Krug života i smrti velikog moreplovca
Dok u Španiji veruju da je veliki moreplovac sahranjen u Sevilji, u Dominikanskoj republici tvrde da je njegov grob u Santo Domingu.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Svake godine u ovo doba* obeležava se Kolumbov dan u znak sećanja na prvo putovanje Kristifora Kolumba i otkriće Amerika 1492. godine. U SAD, ovaj dan se slavi u drugi ponedeljak meseca oktobra, dok ga zemlje Južne i Srednje Amerike, zatim Italija i Španija, obeležavaju 12. oktobra.
Detalji o otkriću Novog sveta manje-više su poznati. Veruje se da je Kolumbo rođen u Đenovi (1451. godine) i da je odlučio da se bavi trgovinom ploveći svetskim morima. Poznata je i njegova želja da otkrije novi morski put do Indije i nastojanje da za taj poduhvat dobije novac od kraljevskih porodica. Verujući da Zemlja ima oblik lopte, Kolumbov naum mogao bi da se sažme u rečenicu: „Tražiti istok preko zapada i idući na zapad stići u zemlje gde se rađaju začini”.
Pomoć je najpre potražio u Portugaliji gde je doživeo brodolom, pa se plivajući iskrcao na njenu obalu i tu ostao. Kada je nije dobio, produžio je za Španiju. Kraljica Izabela od Kastilje pristala je da mu pomogne i u avgustu 1942. godine Kolumbo je krenuo na svoje prvo putovanje preko Atlantika.
Obrise Novog sveta Kolumbo je ugledao 12. oktobra 1492. godine, misleći u prvi mah da je zaista stigao do Indije (tako se za stanovnike američkog kontinenta u Evropi odomaćio izraz Indijanci). Izmučeni moreplovci stali su na čvrsto tlo na ostrvu Gvanahani, koje je Kolumbo nazvao San Salvador (Sveti Spasitelj).
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Grob Kristifora Kolumba u seviljskoj katedrali (četiri figure koje nosekovčeg označavahu stara španska kraljevstva)
U razdoblju od 1492. do 1504. godine Kolumbo je četiri puta putovao do Amerike i nazad. Dve godine posle okončanja četvrtog putovanja, u maju 1506. godine, umro je u Valjadolidu u Španiji, u 54. godini života. Tu je i sahranjen. Bolovao je od kostobolje (ili artritisa), mada neka savremena istraživanja govore da bi uzrok smrti mogao da bude i takozvani Rajterov sindrom. Kolumbova poslednja želja bila je da se njegovi posmrtni ostaci prenesu u Novi svet, da večno počivaju u „Hispaniji”.
Međutim, ispostaviće se da nije samo Kolumbov život bio pun zanimljivih i neobičnih događaja, već i dešavanja posle njegove smrti — u vezi s njegovom sahranom ili bolje reći sahranama. Na neki način, on je i posle smrti krenuo na put, koji će biti duži od puta koji većina ljudi pređe tokom celog života.
Iz Valjadolida njegovi ostaci prvo su 1509. godine preneti u manastir kraj Sevilje. Tada nije mogla da se poštuje njegova poslednja želja jer u Novom svetu nije postojala odgovarajuća građevina (crkva). Kada je 1526. godine preminuo njegov najstariji sin Dijego (bivši guverner Hispanije) i on je sahranjen na istom mestu. Dijegova udovica bila je uporna i pod njenim uticajem španske vlasti su 1537. godine dozvolile da se kosti oca i sina prenesu u katedralu u Santo Domingu (današnja Dominikanska Republika). Tako je Kolumbo peti put krenuo preko Atlantika. Po nalogu Kristiforove snaje njegovi ostaci zakopani su ispod desne strane oltara, gde su ostali nedirnuti naredna dva veka.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Velelepni mauzolej sa drugim Kolumbovim grobom nalazi se u Santo Domingu
Do promene njegovog počivališta moralo je da dođe 1795. godine. Španija je izgubila rat s Francuskom i jedna od posledica mirovnog sporazuma bio je prelazak uprave nad Dominikanskom Republikom iz španskih u francuske ruke. Španci nisu želeli da tom prilikom i njihove dragocenosti pripadnu drugome. To se ticalo i posmrtnih ostataka Kristifora Kolumba. Odlučeno je da se premeste na područje koje je ostalo pod Španskom upravom. Pre nego što je Santo Domingo napušten, Kolumbovi ostaci su iskopani i u jednom kovčegu prebačeni na Kubu, u katedralu u Havani.
Međutim, samo vek kasnije, Kolumbo je ponovo morao na put. Španija je opet izgubila rat, ovaj put od SAD, a Kuba se 1898. godine oslobodila španske uprave (i pala pod uticaj Amerikanaca). Kosti Kristifora Kolumba krenule su iz Havane preko Atlantika ka Španiji — kao što je veliki moreplovac uradio četiri puta za života. Posle više od 350 godina vraćene su ponovo u Sevilju, u njenu najveću katedralu. Tako se okončalo peto, poslednje Kristiforovo putovanje. Ali, njegovi ostaci ni tu neće naći konačan mir.
Osnovni razlog je jedan događaj koji se odigrao u međuvremenu, 1877. godine, a koji je uneo veliku zbrku. Prilikom obnavljanja katedrale u Santo Domingu radnici su podigli i podne ploče i otkrili grob. Pošto se nalazio na levoj strani oltara, očekivalo se da pripada Kristiforovom sinu Dijegu. Na veliko iznenađenje, na nadgrobnoj ploči je stajao jasan natpis da tu počiva Kristifor Kolumbo! U olovnom kovčegu nađeni su ostaci 41. kosti i metak, koji je verovatno ostao u nekoj rani zadobijenoj u mladosti.
Čije su onda kosti Španci preneli u Havanu? Da li je moguće da su 1795. godine Dominikanci poturili tuđe kosti umesto Kristiforovih? Ili su ih možda podelili? Ipak, najočigledniji zaključak bio je — da su Dijegove. Do zamene ostataka moglo je da dođe prilikom eshumacije, u slučaju da je pogrešno procenjeno šta je desna strana od oltara (postoji razlika ako se gleda u njegovom pravcu ili od njega). Od tada je Kristifor Kolumbo imao dva groba — jedan u Španiji, drugi u Dominikanskoj Republici! I tako je uglavnom ostalo do današnjih dana. Obe zemlje i dalje tvrde da se Kristiforovi ostaci nalaze u njihovoj zemlji. Time je, makar simbolično, Kolumbo ponovo povezao Stari i Novi svet.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Slika sa otvaranja kovčega u seviljskoj katedrali 2004. godine
Početkom 21. veka, zahvaljujući velikom napretku genetike, među nekim španskim stručnjacima javila se zamisao da se pomoću DNK utvrdi prava istina. Nalik pravom detektivskom postupku uzeti su uzorci iz ostataka tri osobe: iz kostiju za koje se smatra da su Kristiforove, od njegovog vanbračnog sina Ernanda (koji je takođe sahranjen u istoj katedrali) i od Kolumbovog brata (koji se takođe zvao Dijego). Sva trojica sahranjeni su u Sevilji, ali jedino Ernandovi ostaci nisu nikada pomerani još od 1539. godine kada je sahranjen. Vođa istraživanja, profesor Marsial Kastro, uzeo je uzorke i mitohondrijske DNK dvojice braće. Ovakva DNK prenosi se samo preko majčine linije, pa bi kod rođene braće morala da bude veoma slična. To se na kraju i pokazalo, što je Špancima dalo za pravo da tvrde da se pravi grob Kristifora Kolumba nalazi u Sevilji. Ipak, Kastro je izjavio da bi za dobijanja pouzdanih dokaza bilo neophodno da se ispitaju i ostaci iz Dominikanske republike.
Međutim, vlasti u Santo Domingu nisu prihvatile ovakve rezultate, niti su Špancima dozvolile da ispitaju ostatke koji se nalaze kod njih. U ovoj državi tvrde da imaju dovoljno dokaza da oni pripadaju Kolumbu. To su natpis na pogrebnoj ploči (u čiju verodostojnost niko ne sumnja) i znaci poodmaklog artritisa na kostima, bolesti za koju se zna da je od nje Kolumbo patio. Takođe, smatraju da ove ostatke više ne bi trebalo uznemiravati. Ipak, stvarni razlog za njihovo odbijanje mogao bi da bude i velelepni svetionik (El Faro a Colón), odnosno mauzolej koji su posvetili Kolumbu. Podignut je u Santo Domingu prigodom obeležavanja pet vekova od njegovog otkrića Amerike, a svake godine ga poseti mnoštvo turista.