Pre nego što je nabavljen ovaj primerak, među numizmatičarima je bio poznat samo jedak otcepljeni deo od cca 20-25% takvog komada - veličine 47 x 115 mm.

Celokupna domaća i svetska numizmatička literatura registruje apoen od 100 perpera, izdanja 1912. godine, opisuje ga i navodi podatke o njemu, ali nigde nije objavljena njegova fotografija. Razlog ovome je svakako velika retkost ove novčanice. Ovom prilikom smo u mogućnosti da ispravimo taj nedostatak.

Radi celovitog sagledavanja uslova pod kojima je došlo do izdavanja prve emisije papirnog novca u Crnoj Gori, iznećemo neke osnovne podatke o ovome izdanju.

Crnoj Gori je priznata državna samostalnost na Berlinskom kongresu 1878. godine, pa je od tog vremena mogla imati i svoj sopstveni novac.

Na osnovu odluke kneza Nikole, Crna Gora je uvela svoj sopstveni novac tek 1906. godine (kovani novac od nikla i bakra). Međutim, Zakon o državnom novcu Kraljevine Crms Gore donet je tek 4. decembra 1910. godine, i istog dana objavljen u listu “Glas Crne Gore”, broj 54. Tim Zakonom je ozvaničeno vezivanje crnogorskog perpera za tzv “krunski tečaj”, a ne za “latinsku uniju”.

Sve do početka Prvog balkanskog rata sa Turskom 1912. godine, za razliku od Srbije, Crna Gora nije imala papirni novac. Vođenje ovoga rata iziskivalo je maksimalno angažovanje svih raspoloživih snaga Crne Gore, pa samim tim i ogromna materijalna i finansijska sredstva. Da bi koliko-toliko povećala sredstva države, crnogorska vlada je odlučila da privremeno izda blagajničke uputnice (zapise - bonove), koje su glasile na Glavnu Državnu Blagajnu; u tu svrhu je donesen i poseban zakonski propis. Ove uputnice su u potpunosti zamenjivale novčanice, pošto su primane - osim na državnim blagajnama - i u privatnom prometu u punoj nominalnoj vrednosti.

Blagajničke uputnice su ustvari bile neka vrsta privremenog papirnog novca, koji nije imao pokriće, ali za koji je država garantovala u visini njegove nominalne vrednosti. Cirkulacija ovih papira počivala je na sili zakona. Ovo je zapravo predstavljalo prinudni unutrašnji zajam države na godinu dana. Na bazi emisije ovih uputnica, država je odmah, na početku Prvog balkanskog rata dobila dva miliona perpera za potrebe finansiranja povećanih izdataka oko vođenja rata protiv Turske.

Prvi trag o nameri izdavanja blagajničkih uputnica nalazi se u Zakonu o rekviziciji koji je objavljen 18. septembra 1912. godine, u kome se nagoveštava da će crnogorska država nadoknađivati rekviziciju za vojne, odnosno ratne potrebe, putem isplate u gotovu ili blagajničkim uputnicama - bonovima. Prema tome Zakonu, otplatu bonova i način njihovog povlačenja propisaće Ministar unutrašnjih dela, što je kasnije preinačeno Naredbom izdatom od strane ministra finansija i građevina. Promena je izvršena samo u pogledu nadležnosti za povlačenje tih uputnica, koje se prenosi iz delokruga Ministra unutrašnjih dela u kompetenciju Ministra finansija i građevina.

Celo izdanje je štampano i pušteno u promet na osnovu Zakona o izdavanju blagajničkih uputnica, koji je donet 23. oktobra 1912. godine i istog dana objavljen u listu “Glas Crne Gore”. Međutim, osnovano je pretpostaviti da je u Vladi Crne Gore, još prilikom donošenja navedenog Zakona o rekviziciji od 18. septembra 1912. godine, bila već doneta konačna odluka o izdavanju i puštanju u opticaj ovih uputnica-bonova. Uputnice naime nose kao datum izdavanja 1. oktobar 1912. Zakonom o izdavanju blagajničkih uputnica Ministarstvo finansija je ovlašćeno “da može izdati uputnice na Glavnu državnu blagajnu”, a član 3. kaže: “Uputnice će glasiti na donosioca i primaće se u nominalnoj vrednosti kako na svim državnim, opštinskim i drugim javnim blagajnama, tako i u privatnom prometu”.

Štampanje celokupnog izdanja izvršeno je u štampariji “Unija” u Pragu, na punijoj hartiji, sa istim motivom i tekstom, osim nominale, na aversu i reversu, kod svih apoena. Motiv se sastoji iz stilizovanih šara oko grba Crne Gore, koji je u sredini uputnice i zahvata približno jednu trećinu prostora. U sva četiri ugla nalazi se arapskim brojkama ispisana nominala, kao i levo i desno od grba, samo znatno većim brojkama. Slovima je ispisan iznos preko celog grba. U levom gornjem uglu polja u kojem se nalazi grb, stoji oznaka serije otštampana klišeom, dok je broj naknadno utisnut numeratorom u crnoj boji. Numerisanje je urađeno prilično neprecizno, a vršeno je tako što je na aversu uvek neparan, a na reversu sledeći po redu paran broj. Mogu se naći i novčanice kod kojih su brojevi na aversu i reversu isti.