Forum Arheo amatera Srbije
Istorija => Antičko doba => Antička Grčka => Temu započeo: Konstantin 30.06.2013. 00:24
-
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Bitka kod Salamine je pomorska bitka između persijske flote i flote saveza grčkih gradova. Bitka se odigrala septembra 480. pre Hrista u tesnacima između kopna i ostrva Salamine u Saronskom zalivu kraj Atine. Ta bitka predstavljala je jednu od prekretnica Druge persijske invazije na Grčku.
Nakon bitke kod Temopila persijska vojska je osvojila Beotiju i Atiku sa Atinom. Grčki saveznici su se povukli na Peloponez, koji su bili spremni da brane na Korintskoj prevlaci. Grčka flota se povukla kraj ostrva Salamine u Saronskom zalivu. Atinski vojskovođa Temistoklo je nagovorio grčke saveznike da persijsku flotu uvuku u pomorski sukob u tesnacima kod Salamine, gde ne dolazi do izražaja brojčana nadmoć persijske flote. Persijski kralj Kserks I nije mogao da izvrši pomorski desant na Peloponez, a da pre toga ne odnese odlučujuću pobedu nad grčkom mornaricom.
U bici kod Salamine grčka flota je iskoristila priliku i uzak prostor i pobedila je persijsku flotu uništivši oko 300 persijskih brodova. Kserks se zbog toga poraza sa većinom svoje vojske povukao u Aziju, a u Evropi je ostavio Mardonija sa dovoljno velikom vojskom. Tokom 479. pre Hrista Mardonije je poražen u bici kod Plateje. Bitka kod Salamine predstavljala je prekretnicu Druge persijske invazije na Grčku, jer nakon toga grčka vojska uglavnom je bila u ofanzivi.
Nakon bitke kod Termopila i bitke kod Artemizija grčka vojska se povukla, pa je persijska vojska napredovala kroz Beotiju i Atiku. Grci nisu mogli da obrane Atinu, pa su se odlučili da evakuišu Atinu. Grčka flota pomagala je evakuaciju Atinjana na Salaminu. Temistoklo je iza sebe svuda ostavljao natpise pozivajući Jonske Grke da izdaju persijskoga kralja Kserksa. Prvenstveno se obraćao mornarici.
Nakon Termopila persijska vojska je spalila i opljačkala gradove, koji se nisu predali, a radilo se o Plateji i Tespiji. Nakon osvajanja Beotiju krenui su na Atiku, koja je već bila evakuisana. Grčki saveznici su odlučili da brane Peloponez na Korinstskoj prevlaci, koju su dobro utvrdili. Ta strategija imala je svoje slabe tačke, jer persijska vojska je mogla uz pomoć mornarice da prebaci vojsku na Peloponez.
Na ratnom savetovanju korintski admiral Adimant je savetovao da flota brani Peloponez, a Temistoklo je predlagao ofanzivniju strategiju, sa ciljem da se potpuno uništi persijska flota. Isticao je primer bitke kod Artemizija, gde je grčka flota bila uspešna, jer se borila na uskom prostoru. Isticao je da bi grčka flota kraj Peloponeza bila na otvorenom moru, pa bi zbog toga bila u opasnosti. Grci su zbog toga prihvatili Temistoklov savet. Persijski kralj Kserks je održao savetovanje svoga ratnoga veća. Kraljica Karije Artemizija pokušavala je da nagovori Kserksa da sačeka i da se ne upušta u suviše rizičnu bitku kod Salamine. Međutim Kserks I i Mardonije su inzistirali na bici.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Temistokle
-
Grčka mornarica
Herodot tvrdi da je grčka flota imala 378 trirema i nakon toga navodi koliko je koji grada dao brodova, ali zbrojeno dobija se 366. Moguće je da razliku čini 12 brodova, koji su ostavljeni kraj Egine. Dva broda su prebegla na grčku stranu, tako da to povećava broj na 368. Prema Eshilu grčka flota je imala 310 brodova. Prema Hiperidu grčka flota imala je 220 brodova. Grčkom flotom stvarno je komandovao Temistoklo, ali nominalno komndovao je spartanski vojskovođa Euribijad.
Grad - Brodova
Atina - 180, Korint - 40, Egina - 30, Halkida - 20, Megara - 20, Sikion - 15, Sparta - 16, Epidaur - 10, Eretrija - 7, Ambrakija - 7, Trezen - 5, Naksos - 4, Leukada - 3, Hermiona - 3, Stira - 2, Kitnos - 1, Keos - 2, Melos - 2, Sifnus - 1, Serifos - 1, Kroton - 1
Persijska mornarica
Prema Herodotu persijska flota imala je u početku 1.207 trirema. Međutim izgubili su trećinu flote kraj obala Magnezije, pa još 200 u oluji kraj Eubeje i još oko 50 u bici kod Artemizija. Iako Herodot tvrdi da su oni potpuno nadoknadili sve te gubitke, on samo pominje 120 brodova, koji su stigli kao pojačanje. Eshil se borio kod Salamine i pominje 1.207 ratnih brodova i među njima 207 brzih brodova. Diodor i Lisija tvrde da je u proleće 480. pre Hrista u Dorisku bilo 1.200 brodova. Efor pominje 1.207 brodova, a Isokrat tvrdi da je u Dorisku bilo 1.300, a kod Salamine 1.200 brodova. Ktesija pominje 1.000 brodova. Zbog tako dobroga slaganja antičkih izvora mnogi istoričari prihvataju taj broj kao tačan. Međutim drugi deo istoričara tvrdi da je to bio sastav ukupne flote i da je kraj Salamine bilo 600-800 brodova. To otprilike odgovara i kada se persijskoj floti nakon Artemizija (oko 550 brodova) doda pojačanje od 120 brodova.
-
Strateška i taktička razmatranja
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Opšta persijska strategija invazije 480. pre Hrista bila je da pregaze Grčku ogromnom vojskom i da okončaju osvajanje Grčke u jednoj sezoni. Grci su nastojali da najbolje iskoriste svoje mnogo manje vojne snage, pa su branili ograničena područja i nastojali su da zadržavaju persijsku vojsku što mogu duže. Po svoj prilici persijski kralj Kserks I nije predvidio takav otpor, jer bi u suprotnom stigao ranije. Vreme je postalo od ključnog značaja za persijsku vojsku. Ogromna vojska nije se mogla beskonačno dugo snabdevati u Grčkoj, a ni Kserks nije želeo da ostane dugo na granici carstva. Bitka kod Termopila je pokazala da je beskorisan napad na dobro utvrđenu grčku liniju. Pošto su grčki saveznici bili dobro utvrđeni duž Korintske prevlake bile su male šanse da se kopnenom operacijom osvoji ostatak Grčke. Međutim, kako se već pokazalo u Termopilskom klancu Grci su mogli da se zaobiđu i opkole, što je omogućavalo uništenje njihove manje vojske. Da bi se zaobišla grčka vojska, koja se nalazila na Korintskoj prevlaci bilo je nužno da se koristi persijska mornarica, koja je morala pre toga da uništi grčku savezničku flotu. U slučaju uništenja grčke mornarice Kserks bi došao u poziciju da prisili Grke na predaju i to mu je predstavljalo jedini način na koji je mogao da okonča rat tokom te sezone. Grci su se nadali da će izbeći poraz, ako uspeju da spreče uništenje flote, a Temistoklo se nadao da će osakatiti persijsku flotu i tako sprečiti popuno persijsko osvajanje Grčke.
Ipak za persijsku mornaricu nije bilo nužno da se stvarno bori kod Salamine. Prema Herodotu kraljica Karije Artemizija ukazala je Kserksu pre bitke kod Salamine da rizikuje bez potrebe. “Ako se pak ne budeš dao natociljati da se upustiš u pomorsku bitku, nego ostaneš sa flotom tu pored obale, ili sa njom otploviš na Peloponez, lako ćeš, gospodaru, postići ono zbog čega si i došao ovamo. Heleni, naime, nisu u stanju da ti se duže vremena odupru, nego će, kad ih budeš rasparčao, pobeći svaki svojoj kući.”
Persijska flota je još uvek bila dovoljno velika, da je mogla da blokira savezničku flotu u tesnacima Salamine i da pored toga drugim delom flote pošalje kopnene snage na Peloponez. Ipak nakon konačnoga razmatranja obe strane su bile pripremljene da sve reše jednom odlučnom pomorskom bitkom, nadajući se da će ta bitka odlučiti daljnji tok rata. Persijanci su bili u značajnoj taktičkoj prednosti, jer su imali mnogo više brodova, a pored toga imali su bolje posade. Uobičajena pomorska taktika bila je da se čeoni napad ili iskrcavanje na protivnički brod. Persijanci i azijski Grci su u to vreme počeli da koriste specijalni manevar, koji je zahtevao dobre pomorske veštine, ali grčki saveznici su uspeli da razviju kontrataktiku.
Dosta je bilo rasprava i poređenja savezničke i persijske flote. Postojala je jedna Herodotova primedba, po kojoj bi izgledalo da su brodovi grčkih saveznika bili teži, pa susled toga manje pokretljivi. Ne zna se koji je bio razlog te težine, pa postoji mogućnost da građa za brodove nije bila dovoljno osušena, jer su Atinjani izgradili tokom zime novu flotu. Postoji i mogućnost da je težina hoplitske opreme izazvala veću težinu brodova. U slučaju da je saveznička flota bila mnogo slabije pokretljiva, tada su mogli da koriste jedino taktiku iskrcavanja na protivnički brod. Pošto Herodot stvarno pominje da su Grci zarobili, a ne potopili persijske brodove izgleda da se stvarno radilo većinom o iskrcavanju.
S taktičke tačke gledišta Persijanci su imali i brojčanu prednost i obučeniju posadu. Grci su mogli da se nadaju pobedi samo u slučaju da navuku persijsku flotu u ograničen prostor gde brojčana nadmoć ne dolazi do izražaja. Bitka kod Artemizija predstavljala je pokušaj da se umanji persijska brojčana prednost, ali grčki saveznici su shvatili da im je potreban još manji prostor, u kome bi mogli da pobede persijsku flotu. Ulazak persijske flote u tesnace Salamine da bi se napala grčka flota predstavljalo je baš ono čemu se Temistoklo nadao. Verovatno Persijanci to ne bi učinili da nisu bili isuviše uvereni da će grčka flota da bude poražena. Bitka kod salamine bila je za Perzijance nepotreban bitka i velika strateška greška.
Raspored snaga
Atinski brodovi su bili raspoređeni na levoj strani, a na desnoj strani verovatno su bili spartanski brodovi, a drugi kontingenti su bili u sredini.[38] Diodor s druge strane pominje da su brodovi Megare i Egine bili na desnoj strani. Saveznička flota bila je raspoređena izgleda u dve linije. [40] Herodot pominje da su bili raspoređeni u smeru sever-jug, tako da je severni bok verovatno bio kraj onbale ostrvceta Ajos Georgis, a južni bok kraj obale rta Vavari. Prema Didorovom opisu grčka flota je bila raspoređena u smeru istok-zapad, ali nije bilo verovatno, da jedan bok stoji kraj teritorije, koju su držali Persijanci.
Pre bitke persijska flota je trebala da blokira izlaz iz tesnaca. Herodot je verovao da su Persijanci tokom noći ušli u tesnace, sa ciljem da uhvate neprijateljsku flotu dok beži. Savremeni istoričari su o tome mnogo raspravljali i neki od njih isticali su probleme manevriranja noću u suženom prostoru, a drugi su prihvatili Herodotovu verziju. Postoje mogućnost da su Persijanci tokom noći blokirali tesnace, a da su u njih ušli tokom dana, a druga mogućnost je da su tokom noći blokirali i ušli u tesnac. Bez obzira kada su ušli oni su bili oko rta Varvarija, tako da su od početnoga rasporeda istok-zapad , kojim su blokirali izlaz, obilaskom prema priloženom dijagramu došli u poziciju sever-jug. Persijska float je bila raspoređena u tri linije. Moćna fenička mornarica raspoređena je na desnom krilu, jonska flota na levom krilu, a drugi kontingenti u sredini. Diodor navodi da je egipćanska flota bila zadužena da oplovi Salaminu i da blokira izlaze sa severne strane Salamine prema Megari. Taj manevar je imao smisla u slučaju da Kserks nameravao da potpuno blokira grčku flotu. Međutim Herodot ne pominje taj manevar, što je navelo neke savremene istoričare da odbace tu tvrdnju, dok sa druge strane drugi prihvataju tu mogućnost. Kserks je rasporedio 400 vojnika na ostrvu Psitaliji, sa zadatkom da zarobe ili ubiju Grke, koji završe na ostrvu.
Početna faza
Bez obzira na to da li su u tesnace ušli danju ili noću Persijanci su sačekali dan za napad. Grci su se sa druge strane tokom noći pripremali za bitku. Nakon Temistoklova govora ukrcali su se na brodove. Čim je grčka flota isplovila napala ih je persijska flota. Eshil tvrdi da su Persijanci dok su plovili u susret grčkoj floti čuli Grke kako pevaju ratničku himnu paen. Približavajući se grčkoj floti Persijanci su zakrčili mali prostor i došlo je do nereda. Grčka flota je bila raspoređena i spremno je očekivala neprijatelja, ali umesto da odmah napadnu Grci su povlačili svoje brodove, da izgleda kao da se boje. Prema Plutarhu cilj je bio da se stvori bolja pozicija i da se dobije na vremenu, dok ne počne da duva rani jutarnji vetar. Dok su se saveznici povlačili jedan brod se zaletio u najbliži persijski brod. Nakon toga cela grčka linija je organizovano napala neorganizovanu persijsku flotu.
-
Glavna bitka
O glavnom delu bitke nema mnogo detalja delom i zbog toga jer nijedan od učesnika nije imao pregled celoga bojišta. Trireme su bile opremljene velikim kljunom, kojim bi se ili zabijale i potapale neprijateljski brod ili bi onesposobljavali red vesala na jednoj strani broda. U slučaju neuspešnoga zabijanja često bi usledilo prebacivanje na neprijateljski brod i bitka bi onda ličila na kopnenu bitku.
Obe strane imale su na brodovima spremnu vojsku u slučaju takvoga razvoja. Grci su na brodovima imali hoplite u punoj opremi, a Persijanci verovatno lakše naoružanu pešadiju. Kada su grčki brodovi potisnuli prvu persijsku liniju brodova, tada je napred krenula druga i treća persijska linija, koje su se sudarale sa linijom u povlačenju.
Na persijskoj desnoj strani poginuo je Kserksov brat Arijabigno, pa je ta persijska strana ostala bez komandanta i u neredu. Fenički brodovi su izgleda bili potisnuti prema obali, gde su mnogi i završili. U centru je grčki klin potiskivao persijske linije podelivši im flotu na dva dela. Jedan atinski brod ganjao je brod u kome se nalazila Artemizija od Karije. Artemizija je potopila brod jednoga od persijskih saveznika, pa su Atinjani odustali od potere za njenim brodom, smatrajući da se radi o savezničkom brodu. Kserks je to posmatrao i mislio je da je ona potopila neprijateljski brod, pa je to komentarisao rečima: "Moji su ljudi postali žene, a žene su postale ljudi."
Kada je persijska flota na feničkom krilu počela da se pred Atinjanima povlači prema Faleronu Eginjani su u tesnacu napravili zasedu i tu su uništavali brodove, koji su izlazili na pučinu. Sa preostalim brodovima persijska flota je pobegla do Falerona pod zaštitu kopnene vojske.
Aristid se sa većim brojem hoplita iskrcao na ostrvu Psitaliji i uništio je persijsku jedinicu, koja je tu bila ostavljena. Herodot ne pominje tačan broj persijskih potopljenih ili oštećenih brodova, ali tvrdio je da je persijska flota sledeće godoine raspolagala sa 300 troveslarki. Po tome izgleda da su Persijanci izgubili 200-300 brodova.
Prema Herodotu Persijanci su imali mnogo veće gubitke u ljudstvu od Grka, najviše zbog toga jer mnogo Persijanaca nije znalo da pliva. Kserks je sa uzvišenoga mesta na obali posmatrao bitku. Kada su kapetani sa potopljenih feničkih brodova pokušali da optuže Jonjane za kukavičluk, Kserks ih je pogubio, jer je upravo tada prisustvovao junačkom podvigu jedne jonske posade.
Posle bitke
Odmah nakon bitke kod Salamine Kserks je pokušao da izgradi pontonski most preko tesnaca, sa ciljem da kopnenom vojskom napadne Atinjane na Salamini, ali grčka flota ga je sprečila u tome naumu. Kserks se plašio da bi Grci mogli da poruše mostove na Helespontu i da tako persijska vojska ostane odsečena u Evropi.
Na ratnom savetovanju Mardonije je predložio da napadnu Peloponez, a ako nameravaju da se povuku, da tada njemu ostave 300.000 vojnika, da sa njima pokori Grčku. Kserks je donio odluku da se on sa većinom vojske povuče iz Grčke, a Mardonije da ostane sa biranom vojskom u Grčkoj. Mardonije je izabrao elitne jedinice, koje su sa njim ostale i sa tom vojskom zimovao je u Beotiji i Tesaliji. Atinjani su zbog toga mogli da se vrate u svoj spaljeni i porušeni grad.
Tokom 479. pre Hrista Mardonije je ponovo osvojio Atinu. Ipak grčki saveznici su pod pritiskom Atinjana i pod spartanskim vodstvom odlučili da prihvate bitku van Peloponeza. U bici kod Plateje 479. pre Hrista grčka vojska je odnela odlučnu pobedu, kojom se okončala Druga persijska invazija Grčke. U isto vreme odigrala se pomorska bitka kod Mikale, u kojoj je grčka flota uništila veći deo preostale persijske flote.