Istorija > Istorija kroz vekove

NIMFE

(1/1)

Konstantin:
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Boginje voda, šuma i gora Grka i Rimljana, slične našim vilama

Kćeri su različitih roditelja, često i nepoznatih, a u hijerarhiji bogova zauzimale su niže mesto, mnoge čak nisu bile ni besmrtne. Gotovo bez izuzetka bile su lepotice. Živele su bezbrižno provodeći dane u pesmi, igri i zabavi. Najdrazi pratioci bili su im sileni, satiri i panovi, od viših bogova posebno Apolon, Hermes i Dionis, a od boginja Artemida. Mnoge nimfe su imale potomke s bogovima, ali i sa smrtnim ljudima. Ljudima su bile sklone i rado s njima dolazile u susret. Lepi mladi ljudi učinili bi ponekad najbolje što su mogli kad bi im se sklonili s puta. U svojoj čeznji za ljubavlju nimfe su neretko prouzrokovale njihovu smrt ili nesreću: tako, na primer, smrt Hile u Miziji, Hermafrodita u Halikarnasu, i drugih. Nimfa je bilo toliko da se u starom veku nije našao pesnik koji bi ih sve znao po imenu. Naučnici novog veka su uspeli da razluče nešto više od pet stotina. Prema poreklu i mestu gde su živele dele se na tri grupe: najade ili nimfe voda, drijade ili šumske nimfe i oreade ili nimfe gora.

Konstantin:
Nimfa je u grčkoj mitologiji pripadnica vrlo širokog kruga nižih ženskih božanstava - duhova prirode. Nimfe se često povezuju s plodnošću, rastom (drveća) i vodom. Nisu besmrtne ali izuzetno dugo žive i u načelu su ljubazne prema ljudima. One su često družbenice boginja (Artemida), ljubavnice bogova (Zevs, Apolon, Posejdon), ali i smrtnih ljudi (Minoj, Sizif, Odisej).

U Italiji su postojala domaća božanstva potoka, brzaka i vode (zvana Limfe) koja su vrlo slična grčkim nimfama.

Takođe su primetne paralele sa slovenskim vilama, npr. vile brodarice i nereide.

Klasifikacija nimfi

Vrste nimfi razlikuju se prema različitim područjima prirode za koja su povezana.

Zemaljske nimfe

- Alseide (zaštitnice dolina, lugova)
- Aulonijade (zaštitnice pašnjaka)
- Drijade – zaštinice šuma ili šumske nimfe. Drijade su besmrtne, za razliku od ostalih vrsta, na primer Hamadrijada, koje su živele u hrastovom drveću i umirale zajedno s njim. Omiljena zabava mnogih nimfi bio je lov. Ove nimfe su često bile družbenice boginje Artemide (Dijane), boginje lova. Ona je bila moćna boginja šuma i gospodarica divljih zveri. Zbog velikog broja nimfi koje su je pratile, ponekad se naziva i boginjom nimfi. Mnoge nimfe su pokušavale da se takmiče s Artemidom, ne samo u lovu, već i čuvanju devičanstva. To je često bilo nemoguće, jer su moćni bogovi (npr. Zevs, Posejdon, Apolon...) ili smrtni ljudi (npr. Minoj) često pokušavali da ih zavedu ili otmu. Međutim, malo nimfi je uspelo da pobegne zaljubljenim bogovima ili ljudima i da sačuva svoju čednost.
- Hamadrijade (hrast) su bile nimfe hrastovog drveta. One su bile vrlo posvećene drvetu u kome su živele, i vrlo moćne kad se naljute. Ako bi njihovo drvo bilo povređeno i Hamadrijade bi bile povređene. Ako bi hrast bio posečen i Hamadrijada bi umrla. Od jedne Hamadrijade je počela priča o pohodu na zlatno runo koja je kaznila sina čoveka koji je posekao njen hrast i ukrao zlatno runo posvećeno bogu Zevsu (vidi: Jason i Argonauti).
- Melijade ((jasen) – Ove Drijade su bile nimfe jasenovog drveta. One su bile kćeri boginje Gee i Uranove krvi.
- Jemakide (zaštitnice livada)
- Oreade (zaštitnice planina, pećina)
- Napeje (planinske doline, uvale)
- Epimelijade (zaštitnice ovaca)
- Hesperide – Ove nimfe su čuvale drvo sa zlatnim jabukama. Njihov otac bio je Hesper, bog Večernje zvezde i zato njihovo ime znači: Kćeri Večernje zvezde. Postoji neslaganje o broju ovih nimfi; neki kažu da ih je bilo tri ili četiri, ali većina smatra da ih je bilo sedam. Njihova imena bila su: Aeglija (Aegle), Aretuza (Arethousa), Eriteja (Erytheia), Hespera (Hespera), Hespereja (Hespereia), Hesperuza (Hesperusa) i Hestija (Hestia). Neslaganje postoji i oko njihovog porekla. Smatra se da su im roditenji Ereb i Niksa, ili Forcije i Keto, ili Zevs i Temida. Najverovatnija i najpopularnija verzija kaže da im je otac titan Atlas i nimfa Hesperija. Vrt sa zlatnim jabukama bio je na planinin Atlas ili kraj Tritonskog jezera. Blizu vrta bilo je mesto gde je Atlas držao nebesa na svojim ramenima. Vrt je bio venčani dar boginje Geje svojoj unuci Heri, te je zato vrt njoj i bio posvećen. Vrt je čuvao zmaj, zvani Ladon. Smatra se da je heroj Persej prošao kroz vrt Hesperida, da bi pronašao Atlasa. Sažalivši se na titanovu sudbinu, Persej je, pomoću Meduzine glave, pretvorio Atlasa u stenu. Atlas je danas veliki planinski masiv u Maroku i Tunisu. I Herakle, koji je bio potomak Perseja, takođe je dolazio u vrt, da bi ubrao nekoliko zlatnih jabuka, kao jedan od podviga koje je činio po nalogu Euristeja. Po ovom predanju, Herakle je prevario Atlasa i nagovorio ga da mu donese zlatne jabuke. Pre nego što je otišao, Herakle je pomerio jednu obližnju stenu, a na tom mestu je iz suve zemlje potekao potok. Hesperide su opisale Herakla kao razdražljivog grubijana. Ovo je bio srećan događaj jer su nekoliko dana kasnije ovde stigli Argonauti. Oni su se nasukali na obalu pustinje, i umrli bi bez vode. Sažalivši se na njih, Hesperide su ih odvele do izvora koji je stvorio Herakle.

Vodene nimfe

- Okeanide su bile kćeri titana Okeana, boga mora, i titanke Tetije. Bilo je 3000 Okeanida i skoro sve su bile nimfe Okeana. Najstarija kći zvala se Stiks i ona je bila jedina boginja reke u svetu prepunom muških bogova reka. Ostale, kao Doris i Amfitrita, bile su boginje mora. Ali neke, kao Metida, koja je bila boginja mudrosti, nisu imale nikakve veze s vodom. U Hesiodovoj Teogoniji nabrojane su sledeće nimfe: Pita (Peitho), Admeta (Admete), Janta (Ianthe), Elektra (Electra), Doris, Primna (Prymno), Uranija (Urania), Hipija (Hippo), Klimena (Clymene), Rodija (Rhodea), Kalirhoja (Callirrhoë), Zeusa (Zeuxo), Klitija (Clytie), Idija (Idyia), Pasotoja (Pasothoë), Pleksaura (Plexaura), Galaksaura (Galaxaura), Diona (Dione), Melobosisa (Melobosis), Toja (Thoë), Polidora (Polydora), Kerkeja (Cerceïs), Pluta (Pluto), Perseja (Perseïs), Janeira (Ianeira), Akasta (Acaste), Ksantija (Xanthe), Petraeja (Petraea), Menesta (Menestho), Evropa (Europa), Metida (Metis), Eurinoma (Eurynome), Telesta (Telesto), Hriseja (Chryseis), Azija (Asia), Kalipso (Calypso), Eudora, Tiha (Tyche), Amfiroja (Amphirho), Okirhoja (Ocyrrhoë), Stiks (Styx).
- Nereide ((kćerke Nereja i nimfe Doris) – bilo ih je 50 i bile su nimfe mora. Jedna od njih bila je Amfitrita. Dok su Nereide plesale na ostrvu Naksosu Posejdon je oteo Amfitritu i uzeo je za nevestu.
- Najade su bile nimfe svežih vodenih tokova, reka i jezera, ali ne samo njih. Mnoge Najade su lovile zajedno s Artemidom koja je odabrala 20 Najada iz Amnisije za družbenice. Najade su bile kćeri rečnih bogova. Bile su dogovečne, ali ne i besmrtne. Ima pet vrsta Najada:
- Krineje (fontane, izvori)
- Limnade ili Limnatide (jezera)
- Pegeje (potoci)
- Potameide (reke)
- Elionome (močvare)
- Plejade – Kćeri Okeanide Plejone i Atlasa. Plejona znači „ona koja brodi“ pa su i njene kćeri zvane „one koje brode“. Koren reči je mogao doći i od grčke reči peleiades što znači jato golubica. One su dvorile boginju Artemidu, zajedno sa polusestrama Hijadama pa su zajedno zvane Atlantide, Dodonide i Nisijade. Orion ih je progonio sedam godina, a otišao je tek kad je Zevs uslišio njihove molbe i pretvorio ih u golubice. Bilo je sedam Plejada i one su postavljene na nebo kao sazvežđe. Njihova imena su: Maja, Alkiona, Elektra, Kelena, Tajgeta, Steropa ili Asteropa i Meropa.

Ostale nimfe

- „Korikijske nimfe“ (Nimfe sa planine Parnas). Kćerke Pjesta i Apolonovih ili Dionisovih pratilja na planini Parnas. Posle velike poplave, kada se Deukalion iskrcao na obalu, prvo je zapalio žrtve ovim planinskim božanstvima.
- Muze
- Lampade (nimfe podzemlja, pratilje Hekate)
- Sirene (Acheloides) – Bile su kćeri rečnog boga Ahela i Muza. Bile su nimfe pratilje Persefone, i zbog toga što je nisu zaštitile kad ju je oteo Had, Demetra ih je pretvorila u bića s glavom devojke i telom ptice. One su svojom pesmom opčinjavale neoprezne mornare i utapale ih u moru.
- Helijade (sestre Faetontove, sina Apolonovog)– Kad je Faeton poginuo vozeći neoprezno Helijeva kola, one su neutešno jecale četiri meseca. Zbog toga su se bogovi sažalili na njih i pretvorili u topole, a njihove suze u ćilibar.
- Hijade – ove kćeri Atlasa i Plejone bile su sestre Hijove, koji je poginuo. One su toliko tugovale za njim da su ih bogovi postavili na nebo kao zvezde. Hijade su bile i sestre Plejada. Atlas i Plejona imali su 12 kćeri i sina Hija. Sedam kćeri su postale Plejade, a pet je poznato kao Hijade. Drugi kažu da su Hijade bile kćeri Atlasa i Okeanide Etre, što znači da su Plejadama bile polusestre. Neki opet kažu da su one kćeri Okeana i Tetide. Njihova ime su bila: Faesila (Phaesyle), Korona (Coronis), Kleija (Cleeia), Faeja (Phaeo) i Eudora (Eudora). Kada je njihovog brata rastrgao divlji vepar, ili lav, pet sestara je umrlo od žalosti za njim. Bogovi su ih učinili besmrtnim tako što su ih postavili na nebo kao grupu zvezda zvanu Hijade. Hijade nisu daleko od svojih sestara Plejada, obe grupe se nalaze u sazvežđu Bika.
- Lamusidijske nimfe - Lamusove kćeri. Bile su Dionisove dojilje, ali su poludele zbog Herine ljubomore. One bi rastrgle malog Dionisa da se nije u pojavio Hermes upravo na vreme da spase malog boga.
- Jonske nimfe - Verovalo se da one leče bolesti. Zvale su se: Kalifeja (Calliphaeia), Sinalida (Synallasis), Pegeja (Pegaea) i Jasida (Iasis).
- Menade ili Majnade - lude žene, pratilje Dionisove.

Konstantin:
Drijade

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Drijada, slika britanske slikarke Evelin De Morgan
iz 19. veka.

Drijade (grč. Δρυάδες) (lat. Dryades) su bile šumske nimfe u starogrčkoj mitologiji.

Drijade su besmrtne, za razliku od ostalih vrsta, Hamadrijada i Melijada, koje su živele u hrastovom drveću i umirale zajedno s njim. Omiljena zabava mnogih nimfi bio je lov. Ove nimfe su često bile družbenice boginje Artemide ili Dijane, boginje lova. Ona je bila moćna boginja šuma i gospodarica divljih zveri. Zbog velikog broja nimfi koje su je pratile, ponekad se naziva i boginjom nimfi.

Mnoge nimfe su pokušavale da se takmiče s Artemidom, ne samo u lovu, već i čuvanju devičanstva. To je često bilo nemoguće, jer su moćni bogovi - Zevs, Posejdon, Apolon ili smrtni ljudi, kao Minoj, često pokušavali da ih zavedu ili otmu. Međutim, malo nimfi je uspelo da pobegne zaljubljenim bogovima ili ljudima i da sačuva svoju čednost.

Konstantin:
Hamadrijade

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Mozaik na kome su Pan i Hamdrijada pronađen u Pompeji.

Hamadrijade (grč. Ἁμαδρυάδες) su u grčkoj mitologiji bile nimfe drijade, čija je sudbina vezana za drveće u kome i stanuju.

Bile su pre svega nimfe hrasta i topole. Obično su povezivane sa drvećem kraj reka i svetim gajevima. S obzirom da su bile zaštitnice drveća u kome su živele, bile su veoma surove prema svakome ko bi ga uništavao. To je bilo zato što ako bi njihovo drvo bilo povređeno i Hamadrijade bi bile povređene i ako bi hrast bio posečen i Hamadrijada bi umrla. Sa druge strane, bile su blagonaklone prema onima koji su štitili njihovo drveće. Smatrale su se dugovečnim, čak dugovečnijim od ptice feniksa. Sve potiču od Hamadrijade po kojoj su i dobile naziv, a otac im je Oksil, Orejev sin.

Zvale su se:

    - Karija (orah)
    - Balanos (hrast)
    - Kranija (dren)
    - Moreja (dud)
    - Egira (topola)
    - Pteleja (brest)
    - Ampela (grožđe)
    - Sika (smokva)

Prema nekim izvorima, njihova imena su bila Feba i Atlantija i one su bile supruge kralja Danaja i majke Danaida. Od jedne Hamadrijade je počela priča o pohodu na „zlatno runo“. Ona je kaznila sina čoveka koji je posekao njen hrast i ukrao zlatno runo posvećeno bogu Zevsu.

Konstantin:
Nereide

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Nereide - Arheološki muzej u Atini, Grčka

Nereide (grč. Nereides) (lat. Nereides) su bile kćerke morskog boga Nereja i njegove žene Doride, morske nimfe.

Nereide su bile niže boginje koje su naseljavale „unutrašnje more“, more koje je zapljuskivalo obale na kojima su živeli ljudi. Prema različitim izvorima bilo ih je od 50 do 100. Homer ih imenom pominje samo 44.

Nereide su živele uz stenovite obale, u srebrnim pećinama na samom morskom dnu, i bavile su se muzikom i plesom. Kao i njihovi roditelji, koji su imali blagu narav, i Nereide su pružale zaštitu pomorcima, a njihovi kipovi još i danas ukrašavaju pramce brodova, kao i fasade kuća na obalama Sredozemnog mora.

Od svih nereida najviše su se proslavile dve:

    -Amfitrita - žena boga mora Posejdona
    -Tetida - majka ahejskog junaka Ahileja

Po Nereidama je dobio ime prirodni satelit planete Neptun, Nereida.

Iz antike su se sačuvalo bezbroj prikaza Nereida: na vaznama, mozaicima, reljefima, kao i na nadgrobnim spomenicima gde se javljaju u pratnji značajnijih bogova.

Jedan od najpoznatijih umetničkih spomenika sa njihovim likovima jeste „Spomenik nerida“ u Ksanti u Maloj Aziji, koji se danas nalazi u Britanskom muzeju u Londonu.

Navigacija

[0] Indeks poruka

Idi na punu verziju