DUG PUT DO NINEVIJE
Klaudius Rič nije imao teškoća u identifikovanju Vavilona. Uzvišenje u ruševinama u Donjoj Mesopotamiji još uvek se zvalo Tel Babil.
Ali, šta je sa Ninevijom, prestonicom moćnog Asirskog carstva? Ninevija, čiju moć je trebalo oboriti da bi se utro put za Vavilon.
Izgledalo je da je informacija o položaju Ninevije bila potpuno izgubljena. Neko je 1836. godine objavio Ričove izveštaje. Izgledalo je da je blizu Mosula pronašao lokalitet nazvan Tel Nebi Junus, “Uzvišenje proroka Jone”. Zbog Jonine povezanosti sa Ninevijom, neki su, pre arheoloških istraživanja, požurili sa zaključkom da su dva uzvišenja, Tel Nebi Junus i Kujundžik, na reci Tigru naspram modernog Mosula – obeležavala položaj drevne asirske prestonice.
Pol Emil Bota je sa finansijskom podrškom francuske vlade započeo iskopavanja 1842. godine. Međutim, pre nego što je dešifrovano klinasto pismo, radio je u mraku, nesposoban da proceni značaj svojih otkrića.
Dok je Botina vojska kopača radila, jedan čovek iz sela Korsabad, koji je povremeno prolazio pored njih, počeo je da se interesuje. Ako su natpisi i kipovi ono što oni traže, rekao im je, bilo bi dobro da posete Korsabad. NJegovo rodno selo bilo je sagrađeno na vrhu brežuljka (na telu) i meštani tamo stalno nailaze na ispisane ploče od krečnjaka.
Bota je poslao par svojih iskusnijih ljudi da provere stvar. U Korsabadu su za samo nekoliko minuta od svog dolaska iskopali izvestan broj velikih i prelepo isklesanih kamenih ploča. U roku od mesec dana, Bota je preselio celu svoju grupu na novi tel.
Rad u Korsabadu započeo je 1843. godine. U toku dve godine Botina otkrića su punila novinske naslove. Iskopana je ogromna palata asirskog cara. Kog asirskog cara, oni nisu znali, jer nisu mogli da čitaju klinaste natpise. Ali Bota je bio siguran da je to bila Ninevija. I to je saoštio javnosti. Prilično dugo su mu verovali. Koji drugi grad je mogao da ima tako ogromne bareljefe koji predstavljaju likove lavova i bikova sa velikim krilima i ljudskim glavama – kao i obilje natpisa, umetničkih predmeta i oružja?
Tek kada je ser Henri Rolinson potpuno dešifrovao behistunski natpis, bilo je moguće sa sigurnošću reći da je Bota pogrešio.
Ipak, Bota je sakupio ogromnu kolekciju natpisa. Rolinson i njegovi studenti bili su u mogućnosti da doznaju šta je to Bota pronašao.
Grad ispod Korsabada i palata koja se u njemu nalazila, uskoro su identifikovani. Bila je to palata Sargona II, Senahirimovog oca. Sargon je bio osvajač Samarije, prestonice Severnog carstva Izraela. On je ostavio detaljan opis ovog svog osvajanja u klinastom pismu: “Ja sam opseo i osvojio Samariju i odveo kao plen 27.290 njegovih stanovnika.” Ono što Sargon nije objasnio bilo je da je pohod vodio pod okriljem Salmanasara V (ili Šalmanasara) u vreme tri pohoda protiv Samarije (Videti 2. knjigu o carevima 18. poglavlje). Zato, u svojim letopisima, Salmanasar takođe tvrdi da je osvojio Samariju!
Otkriće svega ovoga ostavlja “bez teksta” one koji su skeptični prema Bibliji. Do ovih otkrića, imena Sargona i Salmanasara – kao i imena Navuhodonosora i Valtazara – nisu se pominjala u izvorima van Biblije. “Mitske ličnosti”, govorili su skeptici. Bota nije pronašao Nineviju, ali je “pronašao” Sargona i Sargonovu palatu, zajedno sa detaljnim zapisom osvajanja koji potkrepljuje biblijski izveštaj. A uskoro je pronašao i dokaze o postojanju Salmanasara!
Iz Botinih nalaza, Rolinson je izvukao prve veze prema carevima Izraela. Na Izrael se upućuje kao na “Omrijevu zemlju”. Omrije ili Amrije, bio je osnivač jake dinastije koja je uključivala i Ahava, i bio je severni car odgovoran za premeštanje prestonice u Samariju.
Korsabad je bio sazidan na pravoj riznici arheoloških nalaza iz koje još može da se crpi. Sargonova palata sa krilatim bikovima sada je potpuno iskopana. Na njenim zidovima su reljefi bitaka i prizori pompe i sjaja, zajedno sa opsežnom listom careva Asirije (koja je veoma bitna za arheologe).
Tražeći Nineviju, biblijski arheolozi su usput došli do nekih drugih dragocenih otkrića. Međutim, gde je Ninevija?
Henri Lajard je, tražeći Nineviju, otkrio grad Nimrud (grad koji je sazidao Nimrod), koji je u Bibliji poznat kao Halah (1. Mojsijeva 10:11). Opet su zapisi na klinastom pismu pokazali da to nije Ninevija. Lajard ipak nije radio uzalud. U vekovnim ruševinama otkrio je gigantski spomenik, i uprkos protivljenju turskih vlasti otpremio ga u Britanski muzej. Tamo sada prebiva u sjaju: veliki krilati lav sa ljudskom glavom; još jedan pokazatelj sjaja carstva kome je Ninevija bila prestonica.
To je bilo samo jedno od uzbudljivih otkrića u Nimrudu.
Lajard je otkrio Crni obelisk Salmanasara III (sada je u Britanskom muzeju) – pet odeljaka reljefa i natpisa isklesanih u tvrdom crnom kamenu. Uz Rolinsonovu pomoć pronađena je veza sa još jednim jevrejskim carem: “Jehu, sin Omrijev”. Obližnji reljef oslikava Jehua, među drugim potčinjenim carevima, kako plaća danak jednom asirskom zvaničniku.
Lajardovi kopači nastavili su iskopavanje Nimruda i otkrili ruševine palata, velike stambene kuće i administrativne zgrade ovog naprednog grada. Krilate životinje, karakteristične za asirske skulpture, ispunjavale su zidove. Nakon Lajardovih radova, otkriveni su spomenici velikim asirskim carevima, zajedno sa velikim brojem izrezbarenih ukrasnih ploča od slonovače. Ova slonovača je pobudila veliko zanimanje. U jednom biblijskom izveštaju pominje se Ahavova palata koja je bila “obložena slonovačom” (1. O carevima 22:39). Arheolozi su pretpostavili da je slonovača pronađena u palati Nimruda mogla biti deo plena donetog iz Samarije posle njenog pada. Tokom iskopavanja gospođe Ketlin Kenjon, u Samariji su pronađeni predmeti od slonovače identični onima koji su otkriveni godinama ranije u Nimrudu u Iraku.
Godine 1989. u Nimrudu je pronađeno još blaga, uključujući ogromno bogatstvo dragulja i grob kćerke kralja Sargona II.
