Metode elektromagnetskog istraživanja podzemlja proučavane su i usavršavane više od 20 godina. Tome svedoči i veliki broj referenci koje govore o brojnim pokušajima „osluškivanja“ podzemlja pomoću elektromagnetskih talasa. Sa druge strane, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo intenzivnog razvoja računarske tehnologije. Kao rezultat toga, velike količine izmerenih podataka i opsežna obrada signala u današnje vreme više nisu prepreka za sve češću upotrebu georadara. Primena georadarskih metoda izvorno je bila vojne prirode, ali danas se intenzivno koriste u rasponu od građevinstva, arheologije, zaštite okoline i kulturne baštine, agrokulture, forenzike i geologije, pa sve do istraživanja i nadzora struktura zgrada, mostova i saobraćajnica (temelja, nosivih zidova, položaja armaturne mreže, detekcija vlage i dr.).
Šta je georadarGeoradar predstavlja skraćeni naziv od Geophysical Radar koji se odnosi na primenu uobičajene radarske tehnologije u svrhu geofizičkih istraživanja ili istraživanja čvrstih materijala. Georadar se takođe često naziva i GPR (eng. Ground Penetrating Radar). Georadarska tehnologija temelji se na analizi kontrolisanog odašiljanja elektromagnetskih talasa u strukturu/tlo u svrhu njihovog istraživanja. Tokom faze rada na terenu, elektromagnetski talasi se odašilju i primaju pomoću odgovarajuće hardverske opreme. Slika iznad prikazuje tipičan Georadar koji se sastoji od antene, centralne jedinice i kompjuterskog sistema. Tokom faze analize (korišćenje rezultata), obradom snimljenih podataka pomoću posebnih računarskih programa dobija se 2D ili 3D slika podzemlja ili ispitivane strukture.
Princip rada sa georadaromCentralna jedinica georadarskog sistema odašilje elektromagnetske talase velikih brzina. Kada elektromagnetski talasi putuju u tlo (ili unutar strukture), materijal postupno apsorbuje energiju talasa. Međutim, ukoliko val naiđe na diskontinuitet (pukotinu, promenu materijala), jedan deo vala se refraktuje i nastavlja svoje putovanje u podzemlje ili kroz strukturu, dok se drugi deo reflektuje, vraća na površinu i beleži. Ovakvo snimanje podataka omogućava “vremenski presek” refleksa generisanom heterogenošću strukture ili podzemlja.
Što je georadarsko merenjeAntena, kao jedan od najbitinijih delova sistema, sastoji se od dva simetrična uređaja: jedan za emisiju elektromagnetskog talasnog pulsa, a drugi za prijem reflektovanog signala. Centralna jedinica stvara emitirani elektromagnetski puls i ujedno beleži i reflektovani signal. Tokom istraživanja antena se pomera po pravolinijskom profilu preko površini tla ili strukture koja se istražuje. Dobijeni podaci obrađuju se pomoću računarskog programa, interpretiraju i isporučuju naručiocu