Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Aleksa Dundić (rus.: Олеко Дундич, takođe znan pod pseudonimom Ivan, Aleko, ? — Rovno, 8. jul 1920.) je bio učesnik Ruskog građanskog rata na strani Crvenih. Dundić je jedina osoba iz bivše Jugoslavije koja je odlikovana Ordenom crvene zastave. O njemu je 1958. snimljen istoimeni film u sovjetsko-jugoslovenskoj koprodukciji.

Biografija

Dundićevo poreklo je nejasno. Postoje dva mišljenja o njegovom poreklu. Po prvom Aleksa Dundić je poreklom Hrvat iz Grabovca čije je pravo ime Tomo Dundić, dok je po drugom verovanju on Srbin iz Kosjerića čije je pravo ime Milutin Čolić.

Po Velikoj sovjetkoj enciklopediji Dundić je rođen 13. aprila 1896. (ili po drugim podacima 12. avgusta 1897.) u Grabocu u Dalmaciji koja je tada bila deo Austrougarske. Naučio je da jaše još kao dečak radeći kao pastir u Argentini i Brazilu.

Na početku Prvog svetskog rata mobilisan je u Austrougarsku vojsku. Na Istočnom frontu 1916. tokom bitke kod Lucka zarobila ga je ruska vojska. Dobrovoljno se prijavio u Srpski dobrovoljački korpus koji se nalazio u Rusiji. Od polovine 1917. je bio član Crvene garde. U martu 1918. je bio na čelu gerilskog odreda u regionu Bahmuta (danas Artemovsk) koji se kasnije pridružio Morozov-Donjeckoj diviziji koja se povlačila sa armijom Klimenta Vorošilova prema Caricinu u junu 1918. Učestvovao je u odbrani Caricina kao član Internacionalnog bataljona, a zatim u konjičkoj brigadu Krjučkovskog i Bulatkina. Od 1919. je služio pod komandom Semjona Buđonija. Učestvovao je u brojnim bitkama i ranjen je nekoliko puta.

Zbog svoje hrabrosti bio je popularan među Buđonijevim vojnicima. Od juna 1919. je bio zamenik komandanta 36. puka 6. konjičke divizije. Poginuo je kod Rovna u današnjoj Ukrajini i odlikovan je Ordenom crvene zastave.

U znak priznanja, urna s njegovim pepelom položena je u zidine Kremlja, a u Rovnu mu je podignut spomenik.