Čišćenje i konzervacija predmeta > Čišćenje

RECEPTURE ZA ČIŠĆENJE POJEDINIH METALA

(1/3) > >>

Aleksandar:
1.ČIŠĆENJE PREDMETA OD ZLATA:

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Au-od latinskog aurum
Atomski broj: 79
Atomska masa: 196,96655
Temperatura topljenja: 1 064 °C
Temperatura ključanja: 2 856 °C
Gustina: 19 290 kg/m3
Tvrdoća po Brinellu- 18,5
Boja- žuta

Važnije osobine- u čistom obliku premeko za preradu u nakit ili posude, zato se legira sa srebrom ili bakrom u slučaju žutog, crvenog ili ružičastog i zelenkastog zlata, kod belog zlata kao dodaci dolaze najčešće nikl ili paladijum, može se izvrsno kovati pa se može izvući u najtanju žicu, izrazito otporno na koroziju, otpornost opada sa povećanjem količine drugih metala, legure sa do 20%  primesa vrlo su otporne na koroziju.
Važnije legure-žuto, crveno, ružičasto i belo zlato (po pravilu se stapa sa bakrom i srebrom, kod belog zlata sa paladijumom, srebrom, platinom, cinkom ili niklom- ove legure mogu biti različitih finoća, pod finoćom podrazumijevamo količinu zlata na 1000 delova legure, najčešće su legure sa 333,585 i 750 delova zlata).

OPŠTE NAPOMENE : Zbog mekoće materijala posebno treba biti oprezan kod mehaničkog čišćenja arheoloških predmeta. Hemijskim putem čistimo samo novije predmete. Kako je zlato najčešće stopljeno sa bakrom ili srebrom za čišćenje možemo koristiti i rastvore za čišćenje spomenutih metala. Pozlaćene predmete čistimo zavisno o osnovnom metalu.

1.1 ČIŠĆENJE AMONIJAČNOM VODOM
Vrućoj vodi dodamo par kapi amonijaka(25%).Nakratko uronimo predmete pa ih iščetkamo četkicom za zube ili kratko ošišanim kistom. Umesto amonijačne vode možemo koristiti i rastvor biljke sapunike (Saponaria Officinalis). Na kraju dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

1.2 ČIŠĆENJE KISELIM RASTVOROM
1-25 delova sumporne kiseline
1-10 delova hlorovodonične kiseline
1-15 delova natrijumovog hipohlorita
1 litar destilovane vode
Samo za neporozne, masivne predmete! Koncentracija zavisi od debljine korozionog sloja. Po završetku dobro isprati i neutralizovati eventualni ostatak kiseline, najbolje 5% rastvora natrijum bikarbonata. Ne koristiti na arheološkom materijalu!

1.3 SAPUN ZA POLIRANJE ZLATA
25 delova običnog tvrdog sapuna za rublje
1 deo kalajnog pepela
2 dela amonijakovog karbonata
4 dela krede

Umešati sa što manje vode pa pomoću četkice za zube čistiti predmete. Dobro isprati!
Receptura ne potiče iz restauratorske već iz zanatske literature! Ne koristiti za rad na arheološkom materijalu!

1.4 RASTVOR ZA ČIŠĆENJE PLEMENITIH METALA
300 gr natrijum-tiosulfata
1 litar destilovane vode
Uronjavati predmete. Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces. Dobro isprati! Receptura ne potiče iz restauratorske već iz zanatske literature! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

1.5 IDENTIFIKACIJA ZLATA

1.5.1 IDENTIFIKACIJA KISELIM RASTVOROM KALAJ HLORIDA
I. 37 gr natrijum hlorida rastvoriti u 100 ml destilovane vode
II. 5 gr bezvodnog kalaj hlorida rastvoriti u 10 ml vode
III. rasvoru kalaj hlorida polako dodati 9 ml hlorovodične kiseline
IV. na kraju rastvoru dodati još 6 ml vode i dobro izmešati

Komadić filter papira natopimo slanom vodom, pa ga prihvatimo pincetom koju spojimo na minus pol 9 voltne baterije. Predmet koji ispitujemo spojimo na plus pol pa ga nakratko dodirnemo natopljenim papirom koji držimo pincetom-cca 10 sekundi. Na papir nakon toga kapnemo kap rastvora kalaj hlorida. Ako se pojavi crna boja radi se o zlatu. Odmah dobro isprati! Probu raditi na zadnjoj strani predmeta, ili na nekom neuočljivom mestu!

Aleksandar:
2. ČIŠĆENJE PREDMETA OD SREBRA

OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Ag-od latinskog argentum
Temperatura topljenja: 960 °C
Temperatura ključanja:  2162 °C
Specifična težina – 10,5 g/cm3
Tvrdoća po Brinellu - 26
Boja -  bleštavo bela

Važnije osobine- izvrstan provodnik električne struje, po kovnosti tek malo zaostaje za zlatom, osetljivo na prisutnost sumpornih spojeva u atmosferi, kao i zlato u čistom stanju premeko za preradu, zato se legira sa bakrom, kod legura za lemljenje kao dodaci dolaze cink, kadmijum i kalaj.

Važnije legure- srebro finoće 800, 900 i 925 (pod finoćom podrazumevamo količinu srebra u 1000 delova legure, ostatak po pravilu bakar), legure za lemljenje.

OPŠTA NAPOMENA: Arheološke predmete u principu rađe čistimo mehanički, a hemijskim metodama pribegavamo samo nakon što dobro promislimo o potrebi i mogućim posledicama istog. Kod novijih predmeta prvo koristimo najblaža sredstva, a tek ako ista zakažu radimo hemijskim putem ili elektrolitčki. Glavni problem kod arheoloških nalaza hloridna korozija, kod novijih sulfidna.

2.1 ČIŠĆENJE RASTVOROM NA BAZI TIOURE
100 gr tioure
15 ml hlorovodične kiseline
1 litar destilovane vode

Uronjavati predmete. Dobro isprati! Povremeno vađenje i četkanje četkicom za zube ubrzava proces! Sumlj se da tiourea izaziva kancerogenost, zato raditi u rukavicama, izbegavati dodir sa rastvorom, ne udisati prah niti plin koji se razvija za vreme čišćenja! Spomenuti plin je (sumporovodik) ujedno i zapaljiv pa zato ne raditi kod otvorenog plamena ili izvora varnica! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.2 ČIŠĆENJE ELEKTROLIZOM
50 gr natrijum hidroksida
1 litar destilovane vode

Anoda (+) od nerđajićeg čelika, predmet spajamo na minus pol (katoda/-/), cca 6-12 V, max 2 A/dm2.
Predmet mora biti potpuno potopljen u rastvor. Proces ubrzava povremeno vađenje i četkanje. Umesto natrijum hidroksida možemo koristiti i natrijum ili kalijum karbonat i natrijum tetraborat. Na kraju dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.3 ČIŠĆENJE KREDNOM KAŠOM
Najfiniju taloženu kredu i vodu pomešamo u gustu kašu. Možemo dodati i malo amonijaka ili nekog deterdženta. Nanositi četkicom za zube ili tamponom vate. Pri čišćenju ne koristiti pritisak! Dobro isprati!

2.4 KUPKA NA BAZI AMONIJAK - TIOSULFATA
150 gr amonijak-tiosulfat
10 gr nejonskog deterdženta
1 lit. destilovane vode

Predmete potopiti u rastvor. Veće predmete prelivati. Uklanja i deblje slojeve hlorida i sulfid! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.5 KUPKA NA BAZI NATRIJUM- TIOSULFATA
300 gr natrijum-tiosulfat
1 lit. destilovane vode

Rastvara sulfid i oksid! Deluje brzo, zato paziti! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.6 ELEKTROHEMIJSKA REDUKCIJA
5-25% rastvora mravlje kiseline (ili sirćetne ili limunske)
aluminijumski ili cinkani opiljci

Koristi se za deblje korozione slojeve. Predmet stavimo u plastičnu ili staklenu posudu u kojoj se već nalaze opiljci ili gruba strugotina i rastvor. Može se koristiti i lokalno- tampone vate koje natopimo rastvorom i pospemo strugotinom i čistimo predmet. Na kraju dobro isprati, najbolje uz prethodnu neutralizaciju 2o % rastvora sode bikarbone! U principu ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.7 ALKALNO DITIONITSKA REDUKCIJA
40 gr natrijum-hidroksida
50 gr natrijum-ditionita(Na2s2O4)
1 litar destilovane vode

Rastvorimo hidroksid u vodi i odmah po njegovom potpunom topljenju, tečnost ulijemo u do vrha napunjenu posudu koja se može hermetički zatvoriti (ulaženje vazduha pretvorilo bi ditionit u sulfat!) i u kojoj se već nalaze predmeti. Dodamo ditionit i zatvaramo posudu. Proces traje sedam dana i za to vreme posudu svaki dan protresemo. Po vađenju predmete isperemo i očetkamo od srebrnog praha. Ovim postupkom obrađeni predmeti imaju poroznu površinu. Obavezno raditi u rukavicama! Ditionit čuvati na suvom jer na vlagi postaje samozapaljiv! Samo za arheološke predmete, ali s obzirom da potpuno uklanja patinu korišće se ne može preporučiti!!

2.8 PRAH ZA ČIŠĆENJE SREBRA
4 gr natrijum-nitrata
2,5 gr natrijum-hlorida
2,5 gr kalijalum-sulfata
2,5 gr amonijak-hlorida

Sastojke smrviti u fini prah. Krpicom, četkicom za zube ili tamponom vate koji natopimo alkoholom trljati predmet. Temeljno isprati i odmah dobro osušiti!

2.9 OBNOVA POSREBRENJA

2.9.1 SREBRENJE UTRLJAVANJEM
10 gr srebrnog hlorida
20 gr natrijumovog hlorida
20 gr kalijumovog bitartrata

Sastojke izmešati u gustu pastu. Pomoću komadića pluta ili kože utrljavati na dobro očišćen i odmašćen predmet. Kod izrazito reljefnih predmeta koristimo kratko ošišanu četkicu ( kist). Po formiranju sloja istrljati finom žičanom četkom (debljina žice 0,10-0,15 mm) koju natopimo sapunicom. Dobro isprati! Što brže osušiti i lakirati ! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.9.2 RASTVOR ZA POSREBRENJE URONJAVANJEM
15 gr srebrnog nitrata
10 gr amonijakovog hlorida
30 gr natrijumovog tiosulfata
1 litar destilovane vode

Rastvorimo nitrat u 50 ml vode i pošto se rastvori dodamo ovom rastvoru rastvor amonijakovog hlorida u istoj količini vode. Tiosulfat rastvorimo u 900 ml vode i pomešamo sa prethodnom rastvorom. Uronjavati dobro odmašćene i od oksida očišćene predmete. Rastvoru možemo dodati i 150 gr krede (taložene) i tako dobijemo smesu za srebrenje utrljavanjem. Za bakar i legure! Po formiranju sloja dobro isprati, i što pre osušiti i lakirati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.9.3 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / I
23 gr srebrnog difosfata
100 gr kalijumovog difosfata
24 gr amonijakovog karbonata
1 lit. destilovane vode

Rastvor srebro difosfat (pirofosfat) u 0,2 lit vode, te odvojeno rastvori kalij difosfat u 0,6 litara vode. Pomiješaj rastvore i dodaj rastvor karbonata u 0,2 litra vode. Predmet vežemo na minus pol jednosmernog transformatora, na plus ploču od nerđajućeg čelika. Napon 6V,temperatura rastvora 18 C. Držati u rastvoru do formiranja sloja. Isprati i istrljati finom žičanom četkom, ponovo isprati ,dobro osušiti i po potrebi lakirati. Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.9.4 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / II
10 gr srebrnog hlorida
20 gr kalijumovog ferocijanida
20 gr kalijumovog karbonata
40 gr natrijumovog sulfita
1 litar destilovane vode

Rastvori ferocijanid u vrijućoj vodi. po rastvaranju istog dodaj karbonat, dodaj srebro hlorid i na kraju sulfit, kuvaj 30-120 min. Po hlađenju filtriraj. Anoda nerđajući čelik ili čisto srebro. Po srebrenju istrljati finom žičanom četkom natopljenom sapunicom. Dobro isprati! Nipošto ne mešati sa kiselinama- može doći do razvijanja vrlo otrovnog plina (cijanovodik)! Raditi u rukavicama! Možemo raditi i lokalno- predmet spojimo na minus pol ispravljača, na plus spajamo komad nerđajućeg čelika koji je omotan vatom koju natopimo rastvorom. Tamponom prelazimo po mestu koje želimo posrebriti a koje je prethodno dobro očišćeno i odmašćeno. Po formiranju sloja dobro isperemo i zaštitimo lakom ili voskom! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.10. OBNOVA POZLATE

2.10.1 POZLATA UTRLJAVANJEM
3 gr zlato hlorida rastvori u što manje vode (ili rastvori 2 gr čistog zlata u 10 gr mešavine od 3 dela hlorovodične i jednog dela azotne kiseline, dobijeni rastvor ugustiti zagrejavanjem u vodenoj kupki i istu razrediti sa što manje vode). Dobijenim rastvorom natopimo lanenu krpicu koju zatim po potpunom sušenju spalimo. Pepeo koji dobijemo služi nam kao prah za pozlaćivanje- pomoću pluta ili komadića kože koji natopimo slanom vodom utrljavamo isti na predmet. Na kraju predmet istrljamo finom čeličnom četkicom natopljenom sapunicom. Dobro isperemo! Za bakar i njegove legure i srebro! Ako želimo pozlatu više crvenkaste boje gore spomenutom rastvoru dodamo najviše 1 gr bakar hlorida, a ako želimo više zelenkastu boju onda najviše 1 gr srebro hlorida (postepeno uz probe)! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.10.2 ELEKTROLITSKA POZLATA/I
1 gr zlato hlorida
75 gr natrijum fosfata
2,5 gr natrijum sulfita
1 litar destilovane vode

Rastvori zlato hlorid u 0,1 lit. vode. Ovaj rastvor pomešaj sa rastvorom fosfata u 0,5 lit vode-na kraju dodati sulfit rastvoren u 0,4 lit. vode. Anoda nerđajući čelik. 4-8 V,20 C. Za srebro, bakar i njegove legure! Po formiranju pozlate iščetkati finom čeličnom četkicom koju natopimo sapunicom. Dobro isprati, osušiti i lakirati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.10.3 ELEKTROLITSKA POZLATA /II
2,65 gr zlato hlorida
15 gr kalijumovog ferocijanida
15 gr natrijumovog karbonata
1 litar destilovane vode

Rastvori ferocijanid u vrijućoj vodi, po rastvaranju dodaj karbonat, na kraju zlato hlorid. Kuvati 30-150 min. Po hlađenju filtrirati. Anoda nerđajući čelik. Postupak kao 2.9.4!

2.11 IDENTIFIKACIJA SREBRA

2.11.1 IDENTIFIKACIJA POMOĆU RASTVORA KALIJUM BIKROMATA
3 gr kalijum bikromata
3 ml sumporne kiseline
12  ml destilovane vode

Probu raditi ili na zadnjoj strani predmeta ili na bazi. Rastvor kapnemo na dobro očišćeno i odmašćeno mesto. Kap se u slučaju da se radi o srebru odmah oboji tamno crveno. Odmah dobro isprati! Kalijum bikromat je kancerogen spoj-izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom!

manshi:
brat daj za bronzu i za bakar,ovo ti je dobro,pozdrav

Aleksandar:
3. ČIŠĆENJE PREDMETA OD BAKRA I NJEGOVIH LEGURA

OSNOVI PODACI:
Hemijski simbol Cu-od latinskog cuprum
Temperatura topljenja- 1083 C
Specifična težina- 8,92 g/cm3
Tvrdoća po Brinellu- 45
Boja- crvenkasta

Važnije osobine - odličan provodnik elektriciteta i topline, po kovnosti odmah iza zlata i srebra, kod dužeg izlaganja spoljnim uslovima prevlači se prvo tamnim a na kraju zelenim korozionim slojem takozvanom patinom, ovaj sloj je stabilan i štiti ga od daljeg razvoja korozije.
Važnije legure- bronza (sa kalajem-npr 90 Cu/10 Sn), mesing (sa cinkom-npr 70 Cu/30 Zn) ,novo srebro (sa cinkom i niklom, npr.60 Cu/20Ni/20Zn) aluminijska bronza (95 Cu/5 Al).

OPŠTE NAPOMENE: Na arheološkim predmetima, velikim skulpturama radimo u principu mehaničkim putem. Čistimo do tkz. originalne površine (kuprit/tenorit), nipošto do samog metala. Hemijske metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i stabilizaciju predmeta, kao i za rad na novijem materijalu. Namerno hemijski obojene predmete, te predmete sa patinom nastalom zbog kontinuiranog korištenja ili delovanja atmosfere čistimo isključivo mehanički, hemijska sredstva izbegavamo. Predmete od poliranog mesinga (tkz. goldlack, javlja se na optičkim instrumentima, satovima itd.) takođe nikako ne čistimo hemijskim metodama.

3.1 ČIŠĆENJE AMONIJAKOVIM CITRATOM
50 gr limunske kiseline
1 litar destilovane vode

Kiselinu rastvorimo u vodi i rastvoru dodajemo amonijak (25%) do postizanja pH 9 – vrednost ustanovimo univerzalnim pH papirom. Predmete uronjavati u rastvor. Povećena temperatura ubrzava process (najviše 80 C). Može se koristiti i za pozlaćene predmete! Kod rada na većim predmetima možemo koristiti rastvor u obliku želea (isti pomešamo sa celuloznim lepkomom za tapete). Dobro isprati! U principu ne koristiti za rad na arheološkom materijalu!

3.2 ČIŠĆENJE INHIBIRANOM LIMUNSKOM KISELINOM
200 gr limunske kiseline
40 gr tiouree (NH2)2CS
1 litar destilovane vode

Uronjavati predmete! Zagrejan rastvor deluje bolje (70 C)! Stalno paziti na tok procesa – predmete držati u rastvoru cca 10 minuta. Na kraju iščetkati finom četkom i dobro isprati ! Jedan pocenat rastvora limunske kiseline može se u kombinaciji sa naknadnom obradom 1% rastvorom natrijumovog seskvikarbonata koristiti za uklanjanje hlorida na velikim predmetima.

3.3 ČIŠĆENJE INHIBIRANOM FOSFORNOM KISELINOM
100-200 ml fosforne kiseline
10 gr tiouree
1 litar destilovane vode

Manje predmete uronjavati ,veće prelijevati! Dobro isprati! Nije za rad na arheološkim predmetima! Obavezno raditi u rukavicama-tiourea je kancerogen spoj!

3.4 ČIŠĆENJE OKSALNOM KISELINOM
300 gr oksalne kiseline
400 gr drvenog uglja u prahu
300 gr etanola
200 gr terpentina
1 litar destilovane vode

Za čišćenje većih predmeta! Obratiti pažnju na abrazivno delovanje ugljenog praha! Dobro isprati! Bolje deluje na bakar nego na njegove legure! Obavezno raditi u rukavicama !Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.5 ČIŠĆENJE AMONIJEVIM KARBONATOM I SUMPORNOM KISELINOM
Rastvor A: amonijakov karbonat 250 gr, voda 1 lit.
Rastvor B: sumporna kiselina 2%, dodati 0,5% želatina na 1 lit rastvora

Za čišćenje većih objekata(arh.ukrasi, skulpture). Rastvorom A čistimo predmet od prašine, prljavštine i mineralnih naslaga, nakon toga isperemo i rastvorom B čistimo do metalne površine. Dobro isprati-najbolje uz neutralizaciju pomoću 5% rastvora natrijumovog bikarbonata! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.6 ČIŠĆENJE KOMPLEXONOM III
Rastvor A: 40 gr komplexona III (kod nas kompleksal)
1 litar destilovane vode
Rastvor B: 77 gr amonijakovog acetata
200 ml vode
350 ml amonijaka 25%
dodati vode do 1000 ml!

Rastvoru  A dodamo toliko rastvora B da dobijemo pH10 (kolorimetrijski).Odličan rastvor za čišćenje bakra i njegovih legura! Uklanja samo korozioni sloj- ne nagriza sam metal! Povećana temperatura pojačava delovanje (8o C)! Može se koristiti i za pozlaćene predmete! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.7 ČIŠĆENJE NATRIJUMOVOM BAZOM
120 gr natrijum hidroksida
1 lit vode
40 ml glicerina
2% betanaftola ili 0.2% furfurola

Namenjeno postepenom rastvaranju korozionih slojeva. Bakar (II) spojeve rastvara brzo, bakar (I) sporo. Obavezno raditi u rukavicama! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.8 PASTA ZA ČIŠĆENJE
15 gr kalijum-natrijum tartarata (C4H4KNaO6 x 4H2O)
5 gr komplexona III
2 gr natrijumove baze
50 ml destilovane vode
10 gr metilceluloze

Namenjeno lokalnoj primeni i predmetima nepodesnim za kupku. Dobro rastvata korozione slojeve! Kod debljih korozionih slojeva postupak po potrebi ponoviti. Temeljno isprati! Pre poslednjeg ispiranja neutralizovati 5% rastvorom limunske kiseline pa tek onda vodom! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.9 ČIŠĆENJE KALIJUM-NATRIJUM TARTARATOM
150 gr kalijum-natrijum tartarata
50 gr natrijum hidroksida
950 ml destilovane vode
100 ccm vodonik peroksida

Rastvoriti sastojke, peroksid dodati na kraju. Temperatura rastvora 8o C! Rasvara bazne bakar karbonate. Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces! Dobro isprati! Koristiti samo sveže pripremljen rastvor! Možemo koristiti i rastvor od 250 gr kalijum-natrijum tartarata na litar vode (bez dodataka), posebno za pozlaćene predmete! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.10 ELEKTROLITIČKO ČIŠĆENJE
Natrijumova baza 2-5%
Anoda nerđajući čelik

Dodati najviše 2% nekog tečnog deterdženta. Predmet spajamo kao katodu (-). Cca 1A/dm2. Oko 12 V. Raditi u rukavicama! Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces. Možemo koristiti i blaže elektrolite- rastvor sode ili boraksa a može i natrijumov fosfat .Nije za rad na meko lemljenim predmetima. Ne koristiti na arheološkom materijalu! Dobro isprati!

3.11 TERPENTIN
Služi za obradu predmeta koji su bili u dodiru sa kožom. Pri dodiru kože i bakra i njegovih legura nastaju u određenim uslovima bakreni, cinkani i kalajni sapuni- terpentin iste rastvara.

3.12 CALGON (natrijum heksametafosfat)
5-15% rastvora u vodi

Uklanja naslage kalcijumovih i magnezijumovih karbonata na arheološkim predmetima. Deluje i na bakar okside (CuO,Cu2O). Zagrijavanje ubrzava process (8oC)!

3.13 UKLANJANJE HLORIDA I STABILIZACIJA

3.13.1 UKLANJANJE HLORIDA NATRIJUMOVIM SESKVIKARBONATOM
10-25 gr natrijum karbonata
10-25 gr natrijum bikarbonata
1 litara destilovane vode

Predmete stavimo u rastvoru. Proces traje do nekoliko nedelja, ako rastvor menjamo svaki dan. Postupak uklanja hloride i stabilizuje patinu (pri dodiru rastvora i bakra nastaje bazni bakar karbonat/malahit/, ovaj prekriva metal i popunjava pore u patini). Proces prekidamo u trenutku kada srebro nitratnom probom više ne možemo ustanoviti prisustnost hlorida. Nakon toga možemo predmet stabilizovati benzotriazolom. Danas se ovaj postupak rađe izvodi tako da predmete prvo tretiramo 1% rastvorom limunske kiseline a tek nakon toga koristimo rastvor natrijum seskvikarbonata (1%).

SREBRONITRATNA PROBA NA HLORIDE
Uzimamo 2 epruvete, prvu punimo vodom iz kupke u kojoj ispiremo predmet a drugu čistom destilovanom vodom. U svaku kapnemo po 3-5 kapi ( u svaku jednako!) azotne kiseline i 3 kapi rastvora srebrnog nitrata (1%). Ako se u prvoj epruveti pojavi beli, zgrušani sloj srebrnog hlorida postupak nastavljamo sve do negativne probe. Puno je pouzdanije raditi sa elektronskim meračem prvodljivosti!

3.13.2 UKLANJANJE HLORIDA ALKALNO –DITIONITSKOM REDUKCIJOM
Vidi 2.7! Potpuno uklanja patinu pa se ne može preporučiti.

3.13.3 EKSTRAKCIJA HLORIDA POMOĆU AMONIJAKOVIH PARA (Thouvenin-ov postupak)
10 % amonijak
Benzotriazol  3 % rastvora u etanolu

U hermetički zatvorenu posudu stavimo do 1/10 njene zapremine amonijaka. Predmet sa patinom koja u sebi sadrži hloride obesimo iznad amonijaka. Nakon kraćeg izlaganja amonijakovim parama na predmetu se pojave plave kapljice bogate hloridima- u slučaju da je sadržaj hlorida slabiji predmet se samo ovlaži. Predmet isperemo, osušimo i ponovo izložimo isparenjima- postupak ponavljamo sve dok predmet za izlaganja ne ostane suv. Nakon toga potopimo predmet u rastvor benzotriazola(najbolje u vakumu) pa ga zatim osušimo. Suvišni nevezani benzotriazol uklonimo pomoću acetona. Lakiramo ili voskiramo. Postupak se više ne primenjuje (patina jako potamni ,izaziva pucanje mesinga).

3.13.4 STABILIZACIJA RASTVOROM BENZOTRIAZOLA(BTA)
Rastvor BTA 3% u etanolu

Odmašćene predmete potopimo u BTA rastvor, najbolje u vakumu, sve dok ne prestanu da izlaze mehurići. Suvišni ,nevezani BTA uklonimo vatom natopljenom acetonom. Raditi u rukavicama! Izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom! Ne udisati isparenja niti prah!

3.14 OBNOVA OŠTEĆENIH PREMAZA

3.14.1 OBNOVA POZLATE
Vidi 2.10.1, 2.10.2, 2.10.3!

3.14.2 OBNOVA POSREBRENJA
Vidi 2.9.1, 2.9.2, 2.9.3, 2.9.4!

3.14.3 NIKLOVANJE UTRLJAVANJEM
60 gr nikal hlorida
30 gr kalaj hlorida
10 gr gvožđe hlorida

1 lit destilovane vode
Rastvor zakiseliti sa malo sumporne kiseline. Tkaninu ili sunđer ili tampon vate natopimo rastvorom i zahvatimo malo cink praha (ili finih strugotina).Utrljavati na dobro očišćen predmet. Po stvaranju sloja isprati, osušiti i lakirati.

3.14.4 KALAJISANJE UTRLJAVANJEM
50 gr kalaj hlorida
10 gr vinske kiseline
1 lit vode

Tkaninu, sunđer ili tampon natopimo rastvorom i sa njom zahvatimo malo cink praha ili finih strugotina. Utrljavati na predmet do pojave novog sloja, po potrebi ponoviti. Dobro isprati! Lakirati ili voskirati!

3.14.5 ELEKTROLITSKO NIKLOVANJE
68 gr nikl sulfata
35 gr natrijumovog citrata
1 gr borne kiseline
1 lit destilovane vode
Anoda nikl 0,3-0,6 A/dm - 2,3 V, pH 5,8. Predmet = katoda (-).

3.14.6 ELEKTROLITSKO KALAJISANJE
17 gr kalaj hlorida
35 gr natrijum fosfata
1 lit destilovane vode
Anoda nerđajući čelik ili kalaj. Predmet = katoda (-).

3.15 IDENTIFIKACIJA BAKRA

3.15.2 IDENTIFIKACIJA AMONIJAKOM
Na zadnju stranu predmeta(ili bazu) kapnemo razređenu sumpornu kiselinu (1:1). Nakon 2-3 minuta delovanja kiseline kap upijemo komadićem filter papira koji zatim uronimo u razređeni amonijak(1/1). Ako se javi plava boja radi se o bakru ili nekoj njegovoj leguri! Odmah dobro isprati!

Aleksandar:
4. ČIŠĆENJE PREDMETA OD GVOŽĐA I ČELIKA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Fe- od latinskog ferrum
Temperatura topljenja- 1536 C
Specifična težina- 7,86 g/cm3
Tvrdoća po Brinellu- 45-55
Boja- srebrno sivkasta

Važnije osobine - u prirodi izrazito rašireno ali neotporno na koroziju, zato se mora stapati sa drugim metalima kao što su ugljenik i silicijum, osim legiranjem i galvanskim ili termičkim prevlakama štitimo ga i pomoću posebnih antikorozivnih premaza.
Važnije legure- livano gvožđe (2-5% C), gvožđe za kovanje (0,35% C), nerđajući čelik (npr 18 Cr/8Ni) i brojne druge vrste čelika (sa bakrom, manganom, titanijumom, silicijumom, vanadijumom, volframom, hromom i niklom)

OPŠTE NAPOMENE: Što se tiče arheoloških predmeta vredi isto što je rečeno za bakar (ali uslovno rečeno originalna površina se znatno teže uočava, pošto se radi o tankom sloju između spoljnog i unutarašnjeg korozionog sloja, u spomenutom sloju očuvan je izvorni oblik predmeta) preferiramo mehaničko čišćenje, dok hemijske i druge metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i stabilizaciju. Kod čišćenja potpuno korodiranih predmeta obavezno koristimo rendgenske snimke istih. Brunirane predmete čistimo isključivo mehanički ili uljnim sredstvima za skidanje rđe (WD 4o, Balistol, Ivazok, petrolej). Obojene predmete čistimo pomoću rastvora (white spirit, aceton, alkohol, amonijak itd.). Glavni problem na arheološkim predmetima je uklanjanje hlorida.

4.1 ČIŠĆENJE FOSFORNOM KISELINOM

10-20 % fosforna kiselina
1 %  tutkala ili želatina
Manje predmete uronjavati veće prelivati. Povećana temperatura ubrzava proces! Povremeno četkanje takođe! Dobro isprati! Samo za novije predmete, nije za rad na arheloškom materijalu.

4.2 ČIŠĆENJE AMONIJUMOVIM CITRATOM

50 gr limunske kiseline
1 litar destilovane vode
Rastvoru dodavati amonijak (25%) do postizanja pH3,5. Vrednost ustanoviti univerzalnim pH papirom. Povećana temperature i povremeno vađenje i četkanje ubrzavaju proces! Dobro isprati! Uz odgovarajući oprez može se koristiti i za predmete sa umetcima ili prevlakom od drugih metala! Postoji i složenija varijanta ovog procesa. Samo za novije predmete!

4.3 ČIŠĆENJE TIOGLIKOLNOM KISELINOM

3-30 % tioglikolna kiselina
Pomoću amonijaka (25%) podesiti pH na 7.
Delotvorno neutralno sredstvo za čišćenje. Delovanjem se oboji ljubičasto. Povremeno vađenje i četkanje ubrzava tok procesa. Dobro isprati. Samo za novije predmete.

4.4 ČIŠĆENJE RASTVOROM KOMPLEXONA III

30 gr koplexona III (kod nas kompleksal III)
1 litar destilovane vode
pH 5,5 / temperatura rastvora 8o C
pH korigujemo limunskom kiselinom ili natrijumovom bazom. Možemo čistiti i predmete sa umetcima od drugih metala. Dobro isprati! Samo za novije predmete!

4.5 ČIŠĆENJE MEŠAVINOM ORGANSKIH KISELINA I NATRIJUMOVOG GLUKONATA

47,5 gr natrijumovog glukonata
47,5 gr limunske kiseline
5 gr vinske kiseline
1 lit vode
Temperatura rastvora do 80 C. Posebno dobro za niklovane, pocinkovane ili hromirane predmete i nerđajući čelik. Na kraju dobro isprati!

4.6 ČIŠĆENJE ELEKTROLIZOM

20-50 gr natrijum hidroksida
1 litar destilovane vode
Anoda (+) od nerđajućeg čelika
napon do 24 V, jačina 0,5 A/dm2
Rastvoru dodamo i do 30 ml nekog deterdženta da podspeši stvaranja pene kako bi se sprečilo raspršivanje sitnih kapljica baze. Predmet ne sme biti u rastvoru ako nije uključena struja. Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces. Nije za predmete koji u sebi sadrže opruge i slične elastične delove. Ne koristiti za meko lemljene predmete. Samo za novije predmete! Dobro isprati!

4.7 NEKOLIKO POSTUPAKA ZA UKLANJANJE HLORIDA

4.7.1 KATODNO ODSOLJAVANJE

Čista destilovana, dejonizirana voda za elektrolit, 2-4 V napona. 0,25 A/dm2. Anoda od nerđajućeg čelika.
Predmet spajamo kao katodu (-). Trajanje 6-48 sati, nakon čega vodu zamenimo čistom, uz prethodno merenje prodljivosti (pomoću uređaja za merenje prvodljivosti).Proces traje do smanjenja količine hlorida na najmanju moguću meru- znači do nekoliko meseci.

4.7.2 ODSOLJAVANJE ALKALNIM RASTVOROM NATRIJUM SULFITA

63 gr natrijum sulfita(Na2SO3)
20 gr natrijum hidroksida
1 litar deionizirane destilovane vode
U rastvor NaOH stavljamo predmete koje ćemo odsoljavati, posuda u kojoj radimo mora biti od nerđajućeg čelika koja se mora hermetički zatvoriti. Dodajemo sulfit u obavezno do ivice napunjenu posudu, pa istu zatvaramo. Nakon 7 dana posudu otvaramo, merimo provodljivost rastvora i količinu hlorida, pa po potrebi nastavljamo postupak sa novim rastvorom. Proces nastavljamo sve dok količinu hlorida ne svedemo na najmanju moguću meru- za to obično treba barem nekoliko nedelja. Postupku ne izlažemo predmete koji na sebikalaja ili imaju umetke od bakra i njegovih legura ili srebra. Po završetku procesa predmet moramo dobro isprati kako bismo uklonili ostatke rastvora. I u ovoj fazi koristimo se meračem provodljivosti. Na samom kraju predmete isperemo 3% rastvorom barijevog sulfata, pa opet vodom (destilovanom,    dejoniziranom!). Proces je dugotrajan i zahtevan ali i izrazito efikasan. Opisana je labaratorijska, probna varijanta procesa, danas se za sprovođenje istog mogu nabaviti gotovi uređaji.

4.7.3 ODSOLJAVANJE PAROM I VRUĆOM VODOM

Najjednostavniji, tehnički najmanje zahtjevan postupak. Manje predmete izlažemo pari u ekspres loncu oko 3 sata. Nakon toga ih još 3 sata držimo u vrijućoj vodi, pa ih onda sušimo nad vrućom vodom. Količinu izvučenih klorida kontrolišemo meračem provodljivosti (ili srebro nitratnom probom). Postupak traje do svođenja istih na najmanju meru. Na kraju osušimo predmete infracrvenom svetiljkom, pa ih stabilizujemo i zaštitimo. Koristimo isključivo deioniziranu destilovanu vodu.

4.8 STABILIZOVANJE GVOZDENIH PREDMETA

4.8.1. STABILIZOVANJE POMOĆU FOSFATA

2-3,5 gr primarnog cink fosfata
0,5-18 gr primarnog kalcijum fosfata
1 litar destilovane vode
Pripremljenom rastvoru dodamo 4 gr natrijum nitrita, radi potsticanja reakcije. Trajanje uronjavanja 10-20 minuta. Veće predmete polivati ili prskati. Rastvor  možemo i zagrejati na najviše 95 C. Na kraju osušiti, pa obavezno voskirati ili lakirati. Ne pruža trajnu zaštitu- postupak treba periodično ponavljati, a stanje predmeta redovno kontrolisati. Samo za novije predmete!

4.8.2 STABILIZOVANJE TANINOM

200 gr taninske kiseline
150 ml alkohola
1 litar destilovane vode
Korodirane ili očišćene predmete uronimo u rastvor. Veće predmete premazivati. Predmete 72 sata držati na 30 C- u tom razdoblju trebao bi se formirati sloj gvožđe(III)tanata. Višak očetkamo sa predmeta pa isti obavezno lakiramo ili voskiramo. Mogu se koristiti i znatno manje koncentracije rastvora - minimalno 10 grama tanina. Koristi se i na novijim i na arheološkim predmetima (efikasnost upitna)! Ne pruža trajnu zaštitu, redovno kontrolisati stanje predmeta!

4.8.3 STABILIZOVANJE MEŠAVINOM TANINA I FOSFORNE KISELINE

Prethodnom rastvoru dodamo 15-19 ml fosforne kiseline. I za korodirane i za čiste predmete .U principu samo za novije predmete!

4.9 IDENTIFIKACIJA GVOŽĐA

4.9.1 IDENTIFIKACIJA MAGNETOM

Nedostatak iste je taj što su neke vrste čelika nemagnetične.

4.9.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM BAKARNOG SULFATA

Na predmet kapnemo kap 10 % rastvora bakar sulfata. Ako nastane bakarna mrlja radi se o gvožđu.

4.9.3 IDENTIFIKACIJA KALIJUM FEROCIJANIDOM

Na predmet kapnemo kap 10% azotne kiseline. Pustimo da neko vreme deluje pa kap upijemo komadićem filter papira i isti uronimo u 10% rastvor kalijevog ferocijanida. Ako se javi plava boja radi se o gvožđu.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju