Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Bitka kod Potideje odvijala se 432. pre Hrista između Atine i kombinovane vojske Korinta, Potideje i saveznika. Bitka je završila atinskom pobedom. Zajedno sa bitkom kod Sibote predstavlja je katalizator Peloponeskog rata.

Potideja je bila korintska kolonija na poluostrvu Halkidiki. Bila je članica Delskog saveza, pa je plaćala danak Atini. Nakon bitke kod Sibote Atinjani su se bojali da će Korint ili Makedonija nagovoriti Potideju da se pobuni i odmetne. Zbog toga je Atina zahtevala od Potideje da sruše zidine prema Peleni, da daju taoce i da Korinćane proteraju iz grada.

Nakon bitke kod Sibote Atina je bila u svađi sa Korintom, a novi neprijatelj postao im je i nekadašnji saveznik makedonski kralj Perdika II. Atinjani su sklopili savez sa njegovim bratom Filipom, koji je polagao pravo na tron. Zbog toga je Perdika postao neprijatelj Atinjana, pa je pokušavao da zavadi Peloponežane i Atinjane. Pregovarao je i sa Korintom i nagovarao ih da pokušaju pobuniti Potideju. Pregovarao je i sa Halkiđanima na tračkoj obali nagovarajući ih da se pobune protiv Atine.

Atinjani su poslali 30 brodova i 1.000 hoplita pod zapovedništvom Arhestrata da ratuju protiv Perdike. Nameravali ad spreče pobunu gradova, pa su naredili zapovednicima brodova da uzmu taoce od Potideje, da sruše zidine u Potideji i da paze na obližnje gradove da se ne bi odmetnuli.

Potideja je poslala izaslanike u Atinu i u Spartu. Pokušala je da nagovori Atinjane da ništa ne poduzimaju. Dugi pregovori sa Atinom nisu urodili plodom, a sa druge strane Sparta je obećala da će pomoći u slučaju da Atinjani napadnu Potideju, da će tada oni napasti Atiku. Zbog sveg toga zajednički su se pobunili Potideja, Halkiđani i Botijeja. Perdika je nagovorio Halkiđane da napuste gradove na moru i da se presele u Olint i da ga utvrde.

Kada su Atinjani stigli sa svojih 30 brodova na obalu Trakije već su se pobunili Potideja i ostali gradovi. Atinjani nisu mogli da vode rat i sa Perdikom i sa odmetnutim gradovima, pa su zajedno sa Filipom krenuli u rat protiv Perdike. Pošto je atinska vojska ugrožavala Potideju i Perdiku Korint je poslao svoje i peloponeške dobrovoljce, ukupno 1.600 hoplita i 400 lako naoružanih pod zapovedništvom Aristeja. Atinjani su saznali da protiv njih dolazi peloponeška vojska pod zapovedništvom Aristeja. Zbog toga su Atinjani poslali novih 40 brodova i 2.000 hoplita pod zapovedništvom Kalije. Kada je stiglo pojačanje atinska vojska je već bila zauzela Terme i opsedala je Pidnu u Makedoniji. Tu su Atinjani sklopili sporazum sa Perdikom, da bi mogli da ratuju protiv Aristeja i Potideje.

Atinjani su iz Makedonije krenuli prema Potideji sa 70 brodova, 3.000 hoplita, savezničkom vojskom i 600 Filipovih makedonskih konjanika. Potidejani i Peloponežani su se ulogorili na prevlaci kod Olinta. Perdika je ostavio Jolaja kao regenta u Makedoniji, a sam se pridružio Peloponežanima.

Aristej je odlučio da sa većinom vojske čuva prevlaku, a da Halkiđani, saveznici i 200 makedonskih konjanika ostane u Olintu. Plan mu je bio da ukoliko Atinjani udare na većinu vojske na prevlaci da ih tada Halkiđani napadnu s leđa iz Olinta. Na taj način Atinjani bi se našli između dve vojske. Međutim atinski zapovednik Kalija poslao je makedonske konjanike i deo saveznika prema Olintu da bi sprečili napad iz Olinta. Kalija je sa većinom vojske krenuo na Potideju. Na prevalci ih je čekala neprijateljska vojska.

Aristejevo krilo sa odabranom korintskom vojskom nateralo je u beg atinsku vojska, koja je bila ispred njih. Progonili su dosta daleko poraženi deo atinske vojske. Atinjani su pobeđivali na ostalima delovima bojišta, pa je poražena potidejska i peloponeška vojska pobegla unutar zidina Potideje. Kada se Aristej vraćao iz ganjanja poraženog atinskog krila video je da su Atinjani pobedili ostalu njegovu vojsku. Jedva je pobegao do Potideje. Aristejeva vojska, koju je ostavio u Olintu na početku bitke krenula je da pomogne. Međutim makedonska konjica ih je sprečila, a i sama bitka je bila brzo odlučena, tako da su se bez boja vratili u Olint. U bici je poginulo 300 Potidejana i njihovih saveznika. Kod Atinjana bilo je 150 mrtvih, a poginuo je i vojskovođa Kalija.

Atinjani su nakon toga zatvorili Potideju zidom i sa strane prevlake i sa strane Palene. Zatvorili su Potideju sa strane Palene kada im je stigao Formion sa 1.600 hoplita. Nakon zatvaranja Potideje Formion je pustošio halkidsku zemlju. Opsada Potideje je bila povod Atinjanima i Peloponežanima za Peloponeski rat. Za vreme blokade predstavnici Atine i Sparte sastali su se u Sparti i formalno je proglašen rat. Opsada je finansijski mnogo koštala Atinu.