Čišćenje i konzervacija predmeta > Čišćenje

OSNOVNE METODE ČIŠĆENJA UMETNIČKI OBLIKOVANIH PREDMETA I STARINA OD METALA:

<< < (2/2)

Aleksandar:
OBRADA MEHANIČKI OŠTEĆENIH PREDMETA

Mehanički oštećene metalne predmete-znači pre svega predmete koji su polomljeni najjednostavnije spojimo lepljenjem. Pri tom možemo se koristiti i ojačanjima od staklenog platna i klinovima. Tvrdo i meko lemljenje koliko je to god moguće izbegavamo a primenjujemo ga samo ako je to zaista neophodno dok su na arheološkim predmetima ti postupci apsolutno isključeni. Ukoliko se odlučimo za tvrdo lemljenje onda sa predmeta obavezno uklanjamo i najmanje ostatke mekog lema- ova napomena posebno važi za srebrne i zlatne predmete. Zavarivanje dolazi u obzir samo kod velikih predmeta i to isključivo ako dobro vladamo samim postupkom. Na manjim predmetima eventualno bi se moglo primeniti zavarivanje laserom, ali u ovom trenutku takva oprema je uglavnom nedostupna. Kod predmeta sa ulubljenjima ili sličnim deformacijama ravnanju odnosno ispravljanju istih takođe prilazimo uz najveći mogući oprez. Pri tom koristimo različita dleta i čekiće kao i nakovnje od metala, drveta ili plastike. Pliće ogrebotine popunjavamo pomoću neke plastične mase kojoj dodamo odgovarajući metalni prah a mogli bismo ih popuniti i galvanskim putem. Kod jako deformisanih arheoloških predmeta možemo napraviti galvanoplastične kopije istih pa ispravljanje i ravnanje izvesti na kopiji- postupak je složen ali i etički korektniji od zagrejavanja i mehaničke obrade originalnog predmeta(promena izvorne strukture ).

Aleksandar:
OBRADA PREDMETA KOD KOJIH JE METAL KOMBINOVAN SA DRUGIM ORGANSKIM ILI NEORGANSKIM MATERIJALIMA

Na ovu grupu predmeta primenjujemo isključivo mehaničko čišćenje i pranje destilovanom vodom. Drago i poludrago kamenje čistimo tamponima navlaženim destilovanom vodom, a možemo koristiti i ekstrat biljke sapunike(Saponaria Officinalis) kao i različite rastvore, nikako rastvore hemikalija. U nekim slučajevima možemo naići i na drago kamenje koje je položeno u obojenim folijama ,kod takvih predmeta kamenje čistimo isključivo mehanički ili minimalno natopljenim tamponima vate, uz maksimalnu pažnju jer tečnost ne sme doći u dodir sa folijom! Slonovaču čistimo tamponima vate natopljenim destilovanom vodom kojoj dodamo par kapi amonijaka, a umesto vode možemo uzeti i mešavinu vode i alkohola. Drvo čistimo vodom ili gotovim sredstvima za čišćenje(najčešće se radi o emulzijama).Staklo i emajl čistimo ili čistom vodom ili vodom kojoj dodamo malo amonijaka, eventualno dodajemo i malo nekog rastvora, npr. acetona ili alkohola (9 delova destilovane vode +1 deo propanola + par kapi amonijaka). Na isti način čistimo i plastične mase, pa pristupamo, uz napomenu da se na njima nipošto ne koriste nikakvi rastvoti(znači voda sa par kapi amonijaka ili deterdženta, ili rastvor korena sapunike). Nelirane srebrne ili zlatne predmete nipošto ne čistimo hemijskim sredstvima već isključivo mehanički (kod ove tehnike predmeti su prevučeni smesom metalnih sulfida). Poseban oprez potreban je pri radu na arheološkom materijalu ovog tipa-kod njih se koristimo isključivo krajnje pažljivom primenom mehaničkog čišćenja.

Aleksandar:
OBRADA PREDMETA SA OŠTEĆENOM PREVLAKOM (PREMAZOM) OD DRUGOG METALA

U obnovu delomično ili potpuno uništenih prevlaka upuštamo se samo nakon što dobro razmislimo o potrebi istog zahvata. Prevlake obnavljamo ili galvanskim putem (ako su i same galvanski izvedene) ili pomoću listića ili praha nanešenog na lepljivi lak. Idealno bi bilo da mesta sa očuvanom izvornom prevlakom zaštitimo nekim lakom (u svrhu izolacije!) pa obnovimo prevlaku samo na mestima gde je potpuno istrošena. Kao alternativu galvanskim prevlakama možemo koristiti i postupke dobivanja metalnih prevlaka utrljavanjem, uronjavanjem, kontaktnim taloženjem i reduktivnim putem – ovako dobijene prevlake izrazito su tanke pa se po potrebi lakše uklanjaju. Danas se na evropskom tržištu mogu naći i specijalne boje koje vrlo dobro imitiraju metalne prevlake (Mirrachrome boja, trenutno oko 35 britanskih funti / 100 ml). Sve ove prevlake(premaze) na kraju obavezno zaštitimo nekim lakom ili ređe voskom.

Aleksandar:
IZRADA NEDOSTAJUĆIH DELOVA

Delove koji nedostaju najlakše izvodimo u nekoj plastičnoj masi (uzmemo silikonski otisak odgovarajućeg dela pa ga izlijemo u plastici) .Ovaj postupak je jednostavan i što je najvažnije ovakve su nadoknade potpuno reverzibilne. Plastiku obojimo bilo površinski bilo u masi a možemo joj dodati i prah odgovarajućeg metala ili je prevući odgovarajućim metalom pomoću galvanizacije. U izradu rekonstrukcija u izvornoj tehnici i materijalu upuštamo se samo ako zaista dobro vladamo obradom dotičnog materijala – u tom slučaju rekonstruirane dijelove obavezno posebno označimo, najbolje godinom izrade ili kosim crtama (na zadnjoj strani). Možemo koristiti i galvanoplastiku (otisak predmeta ili gvozdenog uzorka galvanskim putem prevlačimo do nekoliko milimetara debelim slojem metala, sam otisak najčešće je od nevidljivog materijala tako da ga prvo moramo učiniti vidljivim-bilo utrljavanjem grafitnog ili metalnog praha, bilo hemijskim putem), kao i lijevanje u metalu. Sastav novoodlivenih delova mora u tom slučaju biti što bliži sastavu originala(u principu, ali u nekim slučajevima možemo koristiti i kalaj ili neki drugi lako topiv metal).

Aleksandar:
ZAŠTITA I ODRŽAVANJE

Osnovna metoda zaštite metalnih umetnina i starina zasad je najčešće lakiranje ili nešto ređe voštenje (na tehničkim spomenicima i oružju mogu se koristiti i uljni premazi) kao i kombinacije ova dva postupaka. Primena korozionih inhibitora nije raširena osim ako se izuzme primena benzotriazola (korozioni inhibitor za bakar i njegove legure, zatim srebro, aluminijum, cink i kalaj). Primena istih na žalost se ne može preporučiti, pre svega sa obzirom na mogući uticaj kako na zdravlje osoba koje sa njima rade tako i na posetitelje. Preporučiti se može i upotreba posebnih tkanina i papira za umotavanje odnosno spremanje metalnih predmeta (isti su impregnirani sredstvima koja na sebe vežu gasove koji utiču na koroziju metala). Najjednostaviji oblik zaštite je zatvaranje ili još bolje zavarivanje u vrećice od polietilena. Idealna temperatura za držanje predmeta bila bi 10-15 C (sa izuzetkom kalaja min .18 C). Relativna vlaga u prostoru u kojem čuvamo ili izlažemo predmete trebala bi biti ne viša od 4o %, a u slučaju arheoloških predmeta sa aktivnim hloridima i znatno niža(15 % ili niže). Predmete kod kojih je metal kombiniran sa organskim materijalom(kost, slonovača,  kornjačevina, perje, koža, tekstil, papir) ne bi trebalo izlagati relativnoj vlazi vazduha manjoj od 45 %. Posebno vredne objekte najbolje je čuvati u komorama sa azotom. Predmete ne bi trebalo držati u kutijama od običnog kartona niti u fiokama, ili kutijama od drveta,  iverice ili šperploče (ovo se odnosi i na vitrine za izlaganje predmeta). Vuna i filc takođe se ne preporučuju za umotavanje metalnih predmeta-, niti bi predmete trebalo držati u vitrinama obloženim spomenutim materijalom. Jačina osvjetljenja ne bi trebala prelaziti 150 luksa dok bi za predmete koji su izrađeni od metala i materijala osetljivih na svetlo ta vrednost bila znatno niža- najbolje oko 5o luksa (papir, plastika, perje, sedef, biseri, slonovača, tkanine). Na kraju istaknimo da pri rukovanju sa predmetima obavezno koristimo bele pamučne rukavice (ili polietilenske, odnosi se i na lakovane ili voštene predmete)!

Navigacija

[0] Indeks poruka

[*] Prethodna strana

Idi na punu verziju