Istorija > Istorija kroz vekove

Rimska mitologija

<< < (2/5) > >>

Konstantin:
Venera

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Venera - rimska boginja lepote i ljubavi, podudarna s grčkom Afroditom.
U početku, Venera je bila boginja proleća i tek probuđene prirode, ali se pod velikim uticajem grčke Afodite u južnim delovima Italije i na Siciliji, pretvorila u boginju ljubavi i lepote.

Za razliku od Afrodite Venerin otac je bio bog neba Celus, a posebno poštovanje Venera je imala u doba vladavine Cezara i Avgusta, jer su oni smatrani direktnim potomcima Venere.

Veneri u čast na Forumu joj je bio podignut hram koga joj je posvetio Cezar kao „Veneri Roditeljki“, i to posle bitke kod Farsala 48. godine pre nove ere.

Venera je, zajedno sa boginjom Romom imala zajednički hram nedaleko od Koloseuma. To je bio najveći hram antičkog Rima - dvostruki hram pod jednim krovom (110x53 metra). Hram je podigao car Hadijan 121. godine pre nove ere, a na njegovim ostacima je u 12. veku sagrađen hram Santa Francesca Romana, sa čuvenim zvonikom.

Konstantin:
Apolon

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Apolon je grčki bog svetlosti, muzike, medicine, streljaštva , kolonizacije, proricanja i poezije. Prisutan je i u helenskoj i u rimskoj mitologiji, ali takođe i kod drugih naroda u raznim varijetetima. Predstavljan je uvek kao ideal zdravog, skladno razvijenog i lepog mladića, koga su Heleni zvali kuros. Etrurska mitologija pod uticajem helenske imala božanstvo Aplu.

Apolon je bog medicine, lečenja i streljaštva, ali i nosilac smrtne počasti. Takođe je bio i bog proročanstva i kolonizacije. Vođa je Muza (Apollon Musagetes) te pri tom i bog muzike i poezije. Pevale su mu se himne zvane peani. Bio je zaštitnik brojnih proročišta i hramova, a posebno se ističu Delfi i Delos. Posle je preuzeo i identitet Helija kao bog sunca (Apollon Helios). Ljudi su ga poštovali jer je bio bog svetlosti i Sunca bez čega život ne bi bio moguć, a takođe i zato što je bio bog sklada i lepote. Ideal je grčkog „kurosa“, skladnog, razvijenog i lepog mladića. Apolon je štitio ljude, lečio ih, brinuo se za njih, nagrađivao dobro i kažnjavao zlo. Bio je i bog streljaštva, a njegove strele nikad nisu promašile metu, pogotovo kad su kažnjavale zlo i nosile kugu. Bio je i bog proročanstva u kojima je ljudima objavljivao Zevsovu volju preko proročnica, posebno Pitije i Sibile.

Konstantin:
Cerera

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Cerera je staro rimsko božanstvo , zaštitnica žita, poistovećena je sa grčkom Demetrom.
Cerera je bila božanstvo plodnosti, ali i braka. Verovalo se da je ona dala ljudima zakone. Ona je kćer Saturna i Ope, a Jupiterova i Plutonova sestra. Ona je takođe i Prozerpinina majka.

Cererin kult je prenesen u Rim sa Sicilije, a po savetu Sibilinskih knjiga, kako bi se sprečili suša i glad. Tako je 496. p. n. e. podignut hram na brdu Aventinu oko koga su se okupljali plebejci, odnosno plebejski magistrati (edili) gde je bilo središte njihove aktivnosti. Zapravo je ovaj hram i kult imao društveno-politički značaj, pošto je njegovo uvođenje bilo ustupak plebsu. To je bio prvi grčki hram u Rimu, sa grčkim ritualom izvođenim na grčkom jeziku. Takođe, sve sveštenice su bile poreklom Grkinje. Glavni praznik u čast boginje je bio Cerealije.

Cerera je prikazivana u likovnoj umetnosti sa buktinjom ili zmijom ili sa atributima koji su ukazivali na njen agrarni karakter, kao što su klas žita, mak ili jabuka.

Konstantin:
Kupidon

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Kupidon je bog erotske ljubavi kod starih Rimljana. Nazivan je još i Amor, a sličan je Erosu iz grčke mitologije. Zamišljan je kao nemirni, krilati dečak koji prati Veneru ili Viktoriju, a predstavljan je sa sa zlatnim tobolcem, lukom i strelama. Ove strele pobuđivale su želju. Njegove strele su nazivane „strelama požude“, ali su neke imale i moć da ljude odvrate od onih koji su u njih zaljubljeni.

Poreklo Kupidona se razlikuje u različitim izvorima. Samo Ciceron pominje tri moguća porekla: da je on sin Merkura i Dijane, potom Merkura i Venere, ali i Marsa i Venere. Platon pominje dve od tih opcija, dok je Eros u grčkoj mitologiji najčešće pominjan kao sin Haosa, odnosno da je iz njega nastao.
Povezivanjem različitih mitova, Apulej je u II veku p. n. e. napravio čuvenu priču o ljubavi Kupidona i Psihe.

Konstantin:
Dijana

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Dijana je ćerka Jupitera i Latone, sestra bliznakinja sa Apolonom. Dijana je boginja lova kod Rimljana iLatina, uopšte. Kod Grka identifikuje se sa Artemidom. Po legendi, naredivši joj da se nikad ne uda, otac joj je dao strele i nimfe kao pratilje i načinio je kraljicom šuma. Ona je naredila psima da rastrgnu lovca Akteona koji ju je zatekao na kupanju. Zavolela je pastira Endimiona.

Dijana je bila večita devica boginja lova, povezana s divljim životinjama i šumama. Kasnije je postala boginja Meseca, istisnuvši boginju Lunu, i bila je simbol čednosti. Hrastovi lugovi su joj posebno bili posvećeni. Slavljena je zbog svoje snage, atletske gracioznosti, lepote i lovačke veštine. Ona je činila trojstvo s dva druga rimska božanstva: Egerijom vodenom nimfom, njenom pratiljom i pomoćnicom, iVirbijem, bogom šuma.

Dijana je obožavana u hramu na brdu Aventin i u gradu Efesu, gde se nalazio Artemidin hram, jedno odsedam svetskih čuda. Pošto je bila smeštena na Aventinu, van pomeriuma (svetih granica Rima), smatra se da je njen kult ostao 'stran', kao Bahov; nikada nije zvanično 'prenesena' u Rim, kao Junonaposle pljačkanja etrurskog grada Veija. Izgleda da je njen kult nastao u Ariciji, gde je ostao njen sveštenik, Rex Nemorensis. Svetilište Dijane u gradu Ariciji bilo je naročito poštovano i oko tog hrama Latini su se okupljali i stvorili Latinski savez koji je jedno vreme ratovao sa Rimom.

Dijanu su mnogo poštovali niži slojevi građana i robovi; robovi su dobijali azil u njenim hramovima. Slavljena je na svečanosti 13. avgusta, kada joj je kralj Servije Tulije, i sam rođen kao rob, posvetio hram na Aventinu.

Dijana se obično na slikama prikazuje sa jelenom. To je zbog toga što je bila zaštitnica lova, a i zato što se pričalo da je jednog čoveka, koji je video kako se kupa, pretvorila u jelena.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju