Grčka arhitektura razvijala se i bogatila u skladu sa opštim razvojem grčke kulture i usavršavanjem ekonomskih i političkih odnosa u grčkom društvu. A kako je za te odnose neposredno bila vezana i njima kao istorijskom komponentom jednim delom i uslovljena i sama religija, za koju je vezan veliki, ako ne i najveći broj javnih spomenika, jasno je da je arhitektura bila neposredno određena upravo tim faktorima.
Grčka religija i mitologija prikazale su u svom neizmerno bogatom sadržaju i u simboličnim i originalnim interpretacijama, istinu istorijske stvarnosti daleke i najdalje prošlosti i preteranu bujnost mediteranske mašte i intuicije. Tako je i grčki religiozni antropomorfizam, ispunjen humanim i slobodnim shvatanjem odnosa bogova i ljudi, odredio u najvećoj meri razvoj javnih i sakralnih arhitektonskih spomenika. Zbog ideje slobode i humanizma, koja je duboko prožimala celokupni život antičkih Grka i po kojoj su se oni i razlikovali od ostalih naroda antičkog sveta, i arhitektura je kao i celokupna grčka umetnost, bila oblast duhovnog i estetskog angažovanja ne samo arhitekata nego i vajara i slikara. Na taj način praktična namena javnih građevina bila je spojena sa potrebom da im se dâ i spoljno umetničko obeležje, koje je vremenom naročito od grčkog hrama stvorilo pravu riznicu neimarske i vajarske lepote.

Zbog svoje lepote, pravilnog oblika, bogatih skulpturnih ukrasa, uravnoteženih razmera, grčki hram se još više isticao nad siromašnom i neuglednom arhitekturom privatnih zgrada. Monumentalnost hrama isticalo je, po pravilu, i mesto na kome je hram podizan. To je bio ili brežuljak koji se izdizao kao atinski Akropolj ili uzvišenje u neposrednoj blizini agore i drugih javnih građevina, kao što je bilo mesto Hefaisteijona (Tesejiona). Ili je to bila padina visoke planine, kao što je slučaj sa Apolonovim hramom u Delfima, oko koga su se, na širokim stranama Parnasa okupile mnoge druge građevine ovoga velikog grčkog svetilišta.

Za grčki hram može se reći da stoji na vrhuncu antičke graditeljske umetnosti. Lepotom svoga izgleda, načinom ukrašavanja, bogatstvom materijala od koga je građen, hram je dao pravac u kome se razvijala arhitektura javnih građevina antičkog sveta. A razvoj grčke arhitekture išao je uporedo sa ekonomskim i kulturnim razvojem grčkog društva, usavrašavanjem polisa kao političke i državne organizacije, stvaranjem demokratskih institucija, od kojih su u velikoj meri zavisili sadržaj i vrednost umetničkog stvaranja u svim oblastima života. Hram i javne građevine bili su fizičko i umetničko delo arhitekata, delo koje je zavisilo od opšte zrelosti ideja kojima su ti spomenici simbolično ili praktično služili. Društvo antičkog polisa bilo je, u stvari, iako posredno, opšti subjekt koji je gradio i stvarao kulturu toga polisa u svim pravcima i manifestacijama njegovog života. Pošto je u tom društvu religija bila jemstvo za postojanje, prirodno je da je i hram kao kuća božanstva koje je bdilo nad životom, sigurnošću i napretkom polisa bio predmet opšte pažnje i briga svih građana. Zato hramom i počinje grčka monumentalna arhitektura.

U grčkoj arhitekturi izdvajaju se tri građevinska reda ili stila: dorski, jonski i korintski. Vidljive razlike među njima ogledaju se, pre svega, na vrsti i izgledu stuba, naročito kapitela, a zatim gredlja (arhitrava, epistila) i rasporeda dekoracije.

 

Jonski stil

Iako je nastao pre VII veka p.n.e., jonski stil počinje svoj razvoj u kamenoj arhitekturi tek od početka VI veka p.n.e., da bi svoj najviši domet i svoje cvetanje dostigao u poslednjim decenijama V veka p.n.e.

Za razliku od stuba dorskog stila, stablo jonskog stuba počiva na okrugloj osnovi – speiri – koja je položena na četvrtastoj plinti. Speira se sastoji od dva konveksna prstena – torusa – i jednog konkavnog prstena – trohila. To je oblik atičke baze jonskog stuba koja na gornjem torusu najčešće ima motiv ornamentalnog reljefnog prepleta.

Stablo jonskog stuba je više i vitkije od dorskog stuba. Ono nema entasisa, a veliki broj kanelura iznosi do 24, iako ponekad ovaj broj može biti i dva puta veći. Ivice kanelura nisu oštre, a same kanelure završavaju se lučno, tako da svaka od njih predstavlja zatvorenu celinu. Stablo je za kapitel vezano ili glatkim plastičnim prstenom ili vencem astragala.

Postoje tri osnovne varijante jonskog kapitela: eolski, istočni i zapadni tip. Kapitelima svih ovih tipova zajednička je traka – voluta – čiji se krajevi savijaju u uvojke koji prelaze širinu stabla stuba. Smatra se da je eolski stil egipatskog porekla, da je pozajmljen iz egipatske arhitekture u kojoj je imitirao krunicu cveta, pa je preko asirsko-vavilonske i kiparske umetnosti stigao i u grčko etničko područje. Primere ovakvog kapitela u grčkom svetu pružaju spomenici jonske kulture u Neandriji, u Troadi (stari hram bez predvorja i opistodoma), na ostrvu Lezbu, ali, iako veoma retko, i u Atici.

Istočni tip kapitela vodi poreklo od drvene konstrukcije: jastuk sa volutnim završecima razvio se od poprečne grede postavljene na drveno stablo stuba. Zapažena je i faza kombinovanja drvenih i kamenih elemenata stuba. Na nekim kiparskim građevinama koje pripadaju ovom stilu utvrđeno je da su imale drvene stubove koji su počivali na kamenoj bazi-plinti, a kapitel im je takođe bio od kamena.
Treći, zapadni tip jonskog kapitela ima, neposredno iznad stabla stuba, oblik snažne trake, čiji se krajevi savijaju u volute. I ovaj tip ima svoj prototip u azijskoj arhitekturi. Kapiteli Kibelinog hrama u Srdu pripadaju ovom tipu, i mada su nešto bogatiji u plastičnoj dekoraciji, pokazuju najbližu srodnost sa kapitelima starog Artemiziona u Efesu. Hram u Prijeni takođe ima kapitele ovog tipa.

U samoj Grčkoj, kapitele ovog tipa ima hram u Basama, u Figaliji na Peloponesu, kao i mnoge građevine u Atici (severni hram Erehtejona u Atini), Delfima (stub Naksosa), a takođe i u Velikoj Grčkoj (u Lokrima, Geli i dr.).

Za razliku od dorskog stuba, jonski kapitel ima različit izgled s fronta i sa strane. Pošto su njegove volute postavljene paralelno sa linijom arhitrava, tako da kapitel ima uvek frontalni položaj prema gledaocu, bilo je nužno da ugaoni kapiteli peripteralnih hramova imaju prema svakoj strani arhitrava frontalno položene volute. Na taj način dobijen je kapitel koji prema spoljašnjim stranama ima dva „lica“, a prema unutrašnjim stranama dva profila.

Arhitrav na građevinama jonskog stila preko tanke ploče čije su ivice ukrašene ovoidnim ornamentima oslanja se na kolonadu. Ovo gredlje je glatko za razliku od dorskog, čija je površina podeljena na površine triglifa i metopskih polja. Jonski arhitrav sastoji se od tri fascije, tri zone, koje ostavljaju utisak triju greda položenih tako da druga izlazi iz ravni prve, a treća iz ravni druge, tako da imaju stepenast izgled. Gornja strana ovog profila završava se redom astragala i abakusa, ukrašenog plastičnim jajolikim motivima.
Glavni ukras na gredlju jonskih građevina izveden je iznad arhitrava, kao plastični friz ili zooforos. Friz je obično zatvorena kompozicija u plićem ili višem reljefu čiji su motivi u vezi sa božanstvom kome je hram posvećen. Kao primer klasične lepote jonskog friza uzima se friz na jonskom amfiprostilu Nike Aptere, na atinskom Akropolju.

Iznad friza izveden je, kao reminiscencija na drvenu arhitekturu, zupčasti venac. On natkriljuje iznad kime gejson, koji ima zadatak da svojom izvučenom površinom štiti ukrase zooforosa od štetnih uticaja atmosferilija.

Ostali elementi jonske građevine – sima, holedre, krov, tavanica – odgovaraju tim delovima građevina dorskog stila.

Bogatstvo i živost dekoracije i spoljnih i umutrašnjih površina i delova hrama pojačava, pored plastičnih ukrasa i vajarskih kompozicija, upotreba boje. Spektar boja upotrebljenih za ukrašavanje kapitela, arhitrava, friza, metopske i timpanonske plastike, veoma je bogat i podrazumeva sve osnovne boje, pa i zlatnu. Široke površine bojene su, po pravilu, belom bojom, dok su sitni ukrasi – anuli, gute, regule, triglifi, astragali itd. – bojeni intenzivnim i živim bojama: crvenom, plavom, ređe zelenom i zlatnom. Na taj način stvarao se utisak bogate, polihromirane dekoracije, živosti i vedrine atmosfere koju je stvarala građevina sa takvim ukrasima.