Kostolačka kultura je eneolitska kultura, samostalno izdvojena zahvaljujući V. Milojčiću. Oblast koju obuhvata je šira od poznatije Badenske kulture. Kostolačka kultura obuhvata Karpatski basen, Centralnobalkansko područje i rumunsko Podunavlje. Miloje Vasić je 1906. i 1908. publikovao nalaze iz Prahova, Kostolca i Vinče. Neki od lokaliteta ove kulture su:
- Zlotska pećina
- Kostolac
- Padina
- Dobanovci
- Banovci
- Belegiš
- Vučedol
- Sarvaš
Na rumunskim nalazištima kostolačka keramika se gotovo po pravilu nalazi pomešana sa Kocofeni-keramikom.
Naselja
Podjednako se nalaze u ravničarskim i brdovitim predelima. Kod svih se javlja tendencija za utvrđivanjem. Neka po svojim odlikama imaju gradinski karakter, a neka su pećinska. Kostolačka kultura, nasuprot svom genetskom prethodniku - Badenskoj kulturi, gradi solidne nadzemne objekte, trajnije prirode, koje obnavlja više puta. Kuće su pravougaone, velike (10x4-6 metara, na Gomolavi). U načinu gradnje se nasleđuju poznoneolitske tradicije (lokaliteti Vinča, Sopot). Pod je masivan, nabijen, uglačan, zidovi su od pletera, vertikalnih stubova oblepljeni blatom. U brdovitim predelima arhitektura je prilagođena konfiguraciji terena.
Sahranjivanje
Primenjuje se skeletno sahranjivanje i incineracija. Kod skeletnog je reč o zgrčencima u raci, a kod incineracije o dvema varijantama: pepeo je u urni, spaljeni ostaci se stavljaju u jamu i pokrivaju poklopcem.
Keramika
- Zdele - kalotaste i bez dna, konične, profilisane
- Šolje sa trakastom drškom
- Fišbute nem. Fischbutte - sudovi elipsoidnog oblika
Ornamentika je nosilac stila, veoma je specifična. Novinu predstavlja pojava nem. Furchenstich tehnike, formiraju se uže ili šire trake trzajem šiljastog instrumenta, koji se upotpunjuje belom inkrustraciom (viseći trouglovi, cik-cak linije, polumesečasti zarezi itd).
