Okrugli sto > Druženje, hobi, razmena iskustava...

Serija “313″ – 1700 godina slobodnog hrišćanstva

(1/1)

Konstantin:
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Dokumentarna serija od 14 epizoda prati istoriju hrišćanstva od njegovog nastanka u Judeji, događaje u vreme donošenja Milanskog edikta sve do 9. veka kada novonastanjena slovenska plemena, u prvom redu Srbi i Hrvati u Iliriku, počinju iz Rima i Konstantinopolja da prihvataju hrišćanstvo.

Preko dvesta pedeset godina hrišćani su živeli kao nepriznata i nezakonita religija da bi 313. godine Milanskim ediktom cara Konstantina Velikog dobila slobodu i pravo na postojanje.

Serija “313″ prati ovo vreme i događaje i posle Milanskog edikta sve do 9. veka kada novonastanjena slovenska plemena u prvom redu Srbi i Hrvati u Iliriku, počinju iz Rima i Konstantinopolja da prihvataju hrišćanstvo.

Projekat “313″ (1700 godina slobodnog hrišćanstva) obeležava se u Srbiji u organizaciji Predsednika Republike, Vlade Republike Srbije i  Srpske pravoslavne crkve,  a RTS nudi  gledaocima ovo istraživanje koje za cilj ima popularan i atraktivan uvid u sve događaje koji su obeležili ovaj period.

Konstantin:
313. - Два цара, два бога

Два, у почетку завађена царства, небеско и земаљско, библијско и римско, од којих је свако за себе претендовало на изабраност и вечност, у једном историјском тренутку биће сједињена и тако ће удвостручити моћ заједничке вечности...



Римско царство, IMPERIUM, прогласио је 27. године пре наше ере Гај Јулије Цезар Октавијан Август и тиме римску државу, која је до тог периода постојала већ више од седам стотина година, увео у нови облик владавине. Цар је сам доносио све одлуке од државног интереса, и цивилног и војног, и уводио нове законе. Он сам је за живота одређивао наследника на престолу. Сенат, древна институција која је постојала одувек у Риму, још од оснивања државе 753. године пре наше ере, сада је могао само да потврђује одлуке једног свемоћног владара који је носио титулу августа, односно императора, који је успоставио унутрашњи поредак назван принципат или заједничка владавина политичких првака, чланова Сената, на чијем челу је био он, Август, принцепс - или први сенатор.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Цареви су после смрти проглашавани за бога, додуше не сви, али они важнији овековечени су после деификације коју је службено обављао Сенат. Он је налагао да се изради споменик и биста почившим августима, пред којима су вршени верски обреди обожавања као обавеза свих грађана Царства.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Хришћанство је рођено пре скоро 2.000 година у римској провинцији Јудеји, у граду Јерусалиму. Јерусалим је за Јевреје био свети град преко хиљаду година, јер је у њему подигнут храм, светиња над светињама, кућа Бога Јехове. За време владавине првог римског императора Октавијана Августа, у градићу Витлејему, дошао је на свет Јошуа бен Јосиф. Тек што је прешао трећу деценију живота, као револуционарни проповедник оптужен је за подстицање на побуну против јеврејског свештенства и римске управе и убијен је у време владавине другог императора, Тиберија. На крсту су му написали четири слова, «И Н Р И», што је требало да буде подругљив и циничан став римске власти према човеку који се, наводно, лажно представљао као јеврејски Цар из лозе Давидове. Крунисан је венцем од трња због поменутог преступа. Осим малог круга људи, његове мајке Марије, оца Јосифа, дванаест апостола и неколицине које је оживео или исцелио, нико тада није знао да је на крсту умро богочовек, спаситељ свих људи света, Божији син - Исус Христос. Тако је антички свет добио два цара - два бога: Августа и Христа.

У емисији учествују: Проф. др Радивој Радић, Проф. др Сима Аврамовић, Проф. др Жика Бујуклић, Др Алка Старац, Мр Владан Таталовић, Др Миомир Кораћ, Епископ крушевачки др Давид.

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста : Проф. др Радивој Радић; сниматељ: Васко Васовић; монтажер: Горан Мијић; редитељ: Татјана Феро.

Konstantin:
313. - Подарио сам им империју без краја

Иако најмоћнија сила античког света, Римљани су стрепели од давно најављених пророчанстава да ће њихово царство нестати у великој космичкој катаклизми.



Римски песник Вергилије, савременик цара Октавијана Августа, у свом спеву, Енејиди, написао је како се врховни бог Јупитер обраћа Венери и уверава је да више неће Римљанима одређивати никакво ни просторно, нити временско ограничење говорећи: „Подарио сам им империју без краја!" Вергилијево чувено дело објављено је после његове смрти, а Рим је назван Вечним градом - Urbis аeterna.

До седамдесетих година 1. века Римом је владала царска династија Јулијеваца-Клаудијеваца, а њен последњи изданак, цар Нерон, извршио је самоубиство. Тада су забележени први прогони хришћана које је више светина, него сама власт окривила за велики пожар у Риму. До краја 1. века владала је династија Флавијеваца који су 70. године срушили Храм у Јерусалиму и протерали Јевреје.

Међу самим раним хришћанима који су сви одреда били јеврејског порекла дошло је и пре овог догађаја до поделе због тога што је једна група прве генерације које је предводио Павле из Тарса, тврдила да хришћанин може постати свако ко прихвата Исуса и не мора се придржавати Мојсијевог закона. До коначног раздвајања доћи ће у време опсаде Јудеје када je већ омражена хришћанска заједница међу Јеврејима, одбила да учествујуе у одбрани града и Храма показујући тиме да не жели да се солидарише са својом дојучерашњом браћом по крви и вери. Јеврејски храм је престао да постоји а приношење жртава богу Јевреји су заменили учењем о својој традицији и верској историји по синагогама широм Медитерана. Малобројна хришћанска заједница сели се у Рим, у главни град царства, који постаје позорница велике драме и сукоба који су се временом заоштравали између првих генерација хришћана и царске власти.

У емисији учествују: Проф. др Радивој Радић, Исак Асијел, Епископ бачки Господин ИРИНЕЈ, Кардинал Ђанфранко Раваси, Епископ крушевачки др Давид, Проф. др дон Славко Ковачић, Др Еутерпе Марки, Проф. др Владета Јанковић.

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста : Проф. др Радивоје Радић; сниматељ: Васко Васовић; редитељ: Татјана Феро.

Konstantin:
313. - "Pax romana" и почеци велике цркве

У историографији уобичајена је оцена да је Рим око 150. године достигао врхунац моћи и културног стваралаштва који је обележен речима "Pax Romana" или "Римски мир". "Pax romana" је тадашњим хришћанима био дар са неба...



Хришћани и пагани оног времена славе еру мира, која - од Августа до Марка Аурелија - одговара организацији и развоју освојених земаља, индустрији и пољопривреди, трговини и богатству, али и размени културних и религиозних добара, при чему се Исток својим победницима Римљанима одужује доносећи им свој језик, своју уметност и своју религију.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Други век је време наследника светих апостола, епископа. Сваки град у Империји имао је своју црквену јединицу или општину на челу које је био епископ. У првих 200 година настаје мноштво писаних радова, јеванђеља, посланица, откровења. До краја другог века васељенске цркве су направиле спискове прихватљивих књига. Све су прихватиле четири традиционална јеванђеља, Павлове посланице и Лукина дела апостолска. Хришћани су своју правоверност учврстили на јединству Старог и Новог завета, тако да нико за себе није могао рећи да је хришћанин ако није прихватио доктрине Старог завета у вези с настанком света и природом човека.

У време владавине цара Трајана влада начело да римска држава са своје стране не прогони хришћане, али уколико их неко оптужи и то писмено потврди или посведочи, мора се спровести суђење и уколико се оптужени не одрекне вере мора бити погубљен. Пролазиле су и деценије а да није било прогона, али би у време неких природних непогода, земљотреса, суша или епидемија код светине, која је мрзела хришћане због њихове посебности, провалио бес и обновљни су сурови прогони.

Око 165. године, за време владавине Марка Аурелија, који није имао високо мишљење о хришћанима њихов положај се значајно погоршао, али у исто време подигнути су споменици апостолима Петру и Павлу. Петру на брду Ватикан, где је страдао, и Павлу на путу за Остију, римску луку, где је, такође по легенди, страдао. Негде око 200. године почеће да се слави 29. јун као дан светих апостола Петра и Павла.

Учествују: Исак Асијел; Проф. др Радомир Поповић; Отац Јозо Милановић; Епископ крушевачки др Давид; Мр Владан Таталовић; Проф. др Радивој Радић; Проф. др Славко Ковачић; Златко Кованцалиев; Епископ бачки др Иринеј; Проф. др Ђовани Марија Вијан

Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста : Проф. др Радивој Радић; сниматељ: Васко Васовић, монтажер: Горан Мијић; редитељ: Татјана Феро.

Navigacija

[0] Indeks poruka

Idi na punu verziju