Istorija > Istorija kroz vekove

Rimska mitologija

<< < (5/5)

Aleksandar:
Izbeglice iz Troje

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Vremenom su Rimljani došli u bliži dodir sa Grcima čija im se kultura dopala, ali u odnosu na koju su pokazivali stanovitu ambivalenciju i poželeli su povezati svoje poreklo sa grčkom tradicijom. Oko 300 g.pr.n.e. kolao je mit o tome kako su Trojanci pobegli zbog razaranja Troje, i nastanili Laciju, pokrajinu južno od Rima. Zamišljeni datum tog zbivanja bio bi četvrti vek pre osnivanja Rima i događaj se povezuje sa osnivanjem grada Alba Longa, od kog je nastao Rim, a u razdoblju između ta dva događaja područje su nastanjivali mitski preci rimske aristokratije.

Traganje Trojanaca za novim domom opisao je u epskome stihu Vergilije u Eneidi. Eneja je bio Trojanski princ, sin trojanskog junaka Anhiza i boginje Afrodite. Kad je Troja pala pod opsedanjem Grka, Eneja je pobegao iz zapaljenog grada noseći svoga hromog oca na ramenima i vodeći za ruku malog sina Askanija. Nabavio je brod i plovio do grčkih ostrva, do Sicilije i do Kartage, gdje ga je primila Didona, kraljica Kartage. Između Eneje i Didone razvila se strastvena ljubav, ali Zevs naredi Eneji da napusti Didonu i otplovi za Italiju, gde ga zove sudbina. Enej posluša, a Didona ga u očaju prokune i ubije se.

Simbolika koju Didona ima u ovoj priči su opasnosti po opstanak Rima - Hanibalovu najezdu iz Kartage i dolazak Kleopatre iz Egipta. Stigavši u Italiju, Eneju odvodi u podzemlje proročnica Sibila kumanska. Tamo susreće Didonin duh. On joj se nežno obraća ali ona zaslepljena mržnjom okreće mu leđa. Susreće i duh svog pokojnog oca koji mu govori o budućoj rimskoj slavi.

Tad Eneja otplovi do ušća Tibera i dođe na brdo Palatin gde mu majka Venera da štit kojeg je izradio sam Vulkan, božanski kovač. Eneja tu porazi sve svoje neprijatelje među Etruršanima i Latinima koji su nastanavali kraj i osnuje grad Lavinij (suvremeni Pratica de mare, južno od Rima), dok njegov sin osnuje Alba Longu (Castel Gandolfo, jugoistočno od Rima).

Veliki rimski mitovi nisu bili izraz nesvesne volje naroda. Oni sadrže folklorne elemente, ali nisu folklorni. Temelje se na istorijskim događajima, ali ih je aristokratija svojevoljno menjala u skladu sa vlastitim namerama. Na primer Enejin sin Askanije, utemeljivač grada Alba Longe, dobio je ime Julus kako bi ga povezali sa  porodicom Julijevaca čiji je član bio i sam Julije Cezar. Uopšteno govoreći, rimska mitologija se ne uklapa neposredno ni u jednu postojeću teoriju mita.

Aleksandar:
Rimski verski mitovi

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Postojalo je u Rimskoj mitologiji i nekoliko verskih mitova. Jedan među njima velike probojne snage preuzet je od Grka i govori o prošlom zlatnom dobu sreće kada je vladao Saturn, i o njegovom mogućem budućem povratku. Ovim se mitom izvanredno poslužio pisac Vergilije u svojoj četvrtoj Eklogi napisanoj kao dobrodošlicu budućem rođenju sina cara Marka Antonija i carice Oktavije.

Stari Rimski svet, poznavao je brojne Sibile, poznate proročnice, a jedna od njih boravila je u uzvišenom svetilištu koje se i dan danas može videti u Cumai, blizu Napulja. Upravo prema njenom proročanstvu kaže legenda, sin Marka Antonija doneće sa sobom zlatno doba sreće. Prema jednoj legendi, Sibila je zamolila boga Apolona da joj udeli večni život, ali je zaboravila tražiti i večnu mladost. Tako je Sibila odumirala dok n akraju nije živela nemoćna u boci. Na kraju je ipak rekla «Želim umreti».

Još jedna legenda kazuje kako je jedna od Sibila nudila Tarkviniju starijem zbirku proročanstava po previsokoj ceni. Nudila mu je devet knjiga. Kad je odbio, ona je tri uništila i ponudila mu preostalih šest po istoj ceni. Ponovo je odbio i ona je uništila naredne tri knjige. On se potom uplašio i kupio preostale tri knjige po prvobitnoj ceni. Knjige su tako skladištene kod posebnog reda sveštenika i čitale su se samo po naredbi Senata, i to u slučaju državne opasnosti. Obzirom da su Rimljani verovali da su carevi božanska bića, i oni su imali svoje mitove. Oko Julija Cezara ispredeno je nekoliko nadnaravnih događaja koji su pretvoreni u mitove. Jedan od njih povezan je sa priviđenjem koje ga je natjeralo da pređe Rubikon i napadne Rim, drugi je mit o tome kako su se na njegovom grobu pojavila dva božanska bića i na kraju priča o kometi koja je označila smrt samog Julija Cezara 44.g. pr.n.e. i za koju se smatralo da je njegov duh koji ulazi u nebo.

Osim Julija Cezara, tu je i mit o drugom Rimskom caru Neronu Redivivusu, verovanje je u njegovo ponovno javljanje. Car Neron izvršio je samoubojstvo 68.g.n.e. a mit o njegovom povratku veoma je raširen i u Rimu i u Grčkoj. Na kraju, tu je i mit o večnosti Rima koji se zadržao i u hršćanstvu:
 
Dok stoji Koloseum,
Stajće i Rim.
Kad se sruši Koloseum, i Rim će se srušiti.
Kad se sruši Rim, srušiće se svet.
 
Bio je to uverljiv mit. Rimsko carstvo je na zapadu međutim, propalo. Koloseum je ostao kao i zamršena istorija legendi i mitova koje je Rim ostavio za sobom.

Aleksandar:
RIMSKI HRAM

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Razvoj rimskog hrama počeo je mešanjem grčkih stilova (jonski i korintski) sa elementima etrurskog hrama (visoki podijum, duboko predvorje i široko svetilište koje uključuje stubove peristila – tzv. pseudodipteros), npr. Hram Fortune Virilis iz kasnog 2. vek. p.n.e.

Nedugo nakon nastanka ovakvih hramova, nastali su i kružni hramovi na tradiciji starorimskih građevina i grčkih tolosa (Sibilin hram, rani 1. vek. p.n.e.). Ali rimski hramovi su se razlikovali od grčkih pre svega u dimenzijama i upotrebi betona, zatim u visokom podijumu koji su preuzeli od Etruraka i unutarnjoj koncepciji – dok su Grci hram pravili za doživljaj spolja, a unutrašnjost zanemarivali, Rimljani unutar zgrade postavljaju i svetilište, a spoljašnost često pojednostavljuju običnim zidom ili polu-stubovima. Ovakvi hramovi nisu bili slučajni, niti kratkog veka, označili su gradnju hramova u celoj Italiji i drugim carskim gradovima sve do 3. v.
 
 
Masivnost građevina, kao karakteristika rimske umetnosti, nije zaobišla ni hramove; tako imamo kompleks betonskog svetilišta od mnogih rampi, stepeništa, dvorišta i polukružnog svetilišta sa brojnim arkadama, nišama i svodovima (Svetilište Fortune Primigenie u Palestrini, podnožju Apenina, severno od Rima, rani 1. v. p.n.e.).

Grobna arhitektura, takođe specifična za Rim, rađena je u vidu oltara i manjih hramova (kao Ara Pacis, ali čak i jedna piramida u Rimu), a najznačajniji je Hadrijanov mauzolej (današnji Castel Sant'Angelo) za koji je nacrte uradio sam Hadrijan.

Najoriginalniji rimski hram je svakako Panteon u Rimu iz 2. veka posvećen Panteonu rimskih bogova, a nastao je (po legendi) takođe po nacrtima cara Hadrijana. Ova građevina ima portu u obliku klasičnog rimskog hrama sa osmostrukom kolonadom korintskih stubova, a centralni deo je jedinstven kvadratni prostor prekriven najvećom kupolom antike. Spolja ravna i bez ukrasa, unutrašnjost je bogato ukrašena, prepuna arhitektonskih i kiparskih dekoracija. To je ujedno najbolje očuvani spomenik rimske arhitekture na svetu.

Aleksandar:
Fortuna

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
        Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Fortuna je rimska boginja sretnog slučaja, izjednačena sa grčkom Tihom.

Fortuna je bila najnestalnija od svih boginja jer je bila poznata po tome da je svoje darove davala na slepo, i verovatno zbog toga je bila veoma cenjena i poštovana od ljudi. Rimljani su se, ne birajući sredstva borili da steknu njenu naklonost, i zbog toga su joj gradili veliki broj hramova i kipova. Poštovali su je i javno i privatno, jer je štitila i muškarce i žene i decu. Fortuna je bila poznata i kao:

    Fortuna Patricija - Zaštitnica aristokrata
    Fortuna Ekuestri - Zaštitnica jahača
    Fortuna Plebeja - Zaštitnica naroda

Kao što je grčka boginja Tiha, tako je i Fortuna smatrana kćerkom titana Okeana, a u nekim gradovima su je poštovali i kao prvorođenu kćer Jupitera.

Prema predanju, u Rim kult Fortune je uveo Servije Tulije, koji je, zahvaljujući njoj, od roba dospeo do kralja. On je bio taj koji je i podigao prvi hram u slavu boginje fortune - 7. veku pre nove ere. Najpoznatiji hram je bio na brežuljku Kvirnalu, gde su je poštovali kao zaštitnicu celog rimskog naroda.

Fortuna je bila posebno poštovana od cara Avgusta, a raskošni hram je podignut u Prenesti, koji je sagrađen u slavu Fortune, sačuvan je i do današnjih dana.

Kada je glavni grad Rimskog carstva postao grad Konstantinopolis, car Konstantin je dao da se podigne poseban hram Fortuni u čast.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju