Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteBitka kod EgospotamaBitka kod Egospotama bila je poslednja velika bitka Peloponeskog rata, a odigrala se 405. pre Hrista. U pomorskoj bici spartanska mornarica pod zapovedništvom Lisandra potpuno je uništila atinsku mornaricu. Atina je izgubila kontrolu nad morem, pa je Sparta sprečila snabdevanje Atine žitom. Atina je bila prisiljena da kapitulira, pa se okončao Peloponeski rat.
Lisandabdrova obnova floteNakon spartanskog poraza u bici kod Arginuskih ostrva i pogibije navarha Kalikratide Lisandar je ponovo zapovedao spartanskom flotom. Pošto po spartanskim zakonima nije opet mogao da bude imenovan kao admiral (navarh) proglasili su ga viceadmiralom, ali se podrazumevalo da on donosi odluke, a ne admiral. Jedna od Lisandrovih prednosti bilo je prijateljstvo sa persijskim satrapom i kraljevim sinom Kirom Mlađim, koji je ranije finansijski pomagao Lisandru u koga je imao puno poverenje. Kir Mlađi je ponovo finansijski pomogao Lisandru omogućujući mu da ponovo izgradi spartansku flotu, koja je bila prepolovljena nakon Bitke kod Arginuskih ostrva. U lisandra je imao toliko poverenje da ga je jednom imenovao satrapom i poverio mu blagajnu cele persijske satrapije. Bilo je to kada je kralj Darije II zvao Kira Mlađega u Suzu. Kir Mlađi je znao da Lisandar neće proneveriti novac.
Lisandrov pohodKada je obnovio spartansku flotu Lisandar je krenuo u pohod. Odmah je zauzeo nekoliko atinskih gradova i napadao je brojna ostrva. Ipak nije mogao da se kreće severnije do Helesponta, jer ga je onemogućavala atinska flota, koja se nalazila kod Samosa. Da bi skrenuo pažnju atinske flote odlučio je da napada na mestima bliže samoj Atini. Napao je Eginu, Salaminu i čak se iskrcao u Atici. Atinska flota je zbog toga krenula za njim, što mu je omogućilo da ih obmane i oplovi oko njih i domogne se Helesponta. Uspostavio je bazu u Abidosu. Odatle je napadao strateški značajni Lampsak, odakle je bio otvoren put prema Bosforu i stvarala se mogućnost da Lisandar blokira trgovačke puteve, kojima se Atina snabdevala žitom. Atinjani su većinu žita dobijali iz regiona Crnog mora, pa su morali da odmah reaguju, da bi izbegli glad.
Atinski odgovorAtinska flota krenula je prema Helespontu i uspostavila je bazu u Sestu. Međutim pošto su nastojali da budu blizu Lisandra uspostavili su logor na plažama bliže Lampsaku na mestu zvanom Egospotam. Ta lokacija nije bila dobra, jer nije bilo luke, a bilo je i otežano snabdevanje. Međutim uprkos nedostatcima to mesto je odabrano prvenstveno zbog toga što je bilo blizu spartanske flote. Svakoga dana atinska flota bi izlazila u borbenom rasporedu i čekala bi pred lukom u Lampasaku izazivajući Lisandra na bitku. Pošto spartanska flota ne bi izašla u boj atinska flota bi se vraćala u svoju bazu.
Alkibijad pokušava da se uključiAlkibijad je živeo na Helespontu u jednom obližnjem dvorcu. Došao je do atinskih generala i savetovao ih je da premeste flotu u sigurniju bazu u Sest. Rekao im je da je mesto, koje su odabrali nepovoljno, jer nema luku. Osim toga Alkibijad je tražio da njega uključe među zapovednike, što bi im omogućilo da dobiju podršku nekoliko okolnih tračkih kraljeva. Generali nisu poslušali njegove savete, a odbili su i njegovu pomoć, pa se Alkibijad vratio kući.
