Džinovski kenguri koji su tumarali Australijom pre više od 100.000 godina najverovatnije su hodali, a ne skakali, zaključak je grupe istraživača.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ogromna životinja je bila tri puta veća od današnjeg kengura i hodala je na dve noge, baš kao i čovek.

Naučnici su analizirali fosilizovane kosti vrste kengura procoptodon goliah, koji su živeli u pleistocenskoj eri, i uporedili ih sa skeletima savremenih životinja.

Ustanovili su da su nekadašnji kenguri imali drugačije donje ekstremitete i kičmu od današnjih crvenih i sivih kengura, kao i da su, s obzirom na težinu - oko 240 kilograma, teško mogli da skaču.

Naučnici su otkrili još nekoliko osobina koje ovu vrstu, koja je živela u Australiji u doba Neandertalaca, razlikuju od svih koje danas poznajemo.

Procoptodon goliah je imao veće kosti, naročito kolena i kukove, a njihovi nožni zglobovi su bili stabilniji. Kičma im je bila rigidnija, pa su samim tim imali manje mišiće.

"To je ograničavalo njihovu sposobnost da skaču", navode istraživači u studijima objavljenim u časopisu "PLOS One".

"Glava im je bila više nalik zečjoj. Bila je sitnija, sa dugačkim ušima", navela je Kristis Dženis, profesor ekologije i evolutivne biologije na američkom Braun Univerzitetu.

Njihovo sporo kretanje moglo bi da bude razlog njihovog istrebljenja pre 30.000 godina. Najverovatnije kao lovina ljudi koji su u Australiju stigli pre oko 40.000 do 60.000 godina.

Današnji kenguri skaču velikom brzinom i kreću se na sva četiri ekstremiteta, koristeći pritom i zdepast rep, posebno prilikom kočenja.

nezavisne.com