Mnogi i dan danas tragaju za izgubljenim blagom vrijednim i stotinu triliona dolara, blagom za koje se ne zna da li uopšte i postoji. Ponekad se ove potrage završe i uspehom, a ponekad i sami lovci na blago izgube život tragajući.

Ovu su samo neka od izgubljenih blaga za kojima ljudi još uvek tragaju.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ćilibarska soba

Nemački i ruski arhitekti su 1701. godine počeli sa izgradnjom veličanstvene sobe ispunjene ćilibarom (fosilna smola, koja se upotrebljava za izradu nakita i lakiranje) i ostalim draguljima kako bi je predstavili pruskom kralju.

Soba je 1717. godine konačno završena i predstavljena Petru Velikom, čija je supruga naredila da se u nju doda još više dragulja i da se ista prebaci u drugu palatu. Nakon toga, legendarna Ćilibarska soba je imala još nekoliko putovanja do Drugog svetskog rata.

1941. godine soba je bila u Carskoje selu, koje su napali i opljačkali nacisti. Iako su postojali određeni napori da se Ćilibarska soba sakrije, nemački vojnici su je ipak pronašli, demontirali i odnijeli u Kenihsberg u Nemačkoj, gde joj se izgubio svaki trag.

Nakon teških vazdušnih napada 1945. godine, verovalo se da je soba spaljena u jednom dvorcu, jer je u službenim zapisima pisalo da su pronađeni “žuti” izgoreli ostaci. Međutim, mnogi ljudi su nagađali da je soba možda preživela, ali se samo “izgubila”. Jedna od najpopularnijih teorija kaže da su je nacisti prevozili preko Baltika, kada je brod potonuo i ostavio je na dnu mora. Najmanje jedan deo prostorije je čak i pronađen, a navodno je bio ratni trofej koji se vratio u Rusiju.

Zbog svoje jedinstvene lepote, Ćilibarska soba, čija se današnja vrednost procenjuje na otprilike 250 miliona dolara, se pre rata nazivala “osmim svetskim čudom”. Iako njena sudbina može zauvek da ostane tajna, mnogi lovci na blago još uvek ne odustaju od potrage.

Uz pomoć originalnih crteža i starih crno-belih fotografija, replika Ćilibarske sobe je napravljena 2003. godine, a posvećena je Vladimiru Putinu i nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu tokom proslave 300. godišnjice grada Sankt Petersburga.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Blago na ostrvu Oak

1795. godine, tri tinejdžera su otkrila da je je zemlja na jednom delu Oak ostrva (Nova Skotija, Kanada) drugačija, to jest mekša nego na ostalim delovima. Pošto verovatno nisu imali šta drugo da rade, oni su odlučili da na tom meestu počnu da kopaju i da vide šta će se desiti. Na njihovo iznenađenje, otkrili su niz kamenih ploča sa oznakama koje su jednostavno tu “morale” da budu zakopane.

Nastavili su da kopaju, a na svaka 3 metra su nailazili na slojeve trupaca (od stabala) i konačno napustili svoj hobi na dubini od oko 10 metara.

Vest o njihovom otkriću se brzo proširila i uskoro je počeo lov na zakopano blago, iako niko i nije znao da li ono uopšte i postoji. Nekoliko grupa se uputilo na ostrvo kako bi okušali svoju sreću, a jedna od njih je toliko iskopala zemlje da je čak prouzrokovala poplave i veliku štetu na otoku. Međutim, pre nego što su odustali, otkrili su kamen sa čudnim simbolima koji su prevedeni kao kao “40 stopa ispod leži zakopano 2.000.000 funti.”

Kamen sa simbolima je nestao u 20. veku, niko nije siguran u njegovu autentičnost, niti u prevod, ali potraga za “zakopanim blagom” na ostrvu Oak još uvek traje.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Jamašitino blago

Tokom Drugog svetskog rata japanska vojska je redovno pljačkala Aziju kao bi prikupili dodatno bogatstvo za finansiranje rata. Vojnici su pljačkali kuće, banke i hramove u potrazi za bilo kakvim dragocenim predmetima.

1944. godine, viceadmiral Takehita je prevozio plen iz Singapura na Filipine. Međutim, Amerikanci su napali Filipine, zbog čega je veliki deo blaga ostao “zarobljen” na kopnu jer su Japanci morali brzo da pobegnu i spasu živu glavu. Svi oni koji su ostali i pomogli da se blago zakopa su poginuli. Ovo je ujedno i deo priče koji nam govori da je Jamašitino blago možda ipak samo legenda, jer zašto bi Japanci prevozili blago na Filipine kada su već tada znali da Amerikanci spremaju veliki napad?

Ipak, u celoj priči možda i ima istine. Jedan filipinski vojnik je pronašao pećinu ispunjenu sanducima sa zlatnim polugama i draguljima. On je uzeo nekoliko poluga zajedno sa zlatnim kipom Bude, a ubrzo je nakon toga i uhapšen. Pre nego što je suđenje završeno, vojnik je pronađen mrtav.

Dok neki tvrde da su Filipinci pronašli blago i još uvek ga drže u tajnosti, drugi su opet skeptici i tvrde da ono uopšte ne postoj. Treći ga još uvek traže i njegovu vrednost procenjuju na 100 triliona američkih dolara.