Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: San o arheološkom lokalitetu  (Pročitano 3579 puta)

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
San o arheološkom lokalitetu
« poslato: 19.05.2013. 01:15 »
Nebojša Bošković kod Bele Palanke iskopao "svoj" grad iz prvog veka nove ere

San otključao vekove

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Najpre je sanjao pa počeo da kopa, a potom iskopao sve ono što je u snu video
Nebojša Bošković iz sela Gornja Koritnica kod Bele Palanke sigurno je počeo čvrsto da veruje u snove od kada je pre tri godine posle jednog sna, otkopao bezimeni grad. Ukazalo se, ostvarilo se. Bio je 31. januar 2003. godine. Došao je s posla. Celog dana je izvlačio drva iz šume i onako umoran leg'o je, priča on, da odmori malo. Zaspao je.

- Sanjam ti ja neke velike ljude koji mi kažu "desno je glog, levo je kruška, a u sredinu su stepenice crkve, kopaj". U snu ja baš padnem na to mesto. Ujutru se ničeg nisam setio. U pamet mi došlo tek u podne. Kad' dođ'o popodne s posla, ništa ne pričam ženi Nadi, nego uzmem pijuk i rek'o idem malo da prođem. Počnem da kopam i naiđem na jednu ploču. Kopam dalje i stvarno otkrijem stepenice i vrata od crkve. Na prvo što sam naišo je bila kandionica sa kandilom i mali srebrni krstić-pripoveda nam ovaj rečiti čovek i rukama, figurativno, objašnjava šta je gde našao.

Članovi ekipe nevladine organizacije "Bo-grin" i reporter "Glasa",koji su i drugim neobičnim povodima boravili ovih dana u tom kraju, u domu ovog domaćina bez reči su "gutali" Boškovićeve "ostvarene snove". Onda, on hitro ustade i pokaza novčiće koje je otkopao. Datiraju iz 11. godine prvog veka nove ere od kada postoji i grad. To su mu potvrdili arheolozi, kaže Bošković .

Ova ekipa se dodatno "skamenila" kada je sin Zdravko izneo gvozdeni ključ od bezimenog grada, u veličini od oko 30 santimetara i težine oko 600 grama, koji je pronađen ispod jednog velikog belog kamena. Nekoliko trenutaka posle toga u prostoriji se samo čulo "bubnjanje" šporeta i "cvrčanje" kapi iz šerpi na tufne gde se ispod poklopca "krčkalo" jelo. Reporter "Glasa" reče da je to "cvrčanje" kapi na vrelom šporetu "autentični srpski nacionalni zvuk". Kratko se svi nasmehnuše, a Bošković nastavi svoju priču.

-Čim sam sa sinovima Zdravkom i Miodragom počeo da kopam dalje, odnekud se prvih dana pojavila milicija. Rek'o šta će te vi ovde kad' se ovo nalazi na mom placu. Kažu "kopaš zlato", a ja odgovorim "ma kopam, bre ljudi, svoj san. Oni, kad' su vid'li da ne mogu da se ovajde, odoše. Moje najveće sreće, sinovi i ja, smo za ove godine otkopali crkvu, kupatila, raznorazne prostorije. Ma šta vam ja pričam, to je na samo 860 koraka odavde, ajmo- reče Bošković. Za nišku ekipu stvarno 860 koraka nije mnogo u ravnom Nišu, ali u planinskim krajevima to je ipak mnogo duže...

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Grad od kamena se nalazi na samom vrhu litice i to na mestu zvanom Kula. Boškovići su do sada otkopali mnoge prostorije, zidove, useke, ribnjake, kupatila, kanale za vodovod. Miodrag Bošković dobaci "da mu nije bilo jasno kako su ovako ravno sekli ploče" na kojima je urezan znak, nalik na violinski ključ.

-U ovom gradu je živela vlastela,sveštenstvo i vojska. Ja znam šta sam bio u tom gradu i znam kako mi je izgledala tadašnja žena. Poznato mi je njeno ime. Ovaj grad koji se ne spominje ni u jednim spisima u srpskoj istoriji su izgradila dva brata od iste majke, a bio je i treći brat. Ja mnoge stvari znam o ovom utvrđenju, ali ne smem i ne želim da pričam,naglašava Bošković koji nam rukom pokazuje na koji način planira da do ovog mesta uvede vodu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Tu su Boškovići već napravili kolibu, zasadili voće i povrće. Ova "zdrava" domaćinska porodica ima još neke planove kako bi na ovom mestu "sačuvali pravoslavnu veru" i srpsku zastavu koju su inače već poboli u centru svog" grada.

Umesto zlata rakija

Dolazili su već neki arheolozi iz Niša i Beograda da navodno "ispitaju" ove iskopine, a onda su mi tražili i deo iskopanog zlata da bi sve obo objavili u javnosti. Mislili su da sam iskopao bogatstvo, ali onda se to njihovo "traženje starina" završilo sa tri litra ljute. Žao mi je što je tako ispalo, priča Bošković.

Marko Smiljković, 28.3.2003

izvor: glas-javnosti.co.yu

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: San o arheološkom lokalitetu
« Odgovor #1 poslato: 19.05.2013. 02:00 »
Seljakov san probudio strucnjake


MISTERIJA JEDNOG ARHEOLOŠKOG NALAZA


Nebojša Bošković iz Gornje Koritnice već tri godine iskopava drevni grad


Nebojša Bošković na "svom lokalitetu"

Već par godina belopalanačkim, pa i čitavim niškim krajem kola priča o seljaku koji na brdu između Bele Palanke i Babušnice iskopava grad i, kako sam kaže, "oživljava staru civilizaciju". Ako zreo čovek u punoj snazi iz dana u dan predano radi nešto neobično, još tvrdeći da ispunjava nalog koji mu je dat u snu, onda je lako pretpostaviti kakva sve "tumačenja" o takvom pregaocu i njegovom delu mogu da se prošire u seoskoj i palanačkoj javnosti.


Nebojša Bošković je više puta i pred tv-kamerama ispričao svoj roman: U noći između 30. i 31. januara 2000. godine, sanjao je da sedi ispod javora na brdu Kula ponad svog sela. Čuo je najpre krik, pa kad se osvrnuo, iza sebe video dvadesetak ljudi visokih dva metra, u mantijama. Potom čuo glas: Slušaj me dobro, tu gde si seo stepenice su, to je ulaz u crkvu koja je pravo gore, kreni i kopaj.


Prionuo je na posao sa sinom Zdravkom: zaista su otkopali stepenište, pa ulaz, otkrili ploču s otiscima nogu koze, ovce i psa, zatim našli krst, kandilo, kadionicu, našli – prema Nebojšinim rečima – kako mu je kazano: crkvu. One krupne ljude je, dodaje, više puta u snu video, pa nastavljao da kopa, danima, mesecima, godinama... Otkopao je zidove debljine dva metra, pa zidove od pečene zemlje, pored crkve i radionicu sa delovima obrađenih rogova... Na brdu Kula, dok se širio glas da otkopava sakriveno blago, ili da mu se nije u snu ništa javljalo već da mu se u glavi nešto pomerilo, pojavljivao se grad.


Nepokolebljiva vera u san


Nebojša Bošković, nastavljajući iskopavanja s oba svoja sina, ništa nije krio, svoju priču je ponavljao ne samo novinarima, već i belopalanačkoj inspekciji i policiji:


Ne otkopavam nikakvo blago, oživljavam staru civilizaciju. Da sam na pravom poslu i putu, dokaz je da sam otkopao sve ono što sam sanjao. Sad mogu da se vide dokazi da je na Kuli bio grad, koje je sa severa štitila okomita litica, s istoka i juga visoki zidovi, dok je na zapadnoj strani, dole pod brdom, bilo selo... Na ivici grebena – pokazivao je otkopani kružni zid – bila je osmatračnica, s koje se vidi cela kotlina...


Tek nedavno se javno čuo glas nadležnih. Najpre iz Narodnog muzeja u Pirotu, u čijoj okružnoj nadležnosti je ovo područje, pa i "privatno nalazište". Predrag Pejčić, direktor ovog muzeja je protumačio da se verovatno radi o rimskom utvrđenju, koje je obnovio i izgradio car Justinijan da bi zaštitio svoje carstvo, a da se oko ovog naselja verovatno razvilo i civilno naselje... To potvrđuju Boškovićevi nalazi – novčići, krstići, ali i parčići ručne keramike nešto starije izrade, koji pokazuju da je na ovom mestu postojalo naselje još u praistoriji.


Zakasnelo reagovanje nadležnih


Što se službenog reagovanja tiče, po Pejčiću iako je Gornja Koritnica u nadležnosti pirotskog muzeja, kad su nepokretna dobra u pitanju dužnost i pravo ima da reaguje samo Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu.


Uz naglasak da je trebalo da reaguje i inspekcija i policija u Beloj Palanci, koje su više puta, kad su meštani prijavljivali da Bošković iskopava blato, obilazile lokalitet, direktor Narodnog muzeja u Pirotu je ustvrdio da je na vreme prosledio službenu belešku Zavodu u Nišu, ali da otuda rešenja nije bilo.


Međutim, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu je rešenje da se Nebojši Boškoviću zabrane radovi na brdu Kula izdao 14. maja, uz naglasak da se to čini posle prijave Narodnog muzeja u Pirotu. U rešenju se obrazlaže da kod Gornje Koritnice više ništa ne sme da se radi dok se ne formira stručna ekipa, koja će preuzeti lokaciju kad se za to budu stekli uslovi.


Na moguću reakciju Nebojše Boškovića da on svoj san mora da ispunjava, a da to i može jer radi na svom imanju, dodato je obrazloženje da je ovaj antički lokalitet i na opštinskom zemljištu, a još važnije, da bez obzira na sve, Zakon o zaštiti kulturnih dobara izričito zabranjuje neovlašćene istraživačke radove.


Šta je protekle tri godine bilo s primenom tog Zakona, koji važi od 1994. godine?


Uz navod da Zakon o zaštiti kulturnih dobara priznaje slučajan arheološki i drugi nalaz, ali da obavezuje da to bude odmah prijavljeno, direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu, Aleksandar Radović, priznaje da se veoma često dešava da stručnjaci na lice mesta stignu poslednji. Zato što kaže, stručnjaci nisu straža koja može da se nađe na svakom kvadratnom metru područja koje je u njihovoj nadležnosti. Zbog toga se moglo dogoditi – doduše nešto predugo i javno obnarodovano - da neko kod Gornje Koritnice otkopa skoro čitav lokalitet, pa da se tek onda oglase oni kojima je to posao.


Priznajući da je nesporno potrebna reforma zaštite spomenika kulture, Aleksandar Radovića naglašava da se u tome mora početi od nacionalne strategije u ovoj oblasti, koju imaju i gotovo sve zemlje u okruženju – osim naše, naravno.




Tihomir Nešić  08.10.2005


« Poslednja izmena: 19.05.2013. 02:31 Aleksandar »