Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Oruđe iz bronzanog doba

Bronzano doba, (2200. do 750 / 700. godine p. n. e.), obeležava proizvodnja bronzanog oružja, oruđa i nakita. To je vreme intenzivnog razvoja metalurgije, trgovine i obrta.

Bronzano doba obeležava, kako upotreba bronze, tako i seoba stočara u vreme ranog bronzanog doba (2200. - 1600. godine p. n. e.) na područje Sredozemlja. To je bio sledeći talas indoevropskih doseljenika (nakon prvog talasa poljoprivrednika u mlađem kamenom dobu).

Kasno bronzano doba ili vreme tzv. kulture polja sa urnama (kultura polja sa šarama) traje od 300. do 750./700. godine p. n. e. Nosioci ove evropske kulturne pojave pripadaju indoevropskom skupu, ali nemaju ista etnička obeležja. Zajednički obred im je spaljivanja umrlih, po čemu je ova kultura dobila ime, i pokopavanje ostataka u žarama s prilozima nakita, oružja i oruđa. Ovakvi žarni grobovi stvaraju velike nekropole.

Datovanje

Krajem 19. veka Montelijus je podelio bronzano doba Evrope na 6 perioda. Koristeći skandinavski materijal, obuhvatio je period od sredine 2. do sredine 1. milenijuma. Ova podela nije odgovarala razvoju ovog perioda južno od Dunava, jer se bronzano doba javilo kasnije na severu nego na jugu.

Montelijusova podela

- I, II, III - rano bronzano doba
- IV, V     - kasno bronzano doba
- VI         - prelazni period

Rajnekeova periodizacija

Rajneke je podelio broznano doba u južnoj Nemačkoj na 4 faze (A-C), ova podela je prihvaćena u srednjoj Evropi i delimično na Balkanu uz dopune Miler-Karpea. Rajnekeova periodizacija je napravljena na osnovu tipologije metalnih predmeta iz ostava na teritriji Južne Nemačke i gornjeg Podunavlja.

- Rano bronzano doba     -   A1, A2                                -   1800-1450. p. n. e.
- Srednje bronzano doba -   B1, B2, C                           -    1450-1250. p. n. e.
- Pozno bronzano doba    -   D, Halštat A1,A2,B1, B2     -    1250-750. p. n. e.

Bronzano doba u Egeji

Bronzano doba u Egeji je počelo između sredine i kraja 3. milenijma, dakle, nešto ranije. Klasični C14 datumi nisu odstupali od Rajnekeovog sistema, Danas imamo kalibrirane datume a save više se koristi i dendrohronologija.

Hronologija centralne Evrope po datumima dobijenim dendrohronologijom

M. Gimbutas se držala klasičnih datuma

B. A1    -           2400/2300-2000. p. n. e.
B. A2    -           2000-1700. p. n. e.
B. B            -           1700-1500. p. n. e.
B. C            -           1500-1300. p. n. e.
B. D            -           1300-1200. p. n. e.
HaA1    -           1200-1100. p. n. e.
HaA2    -           1100-1050. p. n. e.
HaB1    -           1050-950. p. n. e.
HaB2, B3    -             950-800. p. n. e.
HaC1, C2  -            800-650. p. n. e.
HaD          -            650-450. p. n. e.
Rana bronza -        1800-1400. p. n. e.
Srednja bronza -  1450 -1200. p. n. e.
Kasna broza -         1300-750. p. n. e.

Rano bronzano doba

Određivannje početka i trajanja ranog bronzanog doba predstavlja problem budući da su različito datovani lokaliteti na različitim teritorijama. Za ovaj period karakteristični su veliki i višeslojni lokaliteti kao što su Gradac, Vinkovci, Gomolava, pogrebni ritual je uniforman — sahranjivanje je skeletno u zgrčenom položaju (zgrčenci u ravnim grobovima).

Javljaju se metalni predmeti i to:

Sekire
        -sa otvorom za držalje
        -sa krilcima
   
Bodeži sa držaljem od kosti ili drveta
       - kiparski bodeži
        -kratki trouglasti sa tri rupice na kraju sečiva

Igle
        -sa kukastom glavom
        -sa uvijenom glavom
        -sa diskoidnom glavom
        -sa peljastom glavom
        -sa čaurastom glavom
        -sa ušicama na glavi
        -sa kuglastom glavom

tutulusi — šuplji konični ukrasi za odeću
torkvesi — ogrlice
perle od fajansa

Metalurgija ovog doba

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Jedan od najvećih centara bio je Miterberg u zapadnoj Austriji, gde su otkrivene velike količine bakarne rude. Postojale su jame gde se topila i prerađivala ruda. Nađeni su ostaci jamskog rudarenja, drvene konstrukcije, vedrice...

Proizvodnja je bila najintenzivnija u drugoj polovini 2. milenijuma. Otkrivene su posude za topljenje rude, duvaljke od keramike, kalupi za livenje od keramike.

Kulture ranobronzanog doba

- Unjetička kultura
- Otomani kultura
- Nađirev kultura
- Ljubljanska kultura
- Licenska kramika
- Monteoru grupa

Rano broznano doba na tlu centralnog Balkana

- Vatinska kultura
- Vinkovci Šomođivar
- Vinkovačka kultura
- Moriško Mokrinska grupa
- Mokrin Perjamoš Pećka grupa
- Belotić Bela Crkva grupa

Srednje bronzano doba

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Za ovaj period karakteristično je sahranjovanje od tumulima. U fazi B1 tumuli su karakteristični samo za područje srednje Evrope (Nemačka, Češka, Slovačka, Mađarska), a u fazi B2 proširiće se po čitavoj Evropi. Većina autora smatra da ovo predstavlja etničko širenje nosioca kulture tumula. Sahranjivanje je inhumacija u zgrčenom ili opruženom stavu. U jugoistočnoj Evropi se javlja kremacija. U fazi B2 spaljivanje postaje dominantno. Tokom ovog perioda inventar ranijih kultura, koje se nastavljaju, postaje bogatiji. Na osnovu karakteristika grobnog inventara definišu se faze B1 i B2-C. Pojavljuje se prvi put mač, a prisutne su i bojne sekire sa cilindričnim tulcem i razvijenom sečicom dekorisane geometrijskim motivima, kao i sekire sa krilcima. Od nakita javljaju se igle diskoidnog tipa, bogato dekorisane narukvice masivnog trougaonog preseka i privesci u obliku imele.

Kulture Srenjebronzanog doba

- Tei kultura
- Vitenberg kultura
- Verbičoara kultura
- Kultura inkrustovane keramike
- Kultura grobnih humki
- Dubovačko Žutobrdska grupa
- Slatinska grupa
- Paraćinska grupa
- Belegiš Kručeni

Pozno bronzano doba

Odlike ovog perioda su polja sa urnama, nem. Urnenfelder, što predstavlja pravu metaluršku revoluciju, budući da je najveći broj ostava i samim tim metalnih predmeta iz ovog perioda. Razlika u obllicima oružja, oruđa i nakita je mala. Glavni izvor materijala iz ovog perioda predstavljaju ostave i nekropole.

Nekropole

Tokom ovog perioda formiraju se nekropole ravnih polja sa urnama bez nadzemne konstrukcije, kulture poznog Bronzanog doba se po ovim nekropolama nazivaju kulture polja sa urnama i pretpostavlja se da su nosioci ove kulture direktni naslednici kulture tumula. Postoje tri velike kulturne celine:

 - Lužička (severna Nemačka i Poljska)
 - južna Nemačka od reke Rajne do Tirola
 - srednjepodunavska (Austrija, Moravska, Slovačka, zapadna Mađarska, Balkan)

U okviru kulture polja s urnama izdvojeno je 5 faza (Rajnekeova podela):

 - Klasičan Urnenfelder-Halštat A1
 - Starije faze
        II - Halštat A1
        III - Halštat A2
  - Mlađe faze
        IV Halštat B1
        V Halštat B2

U starijim fazama urne nemaju zaštitnu konstrukciju, postavljene su u pravilne redove sa određenom orijentacijom. Javljaju se i „kameni sanduci“. U mlađim fazama urne su zaštićene vencem od oblutaka ili nekom vrstom suhozida. Često je i sama pokrivena kamenom pločom ili je na njoj. Urne nisu u pravilnim redovima, nego u grupama. U fazi V javljaju se tolosi (minijaturni).

Keramika

Tokom ovog perioda (u fazi II) javlja se bikonično neukrašeno posuđe mrko-crne boje, urne sa cilindričnim vratom (faza III, bikonične zdele sa jednom drškom, uvučenim obodom (poklopci za urne), oštro profilisane šolje sa vertikalnom drškom. U mlađoj fazi karakteristične su kruškolike urne i zdele u vidu turbana.

Metalni nalazi


 - mačevi sa jezičkom
        u mlađoj fazi - mačevi profilisanog balčaka urkašeni volutama i krivi noževi
 - polumesečasti brijači
 - pljosnate strele od bronzanog lima, sa trnom za usađivanje,
 - nakit
        zoomorfni, antropomorfni, geometrijski (u obliku labrisa) privesci
 - fibule u obliku harfe
 - violinasta fibula (po lokalitetu u Italiji - Peskiera fibula)

Javljaju se i metalni kazančići sa apliciranim drškama

Kulture Poznog bronzanog doba

- Lužička kultura
- Medijana grupa
- Brnjička grupa
- Gamzigradska kultura