Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Rimska mitologija  (Pročitano 26181 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #15 poslato: 28.02.2013. 22:22 »
Vesta

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
   

Vesta - rimska boginja vatre i ognjišta. Pandam Vesti u grčkoj mitologiji je Hestija.

Rimljani su Vestu smatrali zaštitnicom porodice, i to u širem smislu reči, kao i zaštitnicom celog grada Rima i rimske država.

Kao zaštitnici grada Rima sagradili su joj na Forumu poseban hram koji je u osnovi bio kružan i podsećao je na ognjište. U tom hramu je bilo „državno ognjište“ sa večnom vatrom o kojoj su se brinule sveštenice hrama - Vestalke (bilo ih je šest), koje su u hramu bile pod zavetom večne nevinosti. U tom hramu su se čuvali i posvećeni državni simboli, a među njima se izdvajala statua Atine, koju je, prema verovanju, u hram preneo iz Troje, Enej. U hramu se nije nalazila statua Veste, jer je njenu predstavu zamenjivala večna vatra - ognjište. Muškarcima je bio zabranjen ulaz u hram.

9. juna su se održavale „Vestalije“, javna svečanost u Vestinu čast, a tog dana je bila i zaštitnica hleba, a svaki konzul, prilikom stupanja na dužnost, a kasnije su to činili i carevi, morao je prineti žrtvu u Vestinom hramu u Laviniji, koga je podigao Enej i u hram doneo vatru iz Troje.

Van mreže bodatajson

  • Mlađi član
  • **
  • Poruke: 48
  • Ugled: +3/-0
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #16 poslato: 01.03.2013. 10:49 »
FAUN PREUZET IZ GRCKE MITOLOGIJE GRCI SU GA ZVALI PAN RIMNJANI FAUN
Pan (grč. Παν, Pan) u grčkoj mitologiji bog je pastira, stada, njiva, šuma, polja odnosno "paše i stoke", njihov zaštitnik i zaštitnik lovaca, stoga ga se naziva i zaštitnikom prirode. Osim toga ljubitelj je glazbe i najbolji plesač među bogovima. Pan je prema većini izvora sin nimfe Driope i boga Hermesa[1]. Panov je pandan u rimskoj mitologiji Faun.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #17 poslato: 02.03.2013. 22:33 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

U najranijoj rimskoj religiji nema mitologije, a religija se, koliko je poznato, sastojala u poštovanju duhovnih snaga sa ograničenim ili specijalnim funkcijama. Neka svedočanstva potiču iz kasnog razdoblja jer su proučavaoci starina oživeli sećanje na kultno obožavanje, ali se ona odnose na mnogo raniju versku praksu.

Neki rani Rimski porosični bogovi bili su, čini se, istog porekla: Ceres (creare - stvaranje), bila je sila koja pokreće rast žita, Flora je cvetno božanstvo, Saturn je povezan sa sjajem, Neptun verovatno sa navodnjavanjem. Ta božanska bića su izvorno bespolna. Pastirsko božanstvo Pales ili Pares, spominje se bilo u muškom, bilo u ženskom rodu. Venera je božanstvo vrta pre nego što se poistovetila sa Afroditom, grčkom boginjom lepote. Sve te duhovne sile sa svojim ograničenim funkcijama nemaju osobnosti niti lika, isto tako nemaju međusobnih odnosa, pa niti mitologije. Karakteristično je za rimske mitove, za razliku od onih preuzetih iz Grčke, da se odnose na istorijske događaje, uključujući poreklo grada i rimski narod.

Osnivači Rima bili su Romul i Rem, Marsovi blizanci, koje je dojila vučica. Romul, čije ime znači «rimski», usmrtio je svog brata i postao prvim vladarem i zakonodavcem Rima. Pripovedalo se da je na tajanstven način nestao sa zemlje i postao bog pod imenom Kvirina.

Još jedan važan mit u Rimskoj mitologiji, iako povezan i inspiriran grčkim mitom, ep je koji govori o vremenu pre nastanka Rima i njegovom osnivanju. Pripovest govori o Enejinom begu iz Troje i njegovom putovanju u Italiju, kao i o osnivanju gradova koji će biti ključni u kasnijem osnivanju Rima.
 
Bogovi iz Grčke
 
Rimljani su svoje bogove i boginje preuzeli od Grka koji su se smestili nedaleko od Rima, u Napuljskom zalivu. Prihvatili su velika grčka božanstva i dali im Rimska imena. Svi grčki bogovi osim Jupitera imaju tragove mitologije koja bi ih vezala za njihove grčke istovetnike. Jupiter je veliki indoevropski bog neba i javio se u Italiji nezavisno. Dok je njegova saputnica Junona, božanstvo plodnosti i rasta kod žena izjednačena sa Herom. Minerva, etrurska zaštitnica zanata, preuzeta je od Atene Palade. Mars je bog rata, ali je u rano doba povezan sa ratarstvom i verovatno je bio znak oluje, samo je njegovo poistovećivanje sa Aresom stavilo u prvi plan njegovo ratničko obeležje. Merkur je bio numen prometa, Vulcan vulkana, a Dijana je bila duh šuma. Grčki Apolon javio se u Rimu preko Etruaka ali nije bio od velikog značenja sve do vremena cara Augusta. Bog Saturn bio je poistovećivan sa Kronom, bogom starih vremena pre Zeusa. Rimski bogovi su sa svojim novim identitetima preuzeli sve od svojih grčkih pandana. Velika većina mitova što su ih Rimljani pripovedali o svojim bogovima i boginjama bili su naprosto preuzeti od Grka. Ali, Rimljani su takođe, prilagođavali grčku mitologiju vlastitim ciljevima i na taj način menjali mitove.
« Poslednja izmena: 02.03.2013. 22:47 Aleksandar »

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #18 poslato: 02.03.2013. 22:46 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Metamorfoze

Rimljani su imali izuzetne pripovedače. Osim Vergilija, među svima njima, najčitaniju riznicu grčkih mitova na latinskome dao je Ovidije (43.g.pr.n.e. – 17 g.n.e.). Najveće delo na tom polju jesu Metamorfoze, delo u kojem je Ovidije ispripovedio 50 dugih i 200 kratkih pripovesti, povezanih tanahnom niti savršeno uklopljenih transformacija. Njegov se najveći dar sastoji u raznolikosti pripovedanja, radnje i opisa. Izvanredne pripovesti o bogu Jupiteru njegovo su delo. Pripovest o Jupiteru koji svoju ljubavnicu Io preobražava u pokušaju da razočara Junonu, o Jupiteru koji otima Evropu u obliku bika, o nimfi Dafne koja se preobražava u lovorovo stablo kako bi izbegla Apolonovoj ljubavi i o Jupiterovoj ljubavi za Kalistu. Druge pripovesti govore o osvetoljubivosti bogova a mnoge druge opisuju ljubav među ljudima. Ovidije se zanimao i bio je osetljiv za psihologiju neprirodne ljubavi, sestre prema bratu, ili ćerke prema ocu.

Među njima je i poznata pripovest o Narcisu koji se ubio zbog neuzvraćene ljubavi svoga vlastitog odraza u vodi. Poznate su i pripovesti o Ifis, devojku zaljubljenu u drugu ženu, koju su bogovi preobrazili u muškarca. Pigmalion, poznati ženomrzac, koji se zaljubio u kip koji je sam stvorio, pa se Venera smilovala na njega i oživela statuu u lik prekrasne Galateje. U celosti je reč o raskošnom, baroknom, često duhovitom, bujnom, retoričkom, savršeno organizovanom delu.
 
Među najizuzetnijim pripovetkama jeste priča o siromašnom paru Filemonu i Baukidi. Jupiter i Merkur, preobučeni u putnike, putovali su brdovitom Frigijom u Maloj Aziji. Dva boga su tražila neko mesto da odspavaju, ali su sve kuće do kojih bi došli bile zaključane i zauzete. Niko nije želeo da ih primi na konak.

Na kraju su stigli do skromne kolibe Filemona i Baukide, dvoje staraca koji su tu sretno živeli od svoje mladosti. Filemon i Baukida bili su tako siromašni da su u kući imali tek najprostiju hranu, ali oni putnicima izraziše dobrodošlicu, okružiše ih svom mogućom udobnošću i ponudiše najboljim što im se u kući našlo.

Kad su zajedno seli za sto, svaki put kad bi natočili vino iz pehara on bi se sam od sebe ponovo napunio. Starci su se začuđeni divili i u strahopoštovanju odlučili su da u čast gostiju zakolju gusku. Bogovi tada obelodaniše ko su i rekoše dobrim starcima da ne treba da zakolju gusku. Bogovi tako izazvaše poplavu koja je potopila sve kuće u kraju osim njihove kolibe koju su preobrazili u hram ukrašen mramorom. Tad Jupiter upita starce šta bi žeeli a starci su se nakon što se posavetovaše odlučiše za dve stvari: da budu sveštenici u hramu i da, kad bude za to došlo vreme i kad će morati umreti, da umru u istom trenutku. Jupiter im je želje ispunio i tako su Filemon i Baukida služili u hramu do kraja života, a kad je došao kraj, preobrazili su se u dva stabla koja i danas tamo rastu jedno pokraj drugog.


Kraljevi i država

Među Rimskim piscima ističe se Livije čije su rane knjige, riznica mitova koji su snažno doimili mašte Rimljana i postali delom nasledstva Evrope. Predanje spominje sedam rimskih careva: Romul; Numa Pompilije koji je Rimu podario verske institucije a pritom ga je navodno savetovala nimfa ili boginja Egerija; Tul Hostilije; Anko Marcije; i tri Etruraka Tarkvinije Prisko, Servije Tulije i Tarkvinije Superbo.

Poslednji kralj bio je samovoljni militarist. Imao je tri sina: Tita, Aruna i Seksta pa rođaka Junija koji se pretvarao da je glup samo da bi izbegao ujakovu ljubomoru a poznat je pod imenom Brut. Dva starija brata i Brut bili su poslati na proročište u Delfe. Svojevoljno su upitali proročište ko će od njih vladati Rimom i bilo im je rečeno: «Mladići, najveći ugled u Rimu uživaće onaj koji među vama prvi svojoj majci da poljubac». Dok su dva princa bacala žreb da vide koji će po povratku prvi imatitu prednost, Brut je pretvarajući se da šepa, pritisnuo usne na Majku zemlju.

Tada je Brut poveo vojsku i proterao kralja i njegovu porodicu, uspostavivši republiku, na čijem su čelu kao konzuli bili Brut i Kolacije čiju je ženu, lepu Lukreciju silovao Seksto, najmlađi Tarkvinijev sin. Brut tako dobija naslov Liberatora.

Jedva osvojena sloboda kratko je potrajala. Vlastiti Brutovi sinovi otkriveni su da kuju zaveru za povratak kralja Tarkvinija i otac ih nemilosrdno osudi na smrt. Tad su se Etrurske snage digle protiv Rima. Ratovi su se nastavljali. Livije pripoveda i dalje. Rimljani su izvojevali pobedu nad Etrurčanima kod jezera Regilus. Legenda govori kako su im pomogla dva tajanstvena jahača, koja su se poistovetila sa božanskim blizancima Kastorom i Poluksom.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #19 poslato: 02.03.2013. 22:56 »
Traganje za prošlošću

Tipično rimski mitovi nisu se u tolikoj meri odnosili na bogove i boginje i na daleku prošlost, koliko su pripovedali o ljudima u prošlosti i povesnim događajima, što je Michael Grant nazvao «rimskim traganjem za prošlošću».

Počnimo sa nastankom grada. Verzija pripovesti koju je dao veliki rimski istoričar Livije, koji je umro 17.g.n.e., je višeznačno patriotski mit. Vestalska devica Reja Silvija bila je silovana i navodno je silovatelj bio bog Mars. Vestalske su device bile devojke izabrane između 6 i 10 godine da bi 30 godina služile boginji Vesti. Morale su ostati device celo to vreme i svako bi se ogrešenje vrlo okrutno kažnjavalo jer bi ta sveštenica bila živa zakopana. Device su se smele udavati tek nakon što su trideset godina služile boginji. Nesretna Reja Silvija rodila je blizance Romula i Rema. Blizanci su bili u košari izloženi smrti na reci Tiberu, ali košara je isplivala na obalu na mestu gdje je raslo smokvino stablo, blizu pećine zvane Lupercal, mesto vukova.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Decu je pronašla vučica i napojila ih svojim mlekom, a konačno ih je spasao pastir Faustul odnevši ih svojoj ženi Aki Laurenciji da ih neguje. Kad su dečaci odrasli, osnovali su novi grad, budući Rim, na mestu na kom su kao dojenčad bili spašeni od smrti. Međutim, posvađali su se i Romul je ubio Rema. Prema jednoj verziji pripovetke, Rem se rugao Romulu jer je uspeo da preskoči neki poluizgrađen zid. To je bio loš znak, jer je to značilo da bi neprijatelj mogao učiniti isto. Romul je zato ubio Rema i kazao: «Tako će stradati svako ko bude prešao moje zidove!»

Romul tad utvrdi brežuljak Palatin, prinese bogovima žrtve i da ljudima zakone. Povećao je broj stanovnika izgradivši svetilište izbeglicama na Kapitolu i uspostavi u državi novu političku stabilnost imenujući Senat od stotinu «otaca».

Samo je manjkanje žena ugrožavalo opstanak države. Romul tako proglasi održavanje žetvenih svečanosti. Ljudi su dolazili iz okolnih krajeva, a među njima i mnoštvo Sabinjanki koje su živele u blizini. Kad je svečanost bila na vrhuncu, mladi snažni Rimljani navališe na žene sposobne za brak, bila je to glasovita Otmica Sabinjanki (to je prizor koga je Poussin naslikao u statičkom savršenstvu, a Rubens sa senzualnom žestinom). Rezultat je bio rat između Sabinjana i Rimljana. Završio je tako što su se otete žene sručile među ratnike, preklinjući da im očevi i tastovi ne prolivaju jedni drugima krv (prizor je izuzetno, iako netačno naslikao Jaques Louis David, slikar francuske revolucije). Deca u plutajućoj kolevci i sisanje divlje zvijeri predstavljaju motive narodne pripovetke. Neki pokazatelji prilično jasno ukazuju da je utemeljenje Rima nastalo spajanjem dve struje, blizanci, ljudsko i životinjsko srodstvo, povezivanje Rimljanja i Sabinjanki. Mit, kao što je često slučaj, obuhvata niz božanstava i mesta na kojima se ona kreću, uključujuć Faustula (Koga povezuju sa bogom Faunom. iako se o arheološkim pojedinostima još raspravlja, poznato je da su rimski brežuljci nastanjeni približno odo 2000.g.pr.n.e., ali da jedinstvenog grada tamo nije bilo do 6.veka p.n.e. a ne 8. kao što legenda datira te događaje (uobičajena 753.g. p.n.e. tek je jedan od nekoliko tradicionalnih datuma utemeljenja grada).

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #20 poslato: 02.03.2013. 23:08 »
Izbeglice iz Troje

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Vremenom su Rimljani došli u bliži dodir sa Grcima čija im se kultura dopala, ali u odnosu na koju su pokazivali stanovitu ambivalenciju i poželeli su povezati svoje poreklo sa grčkom tradicijom. Oko 300 g.pr.n.e. kolao je mit o tome kako su Trojanci pobegli zbog razaranja Troje, i nastanili Laciju, pokrajinu južno od Rima. Zamišljeni datum tog zbivanja bio bi četvrti vek pre osnivanja Rima i događaj se povezuje sa osnivanjem grada Alba Longa, od kog je nastao Rim, a u razdoblju između ta dva događaja područje su nastanjivali mitski preci rimske aristokratije.

Traganje Trojanaca za novim domom opisao je u epskome stihu Vergilije u Eneidi. Eneja je bio Trojanski princ, sin trojanskog junaka Anhiza i boginje Afrodite. Kad je Troja pala pod opsedanjem Grka, Eneja je pobegao iz zapaljenog grada noseći svoga hromog oca na ramenima i vodeći za ruku malog sina Askanija. Nabavio je brod i plovio do grčkih ostrva, do Sicilije i do Kartage, gdje ga je primila Didona, kraljica Kartage. Između Eneje i Didone razvila se strastvena ljubav, ali Zevs naredi Eneji da napusti Didonu i otplovi za Italiju, gde ga zove sudbina. Enej posluša, a Didona ga u očaju prokune i ubije se.

Simbolika koju Didona ima u ovoj priči su opasnosti po opstanak Rima - Hanibalovu najezdu iz Kartage i dolazak Kleopatre iz Egipta. Stigavši u Italiju, Eneju odvodi u podzemlje proročnica Sibila kumanska. Tamo susreće Didonin duh. On joj se nežno obraća ali ona zaslepljena mržnjom okreće mu leđa. Susreće i duh svog pokojnog oca koji mu govori o budućoj rimskoj slavi.

Tad Eneja otplovi do ušća Tibera i dođe na brdo Palatin gde mu majka Venera da štit kojeg je izradio sam Vulkan, božanski kovač. Eneja tu porazi sve svoje neprijatelje među Etruršanima i Latinima koji su nastanavali kraj i osnuje grad Lavinij (suvremeni Pratica de mare, južno od Rima), dok njegov sin osnuje Alba Longu (Castel Gandolfo, jugoistočno od Rima).

Veliki rimski mitovi nisu bili izraz nesvesne volje naroda. Oni sadrže folklorne elemente, ali nisu folklorni. Temelje se na istorijskim događajima, ali ih je aristokratija svojevoljno menjala u skladu sa vlastitim namerama. Na primer Enejin sin Askanije, utemeljivač grada Alba Longe, dobio je ime Julus kako bi ga povezali sa  porodicom Julijevaca čiji je član bio i sam Julije Cezar. Uopšteno govoreći, rimska mitologija se ne uklapa neposredno ni u jednu postojeću teoriju mita.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #21 poslato: 03.03.2013. 00:01 »
Rimski verski mitovi

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Postojalo je u Rimskoj mitologiji i nekoliko verskih mitova. Jedan među njima velike probojne snage preuzet je od Grka i govori o prošlom zlatnom dobu sreće kada je vladao Saturn, i o njegovom mogućem budućem povratku. Ovim se mitom izvanredno poslužio pisac Vergilije u svojoj četvrtoj Eklogi napisanoj kao dobrodošlicu budućem rođenju sina cara Marka Antonija i carice Oktavije.

Stari Rimski svet, poznavao je brojne Sibile, poznate proročnice, a jedna od njih boravila je u uzvišenom svetilištu koje se i dan danas može videti u Cumai, blizu Napulja. Upravo prema njenom proročanstvu kaže legenda, sin Marka Antonija doneće sa sobom zlatno doba sreće. Prema jednoj legendi, Sibila je zamolila boga Apolona da joj udeli večni život, ali je zaboravila tražiti i večnu mladost. Tako je Sibila odumirala dok n akraju nije živela nemoćna u boci. Na kraju je ipak rekla «Želim umreti».

Još jedna legenda kazuje kako je jedna od Sibila nudila Tarkviniju starijem zbirku proročanstava po previsokoj ceni. Nudila mu je devet knjiga. Kad je odbio, ona je tri uništila i ponudila mu preostalih šest po istoj ceni. Ponovo je odbio i ona je uništila naredne tri knjige. On se potom uplašio i kupio preostale tri knjige po prvobitnoj ceni. Knjige su tako skladištene kod posebnog reda sveštenika i čitale su se samo po naredbi Senata, i to u slučaju državne opasnosti. Obzirom da su Rimljani verovali da su carevi božanska bića, i oni su imali svoje mitove. Oko Julija Cezara ispredeno je nekoliko nadnaravnih događaja koji su pretvoreni u mitove. Jedan od njih povezan je sa priviđenjem koje ga je natjeralo da pređe Rubikon i napadne Rim, drugi je mit o tome kako su se na njegovom grobu pojavila dva božanska bića i na kraju priča o kometi koja je označila smrt samog Julija Cezara 44.g. pr.n.e. i za koju se smatralo da je njegov duh koji ulazi u nebo.

Osim Julija Cezara, tu je i mit o drugom Rimskom caru Neronu Redivivusu, verovanje je u njegovo ponovno javljanje. Car Neron izvršio je samoubojstvo 68.g.n.e. a mit o njegovom povratku veoma je raširen i u Rimu i u Grčkoj. Na kraju, tu je i mit o večnosti Rima koji se zadržao i u hršćanstvu:
 
Dok stoji Koloseum,
Stajće i Rim.
Kad se sruši Koloseum, i Rim će se srušiti.
Kad se sruši Rim, srušiće se svet.
 
Bio je to uverljiv mit. Rimsko carstvo je na zapadu međutim, propalo. Koloseum je ostao kao i zamršena istorija legendi i mitova koje je Rim ostavio za sobom.
« Poslednja izmena: 04.03.2013. 23:51 Aleksandar »

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #22 poslato: 03.03.2013. 00:23 »
RIMSKI HRAM

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Razvoj rimskog hrama počeo je mešanjem grčkih stilova (jonski i korintski) sa elementima etrurskog hrama (visoki podijum, duboko predvorje i široko svetilište koje uključuje stubove peristila – tzv. pseudodipteros), npr. Hram Fortune Virilis iz kasnog 2. vek. p.n.e.

Nedugo nakon nastanka ovakvih hramova, nastali su i kružni hramovi na tradiciji starorimskih građevina i grčkih tolosa (Sibilin hram, rani 1. vek. p.n.e.). Ali rimski hramovi su se razlikovali od grčkih pre svega u dimenzijama i upotrebi betona, zatim u visokom podijumu koji su preuzeli od Etruraka i unutarnjoj koncepciji – dok su Grci hram pravili za doživljaj spolja, a unutrašnjost zanemarivali, Rimljani unutar zgrade postavljaju i svetilište, a spoljašnost često pojednostavljuju običnim zidom ili polu-stubovima. Ovakvi hramovi nisu bili slučajni, niti kratkog veka, označili su gradnju hramova u celoj Italiji i drugim carskim gradovima sve do 3. v.
 
 
Masivnost građevina, kao karakteristika rimske umetnosti, nije zaobišla ni hramove; tako imamo kompleks betonskog svetilišta od mnogih rampi, stepeništa, dvorišta i polukružnog svetilišta sa brojnim arkadama, nišama i svodovima (Svetilište Fortune Primigenie u Palestrini, podnožju Apenina, severno od Rima, rani 1. v. p.n.e.).

Grobna arhitektura, takođe specifična za Rim, rađena je u vidu oltara i manjih hramova (kao Ara Pacis, ali čak i jedna piramida u Rimu), a najznačajniji je Hadrijanov mauzolej (današnji Castel Sant'Angelo) za koji je nacrte uradio sam Hadrijan.

Najoriginalniji rimski hram je svakako Panteon u Rimu iz 2. veka posvećen Panteonu rimskih bogova, a nastao je (po legendi) takođe po nacrtima cara Hadrijana. Ova građevina ima portu u obliku klasičnog rimskog hrama sa osmostrukom kolonadom korintskih stubova, a centralni deo je jedinstven kvadratni prostor prekriven najvećom kupolom antike. Spolja ravna i bez ukrasa, unutrašnjost je bogato ukrašena, prepuna arhitektonskih i kiparskih dekoracija. To je ujedno najbolje očuvani spomenik rimske arhitekture na svetu.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #23 poslato: 10.03.2013. 12:59 »
Fortuna

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
        Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Fortuna je rimska boginja sretnog slučaja, izjednačena sa grčkom Tihom.

Fortuna je bila najnestalnija od svih boginja jer je bila poznata po tome da je svoje darove davala na slepo, i verovatno zbog toga je bila veoma cenjena i poštovana od ljudi. Rimljani su se, ne birajući sredstva borili da steknu njenu naklonost, i zbog toga su joj gradili veliki broj hramova i kipova. Poštovali su je i javno i privatno, jer je štitila i muškarce i žene i decu. Fortuna je bila poznata i kao:

    Fortuna Patricija - Zaštitnica aristokrata
    Fortuna Ekuestri - Zaštitnica jahača
    Fortuna Plebeja - Zaštitnica naroda

Kao što je grčka boginja Tiha, tako je i Fortuna smatrana kćerkom titana Okeana, a u nekim gradovima su je poštovali i kao prvorođenu kćer Jupitera.

Prema predanju, u Rim kult Fortune je uveo Servije Tulije, koji je, zahvaljujući njoj, od roba dospeo do kralja. On je bio taj koji je i podigao prvi hram u slavu boginje fortune - 7. veku pre nove ere. Najpoznatiji hram je bio na brežuljku Kvirnalu, gde su je poštovali kao zaštitnicu celog rimskog naroda.

Fortuna je bila posebno poštovana od cara Avgusta, a raskošni hram je podignut u Prenesti, koji je sagrađen u slavu Fortune, sačuvan je i do današnjih dana.

Kada je glavni grad Rimskog carstva postao grad Konstantinopolis, car Konstantin je dao da se podigne poseban hram Fortuni u čast.