Površina zemlje nosi obilje dokaza za katastrofu koja se dogodila istovremeno na celoj planeti. To nisu bile brojne lokalne katastrofe, nego jedan univerzalni Potop, kako i piše u Bibliji: "I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle...(reče) -Evo pustiću Potop na zemlju da istrebim svako telo..." 1.Mojsijeva 6,5.17 Dakle, po Bibliji dogodio se Potop na celoj planeti, koji je uništio sva telesna bića osim onih u Nojevom kovčegu.

Pre Potopa

Kada je stvorena planeta Zemlja, na celoj njenoj površini bila je voda. Bog je drugog dana stvaranja atmosferom odvojio vodu na površini planete od vodenog omotača iznad atmosfere (svod). Dakle, postojao je vodeni omotač oko naše planete iznad atmosfere. Veliki deo današnjih okeana bio je iznad našeg vazdušnog omotača.

Taj omotač je stvarao efekat staklene bašte, tako da je temperatura na Zemlji bila ujednačena i prijatna na celoj planeti. Dakle, klima je bila ujednačena, tako da nije bilo ekstremnih temperatura na severnom i južnom polu, i na ekvatoru. Grenland je zato i danas zadržao ime Zelena Zemlja, jer je u naslagama leda na polovima nađena gigantska fosilizovana sutropska vegetacija. Postoje dokazi da je tropska klima bila i na polovima: nalazišta uglja u polarnim regionima pokazuju da su bujne šume nekada rasle tamo gde je sada samo sneg i led. Nađeni su fosili tropskog bilja i životinja. Na Aljasci je nađen fosil palme, a na Novosibirskim ostrvima nađeno je voćno drvo visine 30m, sa zrelim plodovima i zelenim lišćem, gde sada rastu samo 2,5 m visoke vrbe. To drvo je zatrpano pre nego što je povuklo hlorofil iz lišća, i pre nego što su plodovi opali sa njega. Nađeni su smrznuti mamuti koji imaju u ustima i želudcu bilje koje raste u sutropskim uslovima, kojeg sigurno nema u snegu i ledu na polovima. U Arktičkom tlu nađeni su ostaci preko 60 životinjskih vrsta (nosorog, kamila, konji, tigrovi, antilope) pomešani sa korenjem drveća. Tamo gde je nekad bujao život, danas je sneg i led, kao što je i opisano u Bibliji.

Pre Potopa zbog ujednačene temperature nije bilo vazdušnih kretanja (vetra), prašine, ni kondenzacije u atmosferi, pa nije padala kiša nego je rosa natapala zemlju. Vlažnost je bila velika pa je vegetacija bila bujna. Vodeni svod je štitio od ultraljubičastih zraka Sunca, pa verovatno nije bilo radijacije, ni C14 , bar ne u današnjem obliku. Atmosferski pritisak bio je viši nego danas, smatra se oko 2,18 Atm, što je dodatni faktor za ondašnju dugovečnost ljudi (oko 900 godina). Danas se u hiperbaričnim komorama visoki pritisak koristi za lečenje senilnosti i moždane kapi. Razvijena je Hiperbarična hirurgija, jer je otkriveno da rane zazdrave mnogo brže pod visokim pritiskom i većom količinom kiseonika, kao što je bilo pre Potopa. Istoričar Josif Flavije tvrdi da su naši preci živeli oko 1000 godina (Jevrejske Starine 88 str). Samo pod visokim pritiskom i obiljem kiseonika ogromni reptil pteranodon sa rasponom krila od 17m mogao je da leti. U današnjim uslovima ne bi mogao ni da se podigne sa zemlje.

Posle Potopa

Posle Potopa, klimatski uslovi su se drastično izmenili. Počela su da se smenjuju godišnja doba, hladnoća i vrućina, počela je da pada kiša. Životni vek čoveka drastično se smanjio, a bića koja nisu mogla da održavaju temperaturu tela, uginula su (na primer dinosaurusi). Mnoge životinjske vrste su izumrle. Voda je sahranila skoro sav živi svet, fosilizovala je prepotopne šume i stvorila naftu i ugalj. Danas fosilna goriva više ne nastaju u većoj meri.

Smirivanjem vode i vetra, taloženjem materijala nastale su sedimentne stene pune fosila, i to po površini cele planete. Zbog drastičnog izdizanja potopljenog tla u ovoj katastrofi, fosili morskih životinja dospeli su i na najviše planinske vrhove.

Zbog nestanka zaštitnog vodenog omotača, kosmičko zračenje je posle Potopa bilo pojačano, a mutacije su postale sve razornije za živi svet (što je uzrok drastičnog smanjenja životnog veka).Tek posle Potopa počelo je stvaranje C14, tako da je prepotopni materijal izgleda mnogo stariji nego što jeste, jer pre Potopa nije bilo stvaranja C14 zbog vodenog omotača..

Dokazi za Nojevu barku

Stabilnost Nojeve barke: Na Univerzitetu na predavanjima o hidrauličkom inžinjerstvu, može se čuti da je najstabilniji oblik broda Nojeva barka. Biblija daje njene dimenzije: 300 lakata duga, 50 široka, 30 visoka, sa prozorima veličine jednog lakta, sa vratima sa strane. Bila je na 3 nivoa. Mada je takav brod spor, skoro je nemoguće da se prevrne. Naravno, Noje nije nigde žurio, jedino je bilo važno da se brod ne prevrne. Takav brod bi se čak i pri nasilnom naginjanju od 60o vratio u prvobitni položaj.

Dužina i širina u srazmeri 6:1 daje stabilnost, opirući se vrtložnim silama, okretanju i kotrljanju. Brod bi lako plivao kroz talase zbog svoje dubine. Svi testovi modela broda prema kompjuterskim proračunima daju prednost obliku Nojeve barke. 1844 Brunel je koristio sličan srazmer u Velikoj Britaniji (322 x 51 x 32,5). Brunel je gradio prema iskustvu generacija brodograditelja, dok je Noje pravio po prvi put, ne po svom znanju nego po Božjem otkrivenju.

Kapacitet: Da li je takva Arka zaista mogla da nosi sva stvorenja koja su neophodna da bi se nastanila zemlja posle Potopa? Današnji lakat dug je oko 0,5m, a prepotopni ljudi su bili mnogo viši od današnjih, pa su imali i veći lakat, a to znači da je kapacitet barke bio još veći. Ali čak i da uzmemo kraći lakat 0,45m, Arka bi bila dužine 145m x 24m x 14m. To bi dalo kapacitet od 465.333m3 gde se može smestiti 14.000 tona. To bi bilo jednako sa 522 standardna kamiona teretnjaka, koji mogu da prevezu 125.280 ovaca. Postoji nekih 18.000 vrsta kopnenih životinja prosečne veličine sličnoj ovci, tako da čak ubrajajući sve one vrste koje su istrebljene u Potopu, bilo bi mesta za po dve od svake vrste samo na jednom spratu. Naravno uzeti su samo primerci životinja koji imaju genetski potencijal za sve rase njihove vrste. Primerke životinja nije birao Noje, nego Bog. Odabrani primerci su sami ulazili u barku. Na drugom spratu mogla je da bude smeštena hrana (podrazumevajući da životinje nisu bile u zimskom snu), a na trećem spratu mogla je da bude Nojeva porodica i drugi ljudi, da su hteli da im se pridruže.

U kovčegu je Bog sačuvao od svake životinjske vrste po 1 par, a od jestivih po 7 pari. Sve su stale u kovčeg jer Noje nije uzeo sve varijetete, nego predstavnike vrsta od kojih su nastali svi varijeteti. Mnoge životinje su bile u stanju hibernacije (zimskog sna), pa su i sa mnogo manje hrane sve životinje mogle da opstanu. Moguće je da su predstavnici krupnijih životinja bili njihovi mladunci.

Arka bi tako imala gaz od nekih 15 lakata, pa nije mogla da se nasuče u toku Potopa, jer u Bibliji piše da je voda bila 15 lakata iznad najvišeg brda. Kada su se vode povukle, Arka se zaustavila na planini Ararat, blizu Tursko-Ruske granice. Postojale brojni izveštaji o prizorima viđenim u tamošnjem ledu. Političke i geografske teškoće onemogućuju traganje za ostacima Arke.

Ovakve svrhovite građevine ne postoje u mitologijama. Mitološki opisi Potopa kod drugih naroda prepuni su očigledno nestvarnih detalja. Vavilonjani su takođe opisali da je brod imao 3 sprata, ali u obliku kocki različitih dimenzija. Ovakav brod bi se odmah okrenuo naopačke i potonuo.

Nojev brod realno može da se održi na izuzetno uzburkanom moru. Biblijski Potop je opisan realnim jezikom, sve su to situacije koje su moguće da se dogode. Nojev brod nije izmislio čovek, jer je ova tehnologija stvorena tek u moderno doba. Detalje za gradnju broda dao je najmudriji Konstruktor - Bog. Ipak, Nojeva barka nije opstala u Potopu zbog dobre građe, nego zato što ju je Bog čuvao radi 8 ljudi koji su imali potpuno poverenje u Boga.