Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Zašto se kaže Dunav  (Pročitano 13990 puta)

Van mreže marko313

  • Opšti urednik
  • Stariji član
  • *****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Zašto se kaže Dunav
« poslato: 22.06.2014. 10:38 »
Reku koja protiče kroz mnoge zemlje, razni narodi koji žive na njenim obalama različito zovu. Pri tom treba imati u vidu ne samo savremene Podunavce, već i sva plemena i narode koji su tokom prošlosti bili životno vezani za tu reku.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ako krenemo hronološkim redom, najstariji naziv koji se sa pouzdanošću može vezati za reku Dunav jeste grčki hidronim, kako bismo mi rekli Istar, ali on je u antičko doba podrazumevao samo donji tok Dunava, koji je jedino i bio poznat starim Grcima. Njime su, na primer, plovili Argonauti u potrazi za zlatnim runom. Za grčke geografe i istoričare Istar se završavao kod Gvozdenih vrata (odnosno današnjeg Đerdapa). Hesiod ga u svojoj „Teogoniji” pominje kao jednu od četiri najveće reke na svetu (naravno, ondašnjem svetu). Otac istorije, Herodot, Istar naziva „severnim Nilom”, odnosno smatra da je Istar severni pandan velike egipatske reke.

Slično većini drugih velikih evropskih reka, Dunav ima i latinsko ime koje glasi Danuvius pod kojim se prvobitno, u doba rimskog carstva, podrazumevao gornji tok Dunava — tako Danuvius pominje još Julije Cezar u svom spisu „O galskom ratu”. Tek rimski istoričar Salustije, pred kraj prvog veka, govori o Dunavu u celini — verovatno pod uticajem Oktavijanovih ilirskih pohoda, 35. godine pre naše ere, zahvaljujući kojima su Rimljani otkrili da postoji i Danuvius iza Gvozdenih vrata (gledano iz njihove perspektive), dakle nizvodno od Đerdapa. Ime Danuvius je u samom latinskom poreklom iz keltskog jezika u kome je značilo prosto ‘reka’. Ta keltska reč srodna je sa nazivima za reku, odnosno ‘veliku vodu’ u nekim drugim jezicima, na primer sa avestijskim danu — ili sa osetskim don, od koga potiče i ime ruske reke Don.

Smatra se da su Sloveni za Dunav prvi put čuli od Gota (germanskog naroda koji je krajem starog veka bio vrlo prisutan na evropskoj istorijskoj pozornici — kao Vizigoti, Ostrogoti). Goti su latinsko Danuvius izgovarali otprilike kao Donawj. Onda je, kako se to kaže, „u slovenskim ustima” gotsko dugo ‘o’ postalo slovensko ‘u’. Otud u većini slovenskih jezika, nezavisno od toga da li njihovi govornici prebivaju u Podunavlju ili ne, i dan danas preovlađuje oblik sa ‘j’ na kraju reči: rusko, ukrajinsko Дунаи, poljsko, češko, slovačko, slovenačko Dunaj. Zanimljivo je da Slovenci imenom Dunaj zovu ne samo reku, već i najpoznatiji grad na njoj, Beč. U našim zapadnim krajevima, takođe je rasprostranjen oblik Dunaj, koji beleži i Vuk Karadžić u „Srpskom rječniku”.

Danas se u književnom srpskom jeziku koristi isključivo oblik Dunav, u muškom rodu. U prošlosti je postojala i njegova varijanta Dunava (kao Sava, Morava) u ženskom rodu, čak i Dunavo, u srednjem rodu, na primer, u narodnoj pesmi: Zmaj poleće s mora na Dunavo... Meće mrežu u tiho Dunavo. Dunavac je prevashodno ‘rukavac reke Dunav’, što je oblik koji se sreće još u Vukovom „Rječniku”, ali to je i ‘stanovnik Podunavlja’, zatim ‘vetar koji duva sa Dunava’, ‘vrsta rečnog čamca’, ‘vrsta sira’... Dunavka je ne samo ‘žena iz Podunavlja’, već i ‘vrsta vodenice’, ‘vrsta nekih domaćih životinja’ itd.

U bugarskom se takođe javlja oblik Dunav, poreklom od staroslovenskog Доунавь, što je najbliže latinskom nazivu koji je bio prisutan na Balkanskom poluostrvu.

Zanimljivo je da se u folkloru slovenskih naroda koji ne žive na obalama Dunava, naziv te centralne i južnoevropske reke koristi kao pojam reke uopšte. Otud je u nekim ruskim govorima дунаи ‘potok’, negde i ‘podzemni rečni tok’. U poljskim dijalektima je dunaj ‘duboka reka sa visokim obalama’. Tako, na primer, u Poljskoj postoji reka Dunajec nazvana ne po našem, velikom Dunavu, već po njihovoj, lokalnoj reči za takvu vrstu vodenog toka. Slovenskog je porekla čak i ime litvanske reke Dunaje, verovatno i letonska reč dunavas ‘mala reka’.

Ali, vratimo se našem Dunavu i njegovim imenima među podunavskim narodima koje još nismo pomenuli. Dunav izvire pod nemačkim imenom Donau (koje je u krajnjoj liniji poreklom od latinskog Danuvius, a neposredno od gotskog Donawj) i tako teče sve do austrijsko-mađarske granice. Mađarski naziv Duna preuzet je od Slovena, od oblika Dunaj, s tim što je završno ‘j’ u mađarskom otpalo. Rumunsko Dunare potiče pravo od latinskog Danuvius, i taj neobični završetak ‘are’ rezultat je glasovnih promena koje su svojstvene rumunskom jeziku. Isto se zove i u moldavskom jeziku. U Crno more se na kraju uliva kao ruski Дунаи.

Jasna Vlajić-Popović,
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

broj 2802, 21. 10. 2005.

Van mreže 51

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 2
  • Ugled: +0/-0
Odg: Zašto se kaže Dunav
« Odgovor #1 poslato: 02.06.2016. 16:07 »
blago rečeno gomila gluposti.

prvo ister nema nikakve veze sa grčkim osim ako tu reč nisu pozajmili. evo odakle je ister:

http://spokensanskrit.de/index.php?tinput=iSTi&direction=SE&script=HK&link=yes&beginning=

osnovno značenje je želja, impuls, potreba, a jedno od značenja je i žrtva. tu dolazimo i do boginje ištar koja s ovim hidronimom itekako ima veze (kao i sa toponimom istra). na starom srpskom "tražim" se govorilo ištem.

što se reči dunav tiče, stvar ne može biti prostija:

http://spokensanskrit.de/index.php?tinput=dU&direction=SE&script=HK&link=yes&beginning=0

http://spokensanskrit.de/index.php?tinput=nAva&direction=SE&script=HK&link=yes&beginning=0

gde दू (du) označava neku teškoću a नाव (nava) brod, čamac ili neku plovidbu (odatle je eng. reč navy - mornarica). ako zamislimo neki narod pre par milenijuma koji iz azije dolazi na ove prostore, dunav će mu biti jedna od najvećih prepreka. najlogičnije je da će ime za ovu reku biti baš u tom smislu, što i jeste slučaj.