Ratna zastastava Nemanjića

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
  Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ratna zastava Nemanjića (sa dužim kracima)                                    Ratna zastava Nemanjića (sa kraćim kracima)

Najstariji sačuvani podaci o bojama srpske zastave, odnose se na steg (zastavu) koji je u Dubrovniku (lat. Ragusium) ostavio Stefan Vladislav.

Prema dubrovačkom dokumentu iz 1281. godine, koji sadrži opis dragocenosti i predmeta koje su u trezoru u Dubrovniku ostavili na čuvanje sin kralja Vladislava župan Desa i udovica (srpska kraljica) Beloslava, zastava je bila od crvene i plave svile: „vexillium unum de zendato rubeo et blavo“; ali u ovom spisu sama zastava nije podrobnije opisana.

Upravo ovu srpsku zastavu opisivao je i poznati slovenački istoričar prof. dr Gregor Čremošik (1890-1958), i nešto kasnije beogradski istoričar umetnosti dr Verena Han.

Depozit porodice kralja Vladislava, bio je smešten u pet kovčega, i po popisu iz gradskog Dubrovačkog arhiva sadržavao je:

  -  dve platnene zavese izvezene svilom,
  -  pamučnu zavesu kao zaklon od sunca,
  -  122 srebrna tanjira,
  -  20 srebrnih zdela,
  -  14 komada zlatnog posuđa,
  -  crveno-plavu ratnu zastavu,
  -  tri ženske zlatom ukrašene košulje,
  -  10 kraljevskih haljina,
  -  kraljevskih znamenja.

Ovde spomenuta ratna zastava kralja Vladislava, izrađena u crveno-plavoj boji, spominje se još 1867. godine, i nalazi se u Dubrovniku.

Sudbina drugih delova Vladislavljeve „poklade“ nije pouzdano utvrđena, ali se neki delovi pojavljuju u Dubrovačkom muzeju, doduše, sa legendom da pripadaju nekom drugom vladaru ili istorijskoj ličnosti.

Ratne zastave Nemanjića koje se čuvaju na Hilandaru

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
                                                              Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ratna zastava cara Dušana, koja se čuva u manastiru „Hilandar“              Ratna zastava cara Dušana, koja se čuva u manastiru „Hilandar“

U bogatoj riznici srpskog manastira „Hilandar“, na Svetoj Gori, nalaze se i dve zastave, koje se pripisuju caru Dušanu.
Od pomenutih zastava jedna se koristi tokom litije, a druga ne , mada su obe u stvari klasične „ratne zastave“ (troglastog tipa), koje su se koristile u srednjem veku..

Prvi koji nam je skrenuo pažnju na ovo jeste Dimitrije Avramović (1815-1855), srpski slikar i pisac, koji je prilikom posete Svetoj Gori, opisao zastavu koju je tamo video.

Avramović je primetio da je zastava skinuta sa originalnog (verovatno crveno obojenog) koplja.

Istu zastavu, kasnije je podrobnije opisao arhitekta Petar-Pera J. Popović (1873-1945), koji nam daje i tačnije podatke o istoj (boje i dimenzije).

Zastava je trouglastog oblika, od tankog svilenog platna, sastavljena iz šest pola narandžaste, zelene i žute boje.

Popović nije potpuno objasnio tkaninu, jer je ponekad naziva svileno platno, a opet na drugom mestu svila.

Deo polja na zastavi je naknadno dodat (na delu narandžastih polja), a zabeležio je i da je zastava radi boljeg čuvanja aplicirana na obično platno.

Žuta svila ima ornamente u tkanju, a na zelenom polju apliciran je šestokraki ili dvostruki krst od „neke zlatotkane tkanine“.
Utvrđivanju približnog datuma nastanka zastave, mogu da posluže ornamenti na žutoj svili, po principu analogije sa već od ranije datiranim srednjovekovnim tekstilom.

Međutim, čak i sam oblik ovog barjaka govori o njegovoj starosti, jer se na srednjovekovnom novcu često mogu videti prikazi troglasti barjak, tj. zastava.

Druga zastava koja se čuva u Hilandaru, a koja po tradiciji takođe pripada vremenu cara Dušana pa je čak i oblikom slična već opisanoj prethodnoj zastavi.

Ona je u upotrebi kao litijski barjak (ima versku ulogu), a ovde će biti opisana prema dokumentaciji Istorijskog muzeja Srbije.
Reč je o trouglastom barjaku, sastavljenom od četiri polja, koja su od čiste svile i koja se od vrha postepeno šire.

Spoljna ivica duga je 400cm, druga donja, ima 220cm, a ivica uz koplje je dužine 267cm.

Na vrhu zastave je polje od crvene svile širine 60cm, sa apliciranom belom trakom.

Drugo polje, široko 50cm, ima, u osnovi boje prirodne svile sa naizmeničnim trakama u tkanju, koje su sačinjene od belih i crvenih pravougaonika.

Tehnika tkanja ove svile deluje neobično.

Verovatno su beli i crveni pravoguaonici tkani s debljom potkom, tehnikom prebiranja osnove (klečanjem).

Izuzetno precizna izrada tih ornamenata i način postizanja njihovih boja, podsećaju na tehniku rastera u slikarstvu i doprinose da zastava ima poseban vedar izgled.

Treće polje je od prirodne žute svile širine 57cm, a na sredini ovog polja apliciran je ravnokraki krst, od nešto tamnije žute svile, koja je skupljena, pa izgleda da je krst koso postavljen.

Četvrto polje ove zastave, sastoji se od dve pole pomenute svile sa trakama, naizmenično, crvenim i belim, koje imaju dekorativnu namenu.

Uz najdužu ivicu zastave našivene su guste bledozelene rese i posebna žuta traka od grubljeg platna, na kojoj se uočavaju tragovi ukrasnog veza, sa stilizovanim cvetovima.

S donje strane zastave aplicirane su (pored bele trake) i žute rese, koje su najvećim delom propale.

Druga strana zastave je bez krsta, a uz njenu najdužu ivicu (uz rese) aplicirana je zelena platnena traka.

Na trećem i četvrtom polju zastave ima većih oštećenja.

Koplje zastave je drveno, okruglo, sa tragovima crvene boje.

Pri dnu koplja su kvadratni ispusti, na kojima su crvenom i zelenom bojom oslikani razni motivi (sunce, riba, rombovi i kružići).