LONDON - Homo sapiensi, odnosno moderni ljudi, nisu istrijebili neandertalce, već su bili snalažljiviji i preživeli, dok su neandertalci postupno izumrli u doba velike hladnoće u današnjoj Evropi - pokazuju najnovija naučna istraživanja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Arheološki i genetski podaci govore da su neandertalci već bili u brojčanom opadanju kada su na evropski kontinent stigli homo sapiensi.

I jedni i drugi su lovili iste životinje, sakupljali iste biljke i hteli da žive u najboljim pećinama. Bilo je to svojevrsno ekonomsko takmičenje, navodi londonski profesor Kris Stringer.

On precizira da nije bilo brzog istrebljenja i da nenadertalci nisu isrtebljeni niti su ih ubile  njihove bolesti, već se radi o postepenom procesu nestajanja.

Neandertalci su opadali, a ljudi istovremeno brojčano rasli hiljadama godina.

Dugotrajni hladni period pre 40 hiljada godina mogao je da bude završni faktor koji je neandertalsku populaciju toliko oslabio da je izumiranje bilo neminovno.

Moderni ljudi i neandertalci živeli su u Evropi jedni kraj drugih  deset puta duže nego što se  pretpostavljalo, pokazuju rezultati do sada najopsežnijeg istraživanja ostataka neandertalskih kostiju i oruđa.

Međunarodni tim naučnika  na Univerzitetu u Oksfordu analizirao je pomoću najnaprednijih tehnoloških metoda više od 400 uzoraka neandertalskih ostataka iz najvećih evropskih nalazišta.

Dokazi sugerišu da su suvremeni ljudi i neandertalci živeli jedni uz druge 5.000 godina i da je među njima dolazilo do razmene ideja i kulture.

Studija pokazuje da su neandertalci izumrli deset hiljada godina ranije nego što se pre mislilo, odnosno pre četrdesetak hiljada  godina, u periodu  koji se poklapa sa početkom vrlo hladnog doba u Evropi.

Podaci ukazuju da su moderni ljudi stigli u Evropu iz Afrike ranije nego što se mislilo, odnosno pre 45.000 godina.

Neka poređenja gena neandertalaca, denisovanaca /koji imaju posebne dodatne gene/ i današnjih ljudi pokazuju da su se ove vrste mešale, kao i neke  druge vrste praljudi koje su u međuvremenu izumrle.

Procenjuje se da svi ljudi koji vuku poreklo izvan Afrike imaju oko dva odsto gena  neandertalaca.

Neke populacije koje žive u Okeaniji, poput australijskih Aboridžina, imaju oko četiri odsto DNK nastale mešanjem njihovih predaka sa denisovancima, drevnim ljudima koji su dobili ime po pećini Denisova u Sibiru, u kojoj su pronađeni njihovi ostaci.

Neki naučnici čak tvrde da denisovanci nisu ljudi, jer se njihovi geni donekle razlikuju od ljudskih.

Neke populacije koja žive na veoma visokim  područjima sa manjim protokom kiseonika vode poreklo od denisovanaca - navode naučnici.

Izvor: Srna