Pre 24 godine preminuo je jedan od najpoznatijih rudara tadašnje Jugoslavije Alija Sirotanović, junak socijalizma, poznat i po tome što se njegov lik našao na novčanici od 20.000 dinara. Ko je on bio i kako se našao na novčanici?

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Sirotanović, rodom iz Trtorića kod Breze u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini, postao je junak socijalizma pošto je 24. jula 1949. godine oborio svetski rekord u kopanju uglja, iskopavši sa svojom brigadom 152 tone za osam sati rada, pa je prethodni rekord prebacio čak za 50 tona.

Kao nagradu, od tadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita tražio je samo veću lopatu.

Kako podseća „Dnevni avaz", na savetovanju sa stručnim osobljem Rudnika Breza i kopačima, 1949. godine, Sirotanović je predložio da se njegovoj brigadi omogući rad na tri radilišta i dao obavezu da će premašiti rekord čuvenog sovjetskog rudara Alekseja Stahanova.

Predlog je prihvaćen, a Alijina brigada je već sutradan počela sa obaranjem rekorda.

Jama u kojoj je rekord srušen prozvana je Rov vojvode Putnika, a pričalo se da je skromni Sirotanović od druga Tita zatražio samo veću lopatu, koja je napravljena samo za njega i nazvana „sirotanovićka".

Tako je postao simbol radničke klase, odlikovan je i Ordenom junaka socijalističkog rada. Najveće priznanje dobio je 1987. godine kada se njegov lik pojavio na novčanici od 20.000 dinara. Po Sirotanoviću nosi ime i ulica u njegovom rodnom selu.

Urbana legenda kaže da je poljski film „Čovek od mramora" Andžeja Vajde inspirisan upravo njime, a grupa „Zabranjeno pušenje" posvetila mu je pesmu „Srce, ruke i lopata"20, piše list.

Ko je na „banki" i „hiljadarki"?

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Iako mnogi misle da je Sirotanovićev lik i na starim novčanicama od deset i hiljadu dinara iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, zapravo se radi o Arifu Heraliću, livcu iz Zenice.

Heralić je radio na peći u čeličani, nije bio rekorder kao Sirotanović, ali jeste bio višestruki udarnik.

Njegov osmeh bio je jedan od zaštitnih znakova bivše države, ali je čovek koji je poslužio kao simbol „srećnog i zadovoljnog radnika" umro u siromaštvu kao invalid.

Kako se navodi, imao je jedanaestoro dece, od kojih je samo sedmoro preživelo detinjstvo.