Karte, priče, zapisi, običaji... > Heraldika

Uvod u heraldiku

(1/4) > >>

Aleksandar:
Heraldika se javila u jedanaestom veku, u vreme krstaških ratova (1096 - 1270), koji su imali jake i različite uticaje i posledice na zapadnu Evropu, a u ovoj temi je posebno začajno da je istočna kultura naročito uticala baš na ovu oblast, preko usmene i pismene literature i nove simbolike: krilati lavovi, zmajevi, džinovi, monstrumi, legendarne i mitološke figure koje su se našle u heraldici zapadne Evrope.
Ovaj istočni uticaj je u početku stvorio priličnu zbrku jer se pored postojećih simbola i figura, sa određenim heraldičkim značenjima, naglo pojavilo i mnogo novih simbola i figura sa novim značenjima ili su zamenjivali prethodne figure.

Zabeleženo je da je već kod drugog krstaškog pohoda (1147) francuski kralj Ludvig VII insistirao na sređivanju heraldičkih pravila koja su se postepeno regulisala, negde ranije, a negde kasnije. Ali se pouzdano zna da je nemački kralj Fridrih Barbarosa (1152 - 1190), kada je krenuo da osvaja sveta mesta (1189), imao uzorno sređena heraldička pravila, što se smatra za početak prave heraldike.

Vojna organizacija zapadne Evrope, naročito u periodu krstaških ratova, najviše je doprinela razvoju heraldike preko mnogobrojnih znakova, figura i simbola, koje su ustanovljavale vojne jedinice kako bi se razlikovale i raspoznavale, naročito u bitkama, kada je dolazilo do međusobnog mešanja krstaških i neprijateljskih vojnika.

Vojni turniri, koji su uvedeni između 1150. i 1160. godine, a smatra se da ih je uveo Fridrih Barbarosa, prvo u Nemačkoj (zatim su se raširili po celoj zapadnoj Evropi, gde su vitezovi prikazivali svoja junaštva i vojne veštine) bili su rasadnici heraldike. Učesnici su bili potpuno prekriveni oklopima tako da se nisu mogli prepoznati, pa je heraldičko obeležavanje imalo presudan uticaj. Naročito se ogledalo na štitovima, koji su predstavljali jedan od najvažnijih delova oružja. Figure na štitovima su lično obeležje viteza i protivnik nije imao pravo da ga prisvoji ili se bori za njega. Grbovi su sastavni deo oružja i odatle potiče njihov vojni karakter i poreklo.

Počeci heraldike su se u početku svodili samo na opisivanje grbova, zatim se pojavljuje značajan tekst o heraldici, koji je napisao Konrad fon Mure (oko 1240), a za prvog heraldičkog naučnika smatra se Bertolo de Sassoferrato (oko 1350). Prva heraldička pravila je ustanovio Clement Prinsault u triktatu od 1416, a pravila za sastavljanje elemenata u grbovima (blazoniranje) je ustanovio Claude-Francois Menestrier (oko 1650). Vreme do kraja XV veka se naziva Period žive heraldike sa strogom primenom heraldičkih pravila, a vreme od XVI do XIX veka Period mrtve heraldike gde se često odstupa od pravila ili se ustanovljavaju novi principi.

SIMBOLIZAM U HERALDICI

Izvestan broj poznavalaca heraldike ne nalazi nikakvu posebnu simboliku ili tajna značenja u moru grbova koji su nastali tokom ljudske istorije. Naime, oni smatraju da grb sa svim svojim pratećim elementima (kresta, venac, čuvari štita itd), ne predstavlja ništa drugo do onoga što je prvobitni nosilac i želeo da prikaže i pokaže. Nikakva tajna značenja ili poruke zakopane u plaštu ili prikazane na štitu, već samo ono što je bilo bitno za vlasnika grba ili amigera u tom trenutku.

S druge strane, mnogo je veći broj onih koji smatraju da je i heraldika poput drugih hermetičkih nauka, zapravo pravo vrelo simbola i tajnih značenja. Ovoj grupi naginjem i sam, jer smatram da je heraldika samim tim što je nauka koja proučava tj. dešifruje grbove, posvećena otkrivanju upravo onog nevidljivog aspekta koji nam izmiče dok posmatramo neku grbovnu predstavu. Jedno je ono što vidimo svojim fizičkim očima, tj. ono što grb želi da predstavi: neku ličnost i njegovu identifikaciju kroz dela i slike prikazane na grbu; a drugo je ono što nam taj grb govori kroz simboliku elemenata koji su upotrebljeni i prikazani u njemu. Tačno se zna, na primer, šta koja životinja ili zver koja je predstavljena u grbu inače znače, lav je očigledan simbol veličanstvenosti, dostojanstva, snage, pravde, vojne moći i neustrašivosti, on je neprijatelj kojeg se treba bojati, i u svojoj ulozi kralja životinja, primer zemaljske, tj. prolazne, suverenosti. Prema tome iluzorno je i pomisliti da bi neka osoba koja u sebi ne prepoznaje ove vrednosti i poželela da istakne ovakav simbol u svom grbu, jer ne zaboravimo da grb reprezentuje identitet armigera iako se iole pridržavamo heraldičkih pravila onda ovako nešto ne možemo prenebreći. Grb nije samo puka slika ili ukras, mada ga nažalost tako mnogi ljudi doživljavaju, već ima jedno mnogo dublje i, naravno, skriveno značenje. Svaki element istaknut u grbu je priča za sebe, kako je nastao, zašto je baš on upotrebljen, šta bi trebalo da asocira. Možda je baš ovo zadnje i odgovor na postavljenu temu, grb zaista ne treba da krije, već da pokazuje, to jest asocira na nešto što je bitno njegovom nosiocu, a što je, pak, možda poznato samo njemu i njegovim naslednicima, a to je upravo ono što grb treba da predstavlja - porodičnu istoriju i rodoslov. Nekada se osnovno značenje i zaboravi, bilo zbog toga što je grb nasdtao u davna vremena, ili je, pak, neki događaj uslovio da se tradicija prekine a simbolika zaboravi (kao što je bio običaj u našoj istoriji, mnoštvo događaja su onemogućavali kontinuitet tradicije i nesmetano prenošenje anegdota i porodičnih sećanja).

Heraldika je u svojoj sadašnjoj formi nastala početkom XII veka, ali mnogi njeni elementi i simboli su razvijeni još u drevno doba istorije ljudske civilizacije, njihovo poreklo seže u mitološko doba Egipćana, Grka, Rimljana, Kelta, Slovena i drugih starih kultura, bezbrojnih da bi smo ih ovde pomenuli. Zatim, tu dolaze u obzir i mnogobrojni simboli poreklom iz krstaških ratova i vojnog i civilnog života toga doba: trgovačke oznake, umetnički amblemi, predstave lova i poljoprivrede. Postoje simboli koji bi trebalo da poput svojevrsnih heraldičkih anagrama ili rebusa prikriju nosiočevo ime: riba (fish na engleskom) za Fišerove (Fisher) itd., to su tzv. conting/allusive arms - grbovi koji treba da aludiraju na nešto. Viteški turniri su uneli u heraldiku masu simbola i oznaka koje su se nosile u to doba veličanstvenih ceremonija i parada, a uspešno ratovanje je donelo mnoštvo dekoracije i insignija na grbove svojih nosilaca. Svako doba je dalo svoj doprinos razvoju heraldike ostavljajući prepoznatljiv pečat vremena na grbovima ljudi koji su živeli u tim periodima.

Simbolizam se čvrsto spleo sa istorijom i dnevnim životom naše rase u poslednjih osam vekova. Grbovi su bili uveliko u upotrebi mnogo ranije pre nego što su se prezimena ljudi ustalila i može se primetiti da su prezimena sama po sebi svojevrsni simboli, dok su prvobitna pisma i azbuke bila ništa drugo do sistemi utvrđenih simbola.

Sve simbole možemo podeliti u dve grupe:
a) Živi simboli, tj. živa bića (životinje, ptice, zveri i slično) prikazani u grbovima i
b) Neživi simboli, tj. predmeti i stvari, u koje spadaju: heraldičke boje i metali, heraldičke linije razdvajanja, osnovne i izvedene heraldičke figure, kao i razni drugi elementi, koji su nežive prirode.

Neki od tih simbola su:

Živi simboli

Lav - neustrašivost, dostojanstvo, kraljevska veličanstvenost;
Tigar - junaštvo i hrabrost u boju, neko čiji će bes biti smrtonosan ako se uznemiri;
Medved - neustrašivost u zaštiti potomstva;
Vuk - označava hrabre i tvrdoglave koji na kraju uspeju u svojim naporima, one koje je opasno izazivati;
Nosorog - veliki bes kada je izazvan;
Slon - hrabrost i snaga;
Leopard - divlji i neustrašivi ratnik;
Panter - kao što lav označava hrabrog čoveka, tako panter može da predstavlja prelepu ženu, koja je, iako neustrašiva, nežna i puna ljubavi za svoje potomstvo, i braniće ih do smrti;
Konj - spremnost za sve vrste podviga za kralja i otadžbinu;
Bik - junaštvo i velikodušnost;
Vepar - strašan borac kada je u poteri, koji prestaje da se bori tek kada smrt nastupi, pa se prema tome može smatrati prikladnim amblemom ratnika;
Koza - amblem vojnika koji osvaja pobedu pre primenom politike nego ratnih veština;
Jagnje - nežnost i trpljenje pod patnjom;
Ovan - autoritet;
Zečevi - neko ko uživa u mirnom i povučenom životu;
Veverica - povučeni život u prirodi;
Jež - štedljiv, oprezan čovek;
Dabar - vrednoća i istrajnost;
Lisica - neko ko će iskoristiti do krajnosti svoju pronicljivost, oštroumnost ili mudrost u svoju korist i odbranu;
Lovački pas (mastif, talbot) - hrabrost, budnost i vernost;
Mačka ili planinska Mačka (Puma) - sloboda, budnost, pronicljivost i hrabrost;
Kamila - poslušnost, strpljenje i neumorna upornost;
Pčela - dobro vođenje poslova;
Mrav - simbolizuje čoveka vrednog, mudrog i štedljivog;
Pauk - mudrost, rad i racionalnost u svim poslovima;
Skakavac - mudrost i plemenitost;
Dvoglavi Orao i Orao - označava čoveka od akcije, preokupiranog uzvišenim ciljevima i važnim poslovima, duhovitog, nadarenog, bistrog rasuđivanja i razboritog u dvosmislenim stvarima;
Soko - neko ko je uporan u ostvarenju svojih želja;
Sova - neko ko je budan i oštrog uma;
Paun - lepota i ponosno držanje;
Pelikan - posvećenost i požrtvanost;
Roda - amblem zahvalnog čoveka, deteta svojim roditeljima;
Labud - ljubitelj poezije i harmonije;
Petao - hrabrost, uvek spreman za boj, za borbu do smrti;
Golubica - ljubav i mir;
Gavran - neko ko je, nasledivši malo od svojih predaka, zahvaljujući proviđenju postao tvorac svoje sreće ili neko izdržljive prirode;
Delfin - milosrđe i nežna privrženost deci;
Kornjača - neranjivost na napade;
Jednorog - izuzetna hrabrost;
Grifon* - obuhvata skup osobina izuzetnog vojnika čija je velikodušnost takve prirode da izaziva mnoge opasnosti, pa čak i samu smrt, samo da ne dopadne zarobljeništva;
Zmaj - nemilosrdni branilac blaga;
Sfinga - sveznanje i tajnovitost;
Pegaz** - naglašena aktivnost i energija uma koja može doneti slavu;
Sirena - elokvencija;
Kentaur*** - za one koji su najbolji u svom domenu;
Feniks - uskrsnuće;
Jelen - politika, mir i harmonija;
Ljudska glava - čast;
Ruka - vera, iskrenost i pravednost;
Noga - snaga, stabilnost i brzina;
Lobanja - smrtnost;
Oko, oči - dalekovidost (posebno se odnosi na ljude u vlasti;

* Mitska životinja nastala u starom Vavilonu, glava orla, telo lava, krila i rep zmaja.
** Mitska životinja, nastala u staroj Grčkoj, krilati konj, poznat kao simbol pesničke inspiracije.
*** Mitska životinja, nastala u staroj Grčkoj, glava i torzo čoveka, a telo i udovi konja.

Neživi simboli:

Boje i metali

Crna - postojanost, ponekad i tugu, bol;
Plava - vernost i istinu;
Crvena - vojnička hrabrost i velikodušnost;
Zelena - nada, radost i ponekad vernost u ljubavi;
Purpurna - kraljevska veličanstvenost, suverenost i pravda;
Boja kestena - ambicija;
Boja krvi - pobednik u boju;
Zlato - darežljivost;
Srebro - mir i spokoj;


Heraldičke linije razdvajanja

Nebulee - voda ili more;

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Engrailed - zemlja ili Zemlja;

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Indented - vatra;

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Dancette - voda;

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ragulee - teškoće koje su savladane;

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Embattled - vatra ili zidovi utvrđenja ili grada;

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Heraldičke figure

Glava štita - vlast i autoritet;

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Krst - zaštita;

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pojas - vojnički kaiš ili počast;

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Privez - odbrana i zaštita itd.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Konstantin:
GRB

Grb je posebna figura ili simbolično oblikovanje, beleg, amblem tj. nasledni nepromenjeni, postojan znak, sastavljen po heraldičkim pravilima.
Grb je jedan od prvih znakova nekih opština, privrednih ili društvenih organizacija. Određeno lice, porodica, narod ili država, organizacije ili slično, nastojali su svoj zajednički interes da označavaju jednim opštim znakom. S vremenom i sa dužinom upotrebe taj znak se pajavio u grbovima.
Postojanost i naslednost su važne karakteristike grbova. Međutim. i postojanost i naslednost su relativni, budući da su se neki stalni grbovi menjali, što je zavisilo od osvajanja, ženidbevih veza, od umiranja i sl.



PODELA GRBOVA

Grbove možemo podeliti na različite načine zavisno od primene. Ipak najčešći slučaj je da se dele po staleškoj pripadiosti u feudalnom društvu. Tako imamo:

1. Grbove feudalnog plemstva
2. Grbove crkvenog plemstva
3. Grbovi gradskog patricijata

Grbove možemo podeliti, pored ostalog po tome kome pripadaju tj, po opštoj pripadnosti, pa imamo:

1. Poradične privatne grbove
2. Grbove društvenih organizacija

Po teritorijalnoj pripadnosti grbove delimo na:

1.Gradske grbove
2. Provincijske ili pokrajinske
3. Državne grbove
4. Zemaljske grbove

Postoji podela grbova po tome o čemu govore amblemi (likovi) u grbu:

1. Iskazni grbovi
2.Neiskazni grbovi

Nadalje postoji podela grbova po mestu na kojem su postavljeni, kao i gde su postavljeni:

1. Numizmatički (na novcu)
2. Sfragistički (na pečatima)
3. Grbovi znamenja
4. Grbovi u grbovnicima
5. Arhitektonski grbovi

DELOVI GRBA

Potpuni grb ima ove sastavne delove:

1 štit
2. šlem (kacigu)
3. nakit ili ukras
4. plašteve
5. znakove čina i dostojanstva

Ovo su elementi koji su postavljeni nad štitom pa su obavezni delovi grba. Pored njih postoje i likovi koji okružuju grb i nisu njegovi sastavni delovi:

1. čuvari grba
2. zastori
3. redovi
4. gesla i ratni poklici
5. zastave

Konstantin:
O delovima grba

štit

Štit je simbol vojnog porekla. On je osnovni i prvi element grba. On je u stvari deo oružja na kojem je bilo glavno heraldičko obeležje i feudalna pripadnost. U početku su štitovi sačinjavali potpuni grb. Bili su vrlo jednostavni, u jednoj boji i sa malo figura, a kasnije se povećavao broj različitih elemenata u grbu i oko njega. Štitove uglavnom delimo na: 1.trouglasti ili varjaški, 2.ovalni ili italijanski, 3.kvadratni ili španski, 4.četvoraugaoni ili francuski, 5.odsečeni ili nemački.

FIGURE U ŠTITU

U štitu mogu biti dve osnovne vrste likova (simbola) a to:
1. geometrijska deoba
2.prirodni likovi (simboli)


1. Geometrijske deobe štita

Vodoravno razdeljen štit podjednako je razdeljen vodoravnom linijom u dva dela. Ako je deobena linija pomaknuta u gornjem delu tada se gornji deo zove glava štita. Ako je deobena linija pomaknuta prema donjem delu tada dobijamo podnožje štita. Dve vodoravne linije kaje dele štit zovu se greda ili pojas. Ako širinom štita prolaze tri vodaravne linije tada dobijamo trorazdenjen štit sa četiri mesta.

Uspravno razdeljen štit je ako linija koja ga deli prolazi uspravno sredinom štita. Tako razdeljen štit zove se raskoljen štit.

Koso razdeljen štit je ako kosa linija ide od gornjeg desnog ugla na levi donji ugao, ili što je ređe od gornjeg leevog na donji desni.

Kvadriranje ili četvorenje dobijamo spajanjem uspravne i vodoravne deobe u štitu.

Glavni kolac nastaje spajanjem vrha štita i kolca, a spajanjem grede i kolca nastaje krst.

Rog nastaje spajanjem kosih i levokosih greda u štitu. Ako rog doseže do polovine štita zove se sniženi rog.

 
2. Prirodni likovi (simboli)

1. živi simboli
2. elementi i nebeske pojave
3. mitološka bića
4.umetnički simboli

1. Živi simboli

– ljudski simboli
- četveronožne životinje
-ptice
-ribe
- mekušci
-biljke

2. Elementi i nebeske pojave


U grbovima se često pojavljuju elementi i nebeske pojave: sunce, mesec, zvezde, komete, tresak groma, plamen, strela, duga, oblak, trobreg, šiljasti breg, voda, more, vulkan, reka, jezero, ostrvo i dolina.

3. Mitološka bića

a)božanstva iz antičke mitologije (Bako, Dijana, Eskulap, Jupiter, Mars, Merkur, Minerva itd.)

b)mitološke životinje najbrojnije su u heraldici. Najčešće su: dvoglavi orao, Bazilisk, meduzina glava, Feniks, Grifon, Hidra, Sfinga, Jednorog, Lav, Panter, Pegaz, Riba, Daždevnjak, Sirena, Zmaj.


4. Umetnički simboli

U takve simbole u heraldici spadaju svi predmeti koje je izradila ljudska ruka. Njihov broj je veoma velik. Navodimo samo one koje se češće pojavljuju kao heraldički likovi u grbovima a mogu se svrstati u skupine:
- kućni predmeti
- odevni predmeti
- oruđe
- oružje
- muzika
- igre
- simboli svetovne i crkvene vlasti
- građevine
-brodovi
-slova i reči
-kućni znakovi

Konstantin:
ŠLEM-KACIGA

Kaciga sa nakitom (ukrasom) je sastavni deo potpunog grba. Grb je heraldički potpun onda ako se na kacigi-šlemu nalazi ukras ili nakit, a sa strane šlema vise plaštevi. Najznačajniji tipovi šlema su:
1. "kablasti" (poput kabla)
2. turnirski
3. "šlem na kopču"


Kablasti šlem se javlja u grbovima do polovine XIV veka. Turnirski je nastao prilagođavanjem kablastog za konjičku borbu na turnirima.

Turnirski šlem je elegantniji od kablastog, jer je niži, a njegov donji izbočeni deo onemogućuje protivniku da kroz prorez zabode koplje u glavu na kojoj se nalazi. Upotrebljava se do kraja XV veka.

Šlema na kopču je kombinacija kablastog i turnirskog. Viši je od turnirskog a niži od kablastog. Prorez za oči ratnka na njemu je vrlo širok i ima niz rešetaka za kopču. Upotrebljava se do kraja 19. veka.

Šlem je uvek nad štitom. U jednom grbu može biti više šlemova (dva, tri) na koje su stavljeni plaštevi.

 
NAKIT ILI UKRAS

Nakiz ili ukras je sastavljen od različitih prirodnih simbola. To mogu biti simboli koji su već u štitu grba ili sasvim drugi. Ako se na vrhu šlema ne ponavlja kao ukras simbol iz štita, najčešće se kao ukras javljaju:

- grane, odnosno stabla
- raznovrsna pera, pojedinačno ili u većem broju kao perjanice
- šeširi različitih oblika (šiljasti, okrugli, turnirski...)
- kugle
– rogovi jelena, kozoroga ili bika
- krila
- ratnički znakovi: zastave,barjaci, rimski ratni znakovi ...

Osim ovih postoji još čitav niz simbola koji se javljaju kao ukras nad šlemom: ljudske glave, ljudski trup i dr.

PLAŠTEVI

Plaštevi su osnovni sukneni privesci koji su vitezovi (posebno u krstaškim ratovima) u toplim krajevima pričvršćivali pozadi ispod nakita šlema da bi se zaštitili od vrućine. U početku su bili vrlo kratki, ali su se kasnije produžavali, posebno otkad su se šlemovi počeli upotrebljavati u praktične svrhe (kraj XV. veka).
Najstariji plaštevi na grbovima prikazani su poput letećih traka. Od kraja XIV veka plaštevi se više izrezuju, a u razdoblju od renesanse do baroka dobili su defivitivan oblik kakav su zadržali do danas. Plaštevi boje prema bojama u štitu grba. Počevši od XVI veka ustalili su se sa svake strane grba po dve boje kombinovane sa metalnim bojama(bela-srebro i žuta-zlato).

I.John:
Bravo momci za ovu temu,verujem da ce mnogima pomoci.Evo jedan odlican link koji dotice ovu temu.
http://www.scribd.com/doc/76543645/Ze%C4%8Devi%C4%87-Emina-Nakit-Novog-Brda

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju