ХЕФЕСТ - ПРВИ КОВАЧ

Занимљиво је да су на подручју Србије одавно проналажени бројни метални предмети. Неки од њих су привлачили светску пажњу, попут такозване "гвоздене игле" чија израда научно не боже бити објашњена, а камоли реконструисна јер примењена технологија још није ни теоретски могућа са аспекта досадашњих знања. Осим тога, пронађена су рударска окна и алатке потребне за рударење, али и бројна велика јаловишта од одбачене шљаке по топљењу метала. Добар пример је Рудна глава у источној Србији чија је старост већ одавна утврђена и превазилази 6000 година.

Ипак, наши археолози и историчара су се плашили да изведу очигледне закључке, па су те бројне и важне проналаске третирали као некакве случајности. Иако је, на пример, Рудна глава старија бар хиљаду година од најстаријих рудника бакра на свету, ту чињеницу нико није смео ни да спомене у јавности. Тек проналаском друга два старија локалитета у Србији, Плочник код Прокупља и Велико Лаоле код Петровца на Млави, чија старост се процењује на преко 7500 и 7300 година, први металци света добијају своје место у светској историји и археологији. Хефест, први ковач, живео је и радио у Србији и то више од 2.000 година пре него што су Египћани почели да копају руду и кују алате. Историја мора поново да се преуреди и сложи јер постоји много важних података о првим металцима, али их нико није очекивао у Србији! А без метала, нема клесња камена, нити импозантних старих грађевина.


Пронађена је 1961. године у Београду. Израђена је од слоноваче, а по траговима рђе археолози су закључили да је припадала гвозденом ножу. На њој су приказани фараон Ехнатон (установио прву државну религију са веровањем и једног бога) и долазећи деветогодишњи фараон Тутанкатон, који се под притиском конзервативног свештенства брзо одрекао свог претходника и његове револуционарне монотеистичке религије. Због тога је променио име у Тутанкамон, чиме је јасно ставио до знања да се вратио старој традицији веровања у бога Амон Ра, а да се одрекао новоуспостављеног Атона.

Значај открића је огроман јер повезује египћане из времена када још не познају гвожђе (бакарно доба) са подручјем Србије, где су тада већ увелико копали разне руде, те ковали чак и гвоздене предмете. У Тутанкамоновој гробици пронађен је још један гвоздени нож чије се порекло није знало све док у Србији није поуздано документована организована израда гвоздених предмета (локалитет Хисар у Лесковцу).

Уједно, то је потврда да је гвоздено доба почело у Србији пре 3400 година, што су до сада најстарији налази те врсте на свету.


До скора нико није имао идеју одакле гвоздени предмет у египатском бронзаном добу. Археолошки налази последњих неколико година су у Србији потврдили копање гвоздених руда и организованог ковања гвоздених предмета и то неколико векова пре него у Египту. Најстарије гвоздено доба почело је у Србији пре 3400 година и тиме се отворила могућност објашњења мистериозних Тутанкамонових ножева.