Pred bitku

U vreme kada je persijska vojska došla do Grčke Spartanci su slavili Karnejske svečanosti, a tokom toga perioda po spartanskim zakonima bilo im je zabranjeno da ratuju. Međutim spartanski efori su odlučili da zbog vanrednih okolnosti pošalju kao prethodnicu jednu grupu Spartanaca pod vodstvom jednoga kralja da blokira prolaz. Ostali su trebali da odu tek nakon svršetka Karnejskih svečanosti. Kralj Leonida je sa sobom poveo 300 istaknutih Spartijata, članova kraljevske garde i pored njih pomoćne vojske iz drugih delova Lakademona. Drugi grčki gradovi imali su slična ograničenja sa olimpijskim svečanostima, koje su pale u to vreme, pa su i oni poslali samo prethodnice. Na putu za Termopile spartanskoj vojsci pridruživale su se jedinice drugih grčkih gradova i bilo je oko 5.000 vojnika u trenutku kada su stigli u Termopilski klanac. Prema Diodorovim podacima bilo je oko 7.400 grčkih vojnika. Leonida je odabrao najuži deo Termopilskoga klanca, kao mesto gde će se braniti. Tu se nalazio stari fokejski zid. Leonida je saznao da postoji mogućnost da se planinskom stazom neprijateljska vojska provuče preko planina, pa je zbog toga oko 1.000 Fokejaca rasporedio na planinu da čuvaju stazu.

Brojnost persijske vojske

Herodot tvrdi da je kopnene vojske bilo 2.641.610 vojnika, a da je bilo isto toliko pomoćnog osoblja. Pesnik Simonid je govorio o 4 miliona Persijanaca, a Ktesija navodi 800.000 Persijanaca. Smatralo se da su Herodot ili njegovi izvori imali pristup službenim persijskim dokumentima, ali ipak moderni istoričari smatraju da su te brojke preterane. Smatra se da su pobednici uvećali brojke ili da su Persijanci lansirali preterane brojke kao dezinformacije pred početak rata. Moderni istoričari smatraju da je u Kserksovom pohodu učestvovalo 200.000 do 250.000.

Strateška i taktička razmatranja

Sa strateške tačke gledišta obrana Termopila predstavljala je za Grke najbolji način upotrebe njihovih snaga. Dok god su mogli da sprečavaju prodor persijske vojske na jug njima nije bila potrebna odlučna bitka, tako da su mogli da ostanu u obrambenoj poziciji. Obranom dva uska prolaza (Artemizija na moru i posebno Termopila na kopnu) nije više bio problematičan mnogo manji broj grčkih vojnika. Persijska vojska se suočavala sa problemima snabdevanja ogromne vojske, pa zbog toga nisu mogli da ostanu dugo na istom mestu. Persijanci su zbog toga morali da se ili povuku ili da napreduju, a da bi napredovali morali su da prođu kroz Termopile. S taktičke tačke gledišta Termopilski prolaz je bio idealan za grčki način ratovanja. Hopliska falanga je bila sposobna da lako blokira uski prolaz, bez rizika da bude obuhvaćena konjicom sa bokova. Persijska pešadija, koja je bila laganije naoružana, nije mogla u uskom prolazu da potisne hoplitsku falangu. Najslabija tačka grčke strane bile su teško prohodne planinske staze, koje su vodile preko visoravni, paralelno sa Termopilskim prolazom i preko kojih se moglo zaći iza leđa grčke vojske u Termopilskom klancu. Iako taj put nije bio prohodan za konjicu, preko njega je mogla da pređe persijska pešadija. Leonida je bio svestan te opasnosti, pa je jednu jedinicu Fokejaca rasporedio po planinama sa ciljem da se blokiraju planinske staze.

Topografija bojišta

Termopilski prolaz sastojao se od uskoga puta duž obale Malijskoga zaliva. Put je bio tako uzak, da kočije nisu mogle da se mimoiđu. Litice su nadvisivale južni kraj prolaza, a sa severne starne nalazio se Malijski zaliv. Duž puta bio je niz od 3 ograničenja ili vrata (pylai). Kod centralnih vrata Fokejci su tokom 6. veka pre Hrista izgradili nizak zid, da bi se lakše branili od invazija iz Tesalije. Naziv Termopile (vruća vrata) dolazi od banje, koja se nalazila u blizini. Sadašnja obala Malijskoga zaliva razlikuje se od antičke obale. Danas prolaz više nije kraj mora, nego se nalazi nekoliko kilometara daleko od mora. Stari put nalazio se uz podnožje planine. Istraživanja sedimenata pokazuju, da je prolaz bio širok samo 100 metara i da je voda dolazila do vrata. Prolaz još uvek predstavlja dobru prirodnu obrambenu poziciju, tako da se koristio i 1941. prilikom nemačke invazije na Grčku.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Leonida u Termopilskom klancu , Žak-Luj David (1814)

Neke nedoumice o postupcima Leonide, Tebanaca i Tespijaca

O Leonidinom postupku da se ne povuče mnogo se diskutovalo. Obično se tvrdi da su Spartanci sprovodili spartanske zakone, po kojima se ne smeju povlačiti, ali izgleda da je Leonidino odbijanje da se povuče iz Termopilskoga klanca dovelo do toga da se smatra da se Spartanci nikad ne povlače. Moguće je i da je Leonida bio vođen proročanstvom, po kome će ili Persijanci zauzeti Spartu ili spartanski kralj poginuti, ali ipak to ne objašnjava zašto je onda pored sebe Leonida žrtvovao 1.500 boraca. Najverovatnija teorija je da je Leonida izabrao da bude zaštitnica grčkim saveznicima, da se povuku u redu. Da se cela grčka vojska povukla iz Termopilskoga klanca tada bi posle klanca persijska konjica mogla da potuče grčku vojsku. Da su svi ostali u klancu bili bi opkoljeni i pobijeni. Pokrivajući povlačenje i nastavljajući da blokira klanac Leonida je po svoj prilici spasio 3.000 grčkih vojnika. Pitanje Tebanaca je takođe nejasno. Herodot spominje da su oni bili taoci, da bi se osiguralo dobro ponašanje Tebe. Plutarh se sa druge strane pita kako to da ih Leonida nije poslao sa ostalim grčkim saveznicima kad su već bili taoci. Verovatno je da se radilo o tebanskim lojalistima, koji su za razliku od većine Tebanaca bili protiv persijske hegemonije. Kao antipersijski raspoloženi po svoj prilici odlučili su da ostanu da ne bi Persijanci zauzeli Beotiju i Tebu, jer za njih tada ne bi bilo mesta u takvoj Tebi. Tespijci su odlučili da ostanu sa Leonidom da bi zaštitili svoj grad, koji se među prvima nalazio na udaru persijske vojske po izlazu iz Termopilskoga klanca. Ipak to ne objaašnjava njihov ostanak, pošto se ostatak Tespijaca povukao iz grada pre dolaska persijske vojske. Izgleda da u Tespijsci odlučili da se samožrtvuju. a radilo se o vojsci, koja je obuhvatala baš sve hoplite iz Tespije. Tespijci su se i kasnije u istoriji dva puta borili do zadnjega.

Pogibija Leonide i Spartanaca

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Leonidin spomenik na Termopilama

Kserks I je pričekao jutro dajući vremena persijskoj vojsci da silazi sa planina i onda je pokrenuo napad. Grci su istupili ispred zida mnogo više nego ranije i dočekali su Persijance na širem delu klanca, pa su u prvom napadu pobili mnogo više neprijateljskih vojnika. Nastavljali su borbu znajući da ih čeka smrt, kada siđe druga persijska vojska sa planina. Kada su se mnogima polomila koplja nastavili su da se bore samo mačevima. U toj borbi poginuli su Abrokom i Hiperant, dva Kserksova brata. Leonida je poginuo u napadu, a oko njegovoga leša razvila se borba dve strane. Na kraju su Grci uspeli da se izbore za Leonidin leš i 4 puta su Persijance naterali u bekstvo. Uspešno su zadržavali svoje položaje, sve dok im se iza leđa nije pojavila persijska vojska sa Hidarnom i Efijaltom. Nakon toga Grci su se povukli u uži deo klanca. Tebanci su se tada izdvojili i predali Persijancima. Preostali Grci su se povukli na brežuljak i tu se borili do zadnjega. Persijanci su porušili zid, opkolili su ih sa svih strana i zasipali strelama dok ih sve nisu pobili. Herodot je pisao o kiši strela, koje su zaklonile sunce, a arheolog Spiridon Marinatos je 1939. iskopao u Termopilskom klancu veliki broj vrhova strela. Persijanci su konačno mogli da prođu kroz Termopilski klanac, a u borbi su izgubili 20.000 vojnika. Grčki gubici su verovatno bili oko 2.000 vojnika tokom sva tri dana bitke. Herodot pominje 4.000 vojnika, ali ta brojka izgleda da je preterano visoka, jer bi značila da su ubijeni svi Grci, koji su bili u klancu.

Posledice

Kada se persijski kralj Kserks domogao Leonidinoga leša u besu je naredio da mu se odseče glava i da se mrtav nabije na kolac. Herodot primećuje da je to bilo neuobičajeno ponašanje za Persijance, koji su se do tada sa najvećim poštovanjem odnosili prema hrabro poginulim neprijateljima. Ipak Kserks je bio poznat po svom besu, npr. kada je naredio da se bičuje Helespont, jer ga nije poslušao. Nakon odlaska Persijanaca Grci su okupili svoje mrtve i sahranili ih na brežuljku. Po okončanju persijske invazije na Termopilama je podignut kameni lav da bi se obeležilo mesto pogibije slavnoga Leonide. Četrdeset godina nakon bitke Leonida je ekshumiran i ponovo sahranjen u Spartu, a njemu u čast održavale su se svake godine igre. Pošto se persijska vojska probila kroz Termopilski klanac više nije bio od značaj nastavak blokade prolaza kod Artemizija, pa se onda grčka mornarica nakon bitke kod Artemizija povukla u dobrom poretku do Saronskoga zaliva. Prevezli su preostale Atinjane na ostrvo Salaminu. Persijska vojska je nakon osvajanja Termopila spalila i opljačkala gradove Tespiju i Plateju u Beotiji. Nakon toga krenuli su prema već ispražnjenoj Atini. U međuvremenu su Grci, tj. uglavnom Peloponežani, odlučili da se brane na Korintskoj prevlaci, pa su razrovali put i sagradili zid, kako bi na najužem delu sprečili prodor persijske vojske na Peloponez. Međutim efikasna strategija zahtevala je da grčka mornarica istovremeno blokira persijsku mornaricu u Saronskom zalivu, jer bi u suprotnome pretila opasnost da mornarica prebaci persijsku vojsku na Peloponez. Umesto čiste blokade Temistokle je nagovorio Grke da traže odlučnu pomorsku bitku protiv persijske mornarice. Temistokle je namamio veliki deo persijske flote kod Salamine, gde je grčka mornarica potopila najveći deo persijske flote u bici kod Salamine. Kserks se nakon poraza kod Salamine bojao da bi grčka flota mogla da napadne mostove na Helespontu i da zarobi njegovu vojsku u Evropi, pa je bio prisiljen da se povuče u Aziju. Iza sebe je ostavio Mardonija sa biranom vojskom.