Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Rimska mitologija  (Pročitano 26176 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Rimska mitologija
« poslato: 25.02.2013. 23:55 »
Rimska mitologija je uglavnom preuzela mitove i legende od starih Grka i Etruraca, uz promenu imena bogova. Glavni bogovi su Jupiter, Neptun i Pluton. Po rimskim bogovima su nazvane planete. Međutim, stari Rimljani su nekim od svojih božanstava pridavali mnogo više pažnje od starih Grka.
Svi rimski bogovi osim Jupitera imaju tragove mitologije koja bi ih vezala za njihove grčke dvojnike. Jupiter je indoevropski bog neba i javio se u Italiji nezavisno.

Rimski bogovi su sa svojim novim identitetima preuzeli sve od svojih grčkih pandana.Većinu mitova koje su Rimljani propovedali o svojim bogovima i boginjama, bili su naprosto preuzeti od Grka.


Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #1 poslato: 26.02.2013. 00:01 »
Jupiter

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Vrhovni rimski bog, bog oluja, groma i munje. Jupiter je bog svetla. On šalje grmljevinu i munju, zaštitnik je pravde, istine, morala, vojsku zaustavlja u begu i dodeljuje joj pobedu.

Podudara se sa grčkim Zevsom. Čini se da se razvio od starog lat. boga neba, čije ime danas nije poznato, i od etrurskog boga, koji se zvao Tinije ili Tin. Za njegove roditelje saznaje se kad su ga Rimljani izjednačili s grčkim Zevsom, dali mu za oca boga Saturna i za majku boginju Ops. Jupiter je u Rimu bio uzvišeniji nego Zevs kod Grka. Prema rimskom verovanju od svih gradova i država najviše je voleo Rim, braneći ga i pomažući mu u njegovom nastojanju da uspostavi vlast nad svetom. Njegovo glavno rimsko sedište bio je veličanstven hram na Kapitolu, koji je bio posvećen i Junoni i Minervi, pa se svojom veličinom, lepotom i drevnošću isticao nad ostalim rimskim hramovima.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #2 poslato: 26.02.2013. 00:13 »
Saturn

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Saturn je bio otac vrhovnog boga starih Rimljana, a Grci su ga zvali Kron. Bio je sin Tere i Cela, muž boginje Ops koja mu je izrodila Jupitera, Neptuna i Plutona, i ćerke Junonu,Vestu i Cereru. Saturn ih je progutao, sve osim Jupitera, koga je majka po rođenju sakrila.

Saturn je kastrirao svog oca kako bi preuzeo presto, a njegove testise bacio u more - iz njih je nastala Venera, najlepša boginja.
Zbog toga što je Saturn učinio strašno delo kastriravši svog oca, smatra se zlim, iako je vladar zlatnog doba i žetve. U vreme tog doba, ljudi su sve činili ispravno, nisu grešili, a nije bilo ni smrti. Danas je planeta Saturn nazvana po drevnom bogu i smatra se kod astrologa zlom.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #3 poslato: 26.02.2013. 00:38 »
Neptun

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Neptun je starorimski bog mora i potresa. U grčkoj mitologiji Neptun je poznat kao Posejdon a kod Etruraca  kao Nethuns. Neptunov znak je trozub, kao i Posejdonov znak. Neptunov sin je Triton.

Neptun je sin Saturna, titana, boga vremena i njegove sestre-žene Ops. Saturn je progutao svako svoje dete osim Jupitera. Neptunova su braća Jupiter i Pluton, a sestre Cerera,Vesta i Junona. Neptun je dobio vlast nad morem, Pluton nad podzemljem a Jupiter nad nebom. Neptun se oženio Salaciom, morskom nimfom. Sa njom je imao sina Tritona. Neptunov predak je Okean, bog-ocean, prvotni vladar mora.

Neptun je bio poštovan u Rimu kao bog konja i konjskih trka. Njegov je nadimak bio Neptune Equester, zaštitnik konjskih trka. Njegov festival se zvao Neptunalia. Imao je 2 hrama u Rimu.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #4 poslato: 26.02.2013. 22:10 »
Pluton

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pluton je bog podzemlja i smrti, sin Saturnov i Opin, brat Jupiterov i Neptunov, muž Prozerpinin; izjednačuje se sa Hadom. Njegov je grčki pandan Had, iako su Grci Hada takođe nazivali Pluton. Pluton je povezivan sa Plutosom, a po njemu je nazvana planeta Pluton i radioaktivni elemenat plutonium. Plutonova žena je Prozerpina, a Pluton ju je oteo od njene majke Cerere. Ne bi se nikad zaljubio da ga nije začarala Venera, boginja ljubavi.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #5 poslato: 26.02.2013. 22:28 »
Venera

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Venera - rimska boginja lepote i ljubavi, podudarna s grčkom Afroditom.
U početku, Venera je bila boginja proleća i tek probuđene prirode, ali se pod velikim uticajem grčke Afodite u južnim delovima Italije i na Siciliji, pretvorila u boginju ljubavi i lepote.

Za razliku od Afrodite Venerin otac je bio bog neba Celus, a posebno poštovanje Venera je imala u doba vladavine Cezara i Avgusta, jer su oni smatrani direktnim potomcima Venere.

Veneri u čast na Forumu joj je bio podignut hram koga joj je posvetio Cezar kao „Veneri Roditeljki“, i to posle bitke kod Farsala 48. godine pre nove ere.

Venera je, zajedno sa boginjom Romom imala zajednički hram nedaleko od Koloseuma. To je bio najveći hram antičkog Rima - dvostruki hram pod jednim krovom (110x53 metra). Hram je podigao car Hadijan 121. godine pre nove ere, a na njegovim ostacima je u 12. veku sagrađen hram Santa Francesca Romana, sa čuvenim zvonikom.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #6 poslato: 26.02.2013. 22:52 »
Apolon

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Apolon je grčki bog svetlosti, muzike, medicine, streljaštva , kolonizacije, proricanja i poezije. Prisutan je i u helenskoj i u rimskoj mitologiji, ali takođe i kod drugih naroda u raznim varijetetima. Predstavljan je uvek kao ideal zdravog, skladno razvijenog i lepog mladića, koga su Heleni zvali kuros. Etrurska mitologija pod uticajem helenske imala božanstvo Aplu.

Apolon je bog medicine, lečenja i streljaštva, ali i nosilac smrtne počasti. Takođe je bio i bog proročanstva i kolonizacije. Vođa je Muza (Apollon Musagetes) te pri tom i bog muzike i poezije. Pevale su mu se himne zvane peani. Bio je zaštitnik brojnih proročišta i hramova, a posebno se ističu Delfi i Delos. Posle je preuzeo i identitet Helija kao bog sunca (Apollon Helios). Ljudi su ga poštovali jer je bio bog svetlosti i Sunca bez čega život ne bi bio moguć, a takođe i zato što je bio bog sklada i lepote. Ideal je grčkog „kurosa“, skladnog, razvijenog i lepog mladića. Apolon je štitio ljude, lečio ih, brinuo se za njih, nagrađivao dobro i kažnjavao zlo. Bio je i bog streljaštva, a njegove strele nikad nisu promašile metu, pogotovo kad su kažnjavale zlo i nosile kugu. Bio je i bog proročanstva u kojima je ljudima objavljivao Zevsovu volju preko proročnica, posebno Pitije i Sibile.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #7 poslato: 26.02.2013. 23:04 »
Cerera

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Cerera je staro rimsko božanstvo , zaštitnica žita, poistovećena je sa grčkom Demetrom.
Cerera je bila božanstvo plodnosti, ali i braka. Verovalo se da je ona dala ljudima zakone. Ona je kćer Saturna i Ope, a Jupiterova i Plutonova sestra. Ona je takođe i Prozerpinina majka.

Cererin kult je prenesen u Rim sa Sicilije, a po savetu Sibilinskih knjiga, kako bi se sprečili suša i glad. Tako je 496. p. n. e. podignut hram na brdu Aventinu oko koga su se okupljali plebejci, odnosno plebejski magistrati (edili) gde je bilo središte njihove aktivnosti. Zapravo je ovaj hram i kult imao društveno-politički značaj, pošto je njegovo uvođenje bilo ustupak plebsu. To je bio prvi grčki hram u Rimu, sa grčkim ritualom izvođenim na grčkom jeziku. Takođe, sve sveštenice su bile poreklom Grkinje. Glavni praznik u čast boginje je bio Cerealije.

Cerera je prikazivana u likovnoj umetnosti sa buktinjom ili zmijom ili sa atributima koji su ukazivali na njen agrarni karakter, kao što su klas žita, mak ili jabuka.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #8 poslato: 26.02.2013. 23:45 »
Kupidon

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Kupidon je bog erotske ljubavi kod starih Rimljana. Nazivan je još i Amor, a sličan je Erosu iz grčke mitologije. Zamišljan je kao nemirni, krilati dečak koji prati Veneru ili Viktoriju, a predstavljan je sa sa zlatnim tobolcem, lukom i strelama. Ove strele pobuđivale su želju. Njegove strele su nazivane „strelama požude“, ali su neke imale i moć da ljude odvrate od onih koji su u njih zaljubljeni.

Poreklo Kupidona se razlikuje u različitim izvorima. Samo Ciceron pominje tri moguća porekla: da je on sin Merkura i Dijane, potom Merkura i Venere, ali i Marsa i Venere. Platon pominje dve od tih opcija, dok je Eros u grčkoj mitologiji najčešće pominjan kao sin Haosa, odnosno da je iz njega nastao.
Povezivanjem različitih mitova, Apulej je u II veku p. n. e. napravio čuvenu priču o ljubavi Kupidona i Psihe.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #9 poslato: 26.02.2013. 23:52 »
Dijana

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Dijana je ćerka Jupitera i Latone, sestra bliznakinja sa Apolonom. Dijana je boginja lova kod Rimljana iLatina, uopšte. Kod Grka identifikuje se sa Artemidom. Po legendi, naredivši joj da se nikad ne uda, otac joj je dao strele i nimfe kao pratilje i načinio je kraljicom šuma. Ona je naredila psima da rastrgnu lovca Akteona koji ju je zatekao na kupanju. Zavolela je pastira Endimiona.

Dijana je bila večita devica boginja lova, povezana s divljim životinjama i šumama. Kasnije je postala boginja Meseca, istisnuvši boginju Lunu, i bila je simbol čednosti. Hrastovi lugovi su joj posebno bili posvećeni. Slavljena je zbog svoje snage, atletske gracioznosti, lepote i lovačke veštine. Ona je činila trojstvo s dva druga rimska božanstva: Egerijom vodenom nimfom, njenom pratiljom i pomoćnicom, iVirbijem, bogom šuma.

Dijana je obožavana u hramu na brdu Aventin i u gradu Efesu, gde se nalazio Artemidin hram, jedno odsedam svetskih čuda. Pošto je bila smeštena na Aventinu, van pomeriuma (svetih granica Rima), smatra se da je njen kult ostao 'stran', kao Bahov; nikada nije zvanično 'prenesena' u Rim, kao Junonaposle pljačkanja etrurskog grada Veija. Izgleda da je njen kult nastao u Ariciji, gde je ostao njen sveštenik, Rex Nemorensis. Svetilište Dijane u gradu Ariciji bilo je naročito poštovano i oko tog hrama Latini su se okupljali i stvorili Latinski savez koji je jedno vreme ratovao sa Rimom.

Dijanu su mnogo poštovali niži slojevi građana i robovi; robovi su dobijali azil u njenim hramovima. Slavljena je na svečanosti 13. avgusta, kada joj je kralj Servije Tulije, i sam rođen kao rob, posvetio hram na Aventinu.

Dijana se obično na slikama prikazuje sa jelenom. To je zbog toga što je bila zaštitnica lova, a i zato što se pričalo da je jednog čoveka, koji je video kako se kupa, pretvorila u jelena.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #10 poslato: 27.02.2013. 00:34 »
Junona

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Junona je žena rimskog boga Jupitera. Podudarna sa grčkom Herom. Na samom početku smatrana zaštitnikom duha muškaraca - Genija, ali se već u prvim pisanim izvorima pominje i kao zaštitnica ili boginja svih rimskih žena.

Ona je postala jedno od tri najviša božanstava, a pod uticajem grčkih mitova se razvila u sestru i ženu Jupitera - grčkog Zevsa, i ćerku Saturna i boginje Ope - grčki Hron i Reja.

Kako su se Rimljani smatrali potomcima Trojanaca, a oni su smatrali da se Hera ili Junona ponaša neprijateljski prema njima, umirili su je tako što su joj prineli velike žrtve i proglasili je zaštitnicom grada Rima i rimske države. To je, prema Vergiliju učinio Eneja, ali je zadržala i svoju prvobitnu ulogu zaštitnice žena.

Junona je imala nekoliko naziva:

    Junona Kapitolska - zbog njenog mesta boravka na brežuljku Kapitolu, a i kao ženu Jupitera i zaštitnicu Rima i cele rimske države
    Junona Moneta - kao zaštitnicu svih opasnosti koji su pretili rimskoj državi
    Junona Virginienzis (Devičanska Junona) - zbog zaštitnice devojaka i žena
    Junona Pronuba - jer je bila zaštitnica venčanja
    Junona Lucina - zaštitnica porođaja
    Junona Matrona - zaštitnica udatih žena

Državni kult Junone se slavio u isto vreme kada se slavio i Jupiter, a u njenu čast 1. mart su udate žene slavile Matronalije, i za taj dan dobijale poklone od svojih muževa i rođaka. Junoni u čast, Rimljani su joj posvetili i prve dane u mesecu i jedan mesec, mesec juni, a kao što je i Hera, njen grčki pandam, imala životinje kao svoje atribute i simbole, tako su i Junoni Rimljani dodelili jato gusaka - u znak sećanja na „guske koje su spasile Rim“ (navodno su, guske koje su bile čuvane u njenom hramu na Kapitolu, svojim gakanjem upozorile Rimljane na napad Gala koji su opsedali Rim).

Kult boginje Junone se širio po svim delovima carstva i kako gde se stapao se sa sličnim boginjama - u severnoj Africi se stopio sa kultom boginje Tanit.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #11 poslato: 27.02.2013. 01:25 »
Mars

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
         Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Mars je bog iz rimske mitologije, bog rata. Posle Jupitera je najvažniji bog kod Rimljana. Izvorno je bio povezan sa vegetacijom, kao što piše Caton u svojoj molitvi ratara upućenoj Marsu, a usto je čašćen i kao zaštitnik stoke.

Mars je sin Jupitera, vrhovnog boga, i njegove žene - Junone. Prema drugom mitu, je sin Junone i cveta koga je nosila Flora. Rimljani su kasnije poistovijetili ovog boga sa grčkim bogom Aresom, pa se tako bog ratara, koji su često bili prisiljeni da ratuju, pretvorio u boga rata. Na taj način su mu pripale mnogostruke uloge: zaštitnik je radova na polju, daje plodnost, štit borce i daje im ratnički duh. Marsova ljubavnica je Venera, žena Marsovog monstruoznog brata Vulkana, a deca su im Kupid, Timor, Formido i Konkordija. Vulkan je otkrio njihovu prevaru, pa je njihov čin pokazao svim bogovima, koji su mu se samo narugali. Mars je otac Romula i Rema koji su osnovali Rim, te tako praotac Rimljana. Njihova majka je bila sveštenica Reja Silvija. Njegov je sveštenik u Rimu bio Flamen Maior, a bili su mu posvećeni vuk (Mars je poslao vučicu da hrani njegovu decu) i zelena žuna ( vrsta ptice iz porodice detlića).

Mars je u službenoj rimskoj religiji bio i bog proleća, pa je svečano slavljen u martu. Ostale važne proslave u njegovu čast odvijale su se u februaru i oktobru. Svakih pet godina na Campus Martius, pred njegovim oltarom, popis stanovništva propraćen je obredom čišćenja. U Rimu su se nalazila i druga dva hrama: ara Martis na polju (138. pr. n. e.) i onaj izvan vrata Capena (388. pr. n. e.). Mars je poštovan i u vreme Carstva, zahvaljujući Augustu koji je ustanovio kult Marsa Ultora ("osvetnika"). Mars je zauzeo mnogo važnije mesto u rimskoj mitologiji nego što je to slučaj sa Aresom, njegovim grčkim pandanom. Razlog za to je verovatno u tome što je smatran ljubavnikom Reje Silvije i ocem Romula i Rema koji su utemeljili Rim. Zato je smatran kao otac rimskog naroda, a Rimljani su se nazivali decom Marsa.
 

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #12 poslato: 27.02.2013. 18:29 »
Merkur

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
      Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
   

U rimskoj mitologiji, Merkur je glasnik bogova i bog trgovine, profita. Njegovo ime je vezano za latinsku reč merx ("roba"). Prema njegovim najranijim oblicima, on je povezan sa etruskim bogom Turmsom, ali većina njegovih karakteristika i mitova je pozaljmeno iz grčke mitologije, a odnosi se na Hermesa.

Merkur je sin Jupitera, vrhovnog boga i njegove ljubavnice, nimfe Maje, ili sin Cela, pa tako i Vulkanov brat i Marsov polubrat. Merkur liči na Hermesa – nosi krilate sandale i kacigu, takođe i štap sa zmijama. Apolon je poklonio Merkuru taj štap. Merkur je i bog plodnosti, u pratnji jarca ili ovna. Takođe, životinja mu je kornjača. Zaštitnik je trgovine žitom. Vodi duše mrtvih u podzemlje ka Plutonu. Ovidije piše da Merkur nosi Morfejeve snove ljudima. Gaj Julije Cezar piše da je Merkur pronalazač umetnosti i vrlo popularan bog. Merkur je poštovan i kod Kelta, sa tri lica. Rimljani su izrađivali male Merkurove kipove, slične grčkim hermama, koje su bile stupovi sa Hermesovom glavom i muškim polnim organima. U početku Merkur je bio falični bog, a posle je postao lep mladić.

Merkur se ne pojavljuje rano u rimskoj mitologiji. Merkurov hram je bio u Circus Maximusu, sagrađen 495. p.n.e. To mjsto je bilo centar trgovine, pa je bilo prikladno za klanjanje Merkuru. Merkurov festival je bio slavljen kao Mercuralia. Tokom tog festivala, trgovci su se molili za sigurnost. Merkur nije imao svog velikog sveštenika. Merkur je poznat i u keltskim područjima, sa 3 glave, poštovan u Belgiji, gdje je pronađena figura sa tri falusa, što je Merkurov i Hermesov simbol.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #13 poslato: 27.02.2013. 19:42 »
Minerva

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Staroitalsko božanstvo, rimska boginja, zaštitnica svih zanata i zanatlija, kasnije poistovećena sa Atenom. Poštovana je u trijadi sa Jupiterom i Junonom, ali i posebno. Njen kult je prenesen u Rim zajedno sa velikom etrurskom trijadom (Iuppiter, Iuno, Minerva). Od davnina su je poštovali Falisci, naročito u gradu Falerijima. Kult te boginje prenesen je u Rim 241. god. pne, posle razaranja Falerija. Minervin kult uveden je u Rim usled naglog razvoja zanatstva. Prema shvatanjima širih narodnih masa, Minerva je isključvo boginja zanatlija i đaka. Zbog toga je i njen glavni praznik,
Kvinkvatri, prvenstveno svetkovina zanatlijskih udruženja i škola. Poštuju je: obućari, tkači, drvodelje, slikari, skulptori, učitelji, pesnici, lekari, igrači i svirači (trube i frule).

Posvećeni su joj:

1.   Hram na Kapitolu, gde je poštovana uz Jupiter i Junonu.
2.   Svetilište na Aventinu, gde je 19. maja svetkovan praznik Kvinkvatri.
3.   Hram podignut na Celju posvećen joj je posle razaranja Falerija, gde je boginja poštovana pod imenom Kapta.
4.   Hram na Eskvilinu podignut je u doba Republike, i to kao zaštitnici lekara pod imenom Minerva Medica.
5.   Dva hrama, na Palatinu i na Nervinom forumu, posvetio joj je Domicijan koji je sebe proglasio njenim sinom.

Tek posle lektisternijuma, koji je priređen 217.god. p.n.e., Minerva je postepeno helenizovana, tj. primila je i funkcije boginje Atene. Pompej je toj helenizovanoj Minervi podigao hram na Marsovom polju.

Obzirom da vodi ljude kroz rat njeni epiteti su pacifera (donosilac mira) i victrix.

U likovnoj umetnosti Minerva je prikazivana po uzoru na boginju Atenu. Uglavnom nosi koplje ili štit, šlem i egida (zaštita). Ponekad drži malu figuru Viktorije ili orla. Česta je naročito na novcu Domicijana.

Poštovana je u samostalnom kultu i u kapitolskoj trijadi, uz Jupitera ili neko drugo vrhovno božanstvo. Minerva na predstavama drži koplje i štit, a na glavi joj je kaciga sa perijanicom. Obučena je u naborani hiton ihimation, a na grudima ima Gorgoneion sa krilima. Posveta je praćena sa Sacrum, kao i kod većine rimskim božanstava.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska mitologija
« Odgovor #14 poslato: 28.02.2013. 21:53 »
Vulkan

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
     Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U rimskoj mitologiji, Vulkan je bog vatre, vulkana i kovača. On je takođe zvan Mulciber u rimskoj mitologiji i Sethlans u etrurskoj. Kip Vulkana u Birminghamu je najveći gvozdeni kip na svetu.

Kad se Vulkan izjednačio sa Hefestom iz grčke mitologije, postao je umetnik, proizvođač oružja, oruđa, gvožđa i nakita. Kad su se Jupiter i Junona venčali, Junona je rodila lepog boga rata, Marsa. Posle je rodila Vulkana, koji je trebao da bude poprilično lep zbog svojih roditelja, ali Vulkan je kao beba rođen vrlo ružan sa crvenim licem. Junona ga je bacila na Zemlju, na obalu mora, gde su ga našle morske nimfe, ili odmah u more, gde su ga pronašle morska boginja Tetida i nimfa Eurinoma. Njegove noge su se slomile. Tetida ga je odgojila kao svog sina. Kad je postao dečak, imao je sretno detinjstvo, a igrao se biserima i morskim kamenjem, dok su mu društvo pravile Tetida i njene morske životinje. Kasnije, kao mladić, izašao je na površinu i našao izgorelo drvo, koje ga je fasciniralo. Tako je postao bog vatre. Kad se vratio u more, rekao je to Tetidi i našao pećinu u kojoj nije bilo vode, pa je u njoj počeo kovati vrlo lepe ukrase od zlata i srebra, ali i oružje od gvožđa. Ipak, Vulkan je ostao hrom pa se brzo umarao. Jednog dana je Junona pozvala sve boginje na zabavu na planinu Olimp, kako bi svima pokazala svoje ukrase i haljinu. Vulkan je Tetidi napravio lep ukras – ogrlicu od srebra i safira, a lepša je od svih Junonih ukrasa. Junona je bila ljubomorna na Tetidin ukras, pa se razbesnila. Tetida ju je odvela u pećinu i pokazala Vulkana. Junona se tad smirila i zahtevala da joj vrati sina, ali Tetida to nije dopustila, niti je Vulkan to hteo. Ostao je u pećini. Svojoj majci je pak napravio prelepo zlatno prijestolje koje je ona dobila i sela na njega, ali se više nije mogla dići. Nije mogla spavati, rastegnuti se, jesti i piti. Jupiter se zabrinuo za svoju ženu i naredio Vulkanu neka se vrati. Vulkanu je obećana Venera za ženu, boginja ljubavi. Vulkan se oženio Venerom, koja mu je rodila Amora. Svoju kovačnicu je podigao u vulkanu Etna, na Siciliji. Tamo izrađuje munje za svog oca. Venera ponekad odlazi  da spava sa svojim ljubavnikom Marsom, a tad se Vulkan ljuti i nastaju vulkanske erupcije.

Vulkan se poštovao na godišnjem festivalu 23. avgusta, a festival se zvao Volcanalia. Vulkanovo najstarije svetište u Rimu se zove Volcanal. Vulkan je imao hram u Campus Maximusu. Vulkan je slavljen za vreme najvećih letnih vrućina, kada je postojala opasnost od spaljivanja useva. Žrtvovane su mu ribe, a nakon velikog požara u vreme Nerona, počeo se jako poštovati.