Zašto su bili u Beogradu, zašto su snimali baš to što su snimali, gde su njihove fotografije – još se samo pretpostavlja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Dve godine pre početka Svetske izložbe u Parizu, znači 1887. godine, Francuska vlada poslala je poziv mnogim državama da učestvuju na tom velikom sajmu najnovijih i najboljih dostignuća u umetnosti i nauci. Na spisku izabranih država prvi put se našla – Kneževina Srbija.   Srbija je bila mlada država, tek što je stekla nezavisnost na Berlinskom kongresu, pa je u učešću na ovoj izložbi videla odličnu priliku da svetu pokaže svoje vrednosti. Sudeći po vesti koju su objavili tamošnji časopisi „Figaro” i „Mali žurnal”, od svih pozvanih država Kneževina Srbija je prva potvrdila svoj dolazak!

Baš kad se Srbija uveliko spremala za Svetsku izložbu, braća De Žon su po Austrougarskoj, a po pozivu vlade, snimala vojsku i vojne objekte. Putovali su po svim delovima carevine. Kad su završili posao u Vojvodini, prešli su u prestonicu susedne države, u Beograd da fotografijama zabeleže kako se tu živi. Sudeći po do sada nađenim fotografijama, zna se da su u Beogradu boravili u aprilu i maju 1888. godine.

Važan slučaj

Kakve to veze ima sa učešćem Srbije na Svetskoj izložbi u Parizu, i ko su ta braća De Žon?

Zovu se Viktor Eduar, Leon Fransis i Ogist Kleman, rođeni su u Švajcarskoj. Potiču iz porodice s fotografskom prošlošću dugom tri generacije. Oko 1890. godine otvorili su atelje „Braća de Žon” u Francuskoj, u Neilu kod Pariza. Tokom naredne dve decenije braća De Žon fotografišu po čitavoj Evropi. Njihova specijalnost bili su grupni portreti, arhitektura i industrijska fotografija. Bili su poznati, i pozivani u razne države. Zato nije nelogično pomisliti da je i Kneževina Srbija zamolila braću De Žon da, kad su već u komšiluku u Vojvodini, dođu i do Beograda kako bi snimili ono čime bi Srbija volela da se pohvali pred svetom u Parizu na Svetskoj izložbi 1889. godine.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


O njima, o njihovoj karijeri i životu, a posebno o njihovoj vezi s Beogradom, saznalo se tek nedavno. Otkrio ih je Čedomir Vasić, slikar i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, moglo bi se reći slučajno. Naime, istražujući istoriju uniformi i službenih odela u Srbiji, naišao je najpre u jednom muzeju na dve fotografije s potpisom braće De Žon, obe slikane maja 1888. godine u Beogradu, a zatim još nekoliko njihovih fotografija i u drugim muzejima. Pitanje ko su oni i šta će oni u Beogradu, navelo je Vasića na novo istraživanje, o braći De Žon. Bio je to posao koji je podrazumevao traganje za njihovim fotografijama u moru fotografija po muzejima i zbirkama Evrope, i za podacima o njima po arhivama u Švajcarskoj i Francuskoj i zemljama u kojima su radili.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Odmah pada u oči, to da su braća De Žon radila kao malo ko u to vreme. Dolazili su u gradove po pozivu, snimali šta se od njih tražilo, i na kraju su naručiocu predavali foto-album s naručenim fotografijama. Bili su odlično organizovani – stariji brat je radio u ateljeu u Neilu, a mlađa dvojica su putovala i snimala. Snimke su radili na staklenim pločama, a ploče su slali u Pariz na razvijanje.

Fotografije koje su snimili u Rusiji početkom devedesetih godina 19. veka su vrhunac njihove karijere. Snimili su carsku porodicu, ljude iz različitih slojeva, gradove, arhitekturu, spomenike, živopisne predele, seoske svečanosti, narodne nošnje, poljoprivredne alatke, industrijska postrojenja.

Carski fotografi

Fotografija koja ih je proslavila je „Ruska carska porodica”, snimljena 1891. godine pred dvorcem u Livadiji na Krimu povodom srebrne svadbe Aleksandra Trećeg i carice Marije Fjodorovne. Ova fotografija, na kojoj su Aleksandar Treći i dvadeset četvoro članova carske porodice Romanov, postala je komercijalni hit i kao takva bila je mnogo puta umnožavana i u kasnijim vremenima. Zbog ove fotografije dodeljena im je titula carskih fotografa i vrata su im bila svuda otvorena.

„Pa ipak”, kaže profesor Vasić, „mogli su da snimaju sve osim pape Leona 13”. Zabeležili su fotografijom njegove privatne prostorije, tajne prostorije, sve njegove službenike, gardu, ali ne i papu.   Međutim, braća su našla način kako da prevaziđu tu prepreku – snimili su voštanu figuru pape iz Muzeja voštanih figura, i tu fotografiju odštampali na korici albuma. Ako je verovati anegdoti nastaloj tim povodom, papa im je rekao:

„Mmm, nisam ni primetio da ste me snimili.”

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Njihove fotografije otkrivaju da je Evropa već krajem 19. veka znala za važnost reklamne fotografije. Na velikom broju njihovih fotografija prikazana su industrijska preduzeća i radionice u Francuskoj, Švajcarskoj, Rusiji, Nemačkoj, Italiji. Snimali su i stambene zgrade, društvene prostorije, škole i obdaništa za radničku decu, radničke bašte ili radničke skupove, pričajući na taj način o životu tadašnje Evrope.

Slike iz dvorske bašte

Profesor Čedomir Vasić pretpostavlja da su tokom aprila i maja 1888. godine u Beogradu braća De Žon snimila oko 200 fotografija. Do sada, on ih je našao 26. Sve ih je pokazao na izložbi u Kulturnom centru Beograda i u monografiji. Osim prvi put objavljenih fotografija, u monografiji je prvi put ispričana i priča o njima.

Da su braća došla u Beograd zbog pripreme Srbije za Svetsku izložbu kao što se pretpostavlja, potvrđeno je samo jednim, za sad, dokumentom: profesor Vasić naišao je u dnevniku dr Vojislava Bakića, upravnika Učiteljske škole, belešku iz 21. aprila 1888. godine da su „francuski fotografi slikali naše đake i nastavnike (za parisku izložbu)”.

Ako je navedena pretpostavka tačna (malo kasnije ćemo se opet njom pozabaviti), postavlja se pitanje zašto je Srbija uposlila baš njih, braću De Žon, a ne nekog drugog? „Odgovor je jednostavan”, kaže profesor Vasić, „zato što beogradski fotografi nisu mogli da fotografišu velike grupe na otvorenom, niti da izrade kopije koje bi bile isto tako dobre.”

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Beogradske grupne fotografije braće De Žon načinjene su u duhu njihovih ranijih radova – snimane ličnosti su postavljene tako da se svako vidi. Na njihovim prvim beogradskim fotografijama su nastavnici i đaci četiri najpoznatije škole u gradu: Učiteljske, Bogoslovije, Prve beogradske gimnazije i Realke. Zašto su slikali škole, pa zato što je u Evropi 19. veka prosveta bila izuzetno važna i cenjena, pa je Srbija želela da pokaže da prosveta ima isti takav položaj i unutar njene granice. Učiteljska škola bila je izuzetno ugledna, što zbog profesora, što zbog uticaja koji je imala na generacije pedagoga. Na fotografijama su ovekovečeni njeni profesori: književnik i upravnik Narodnog pozorišta Jovan Đorđević, dugogodišnji upravnik Učiteljske škole i rektor Velike škole dr Vojislav Bakić, slikar i etnograf Vladislav Titelbah, muzičar Stevan Šram, lekar i veliki poslenik srpskog zdravstva dr Milan Jovanović Batut, istoričari i političari Ljubomir Jovanović i Ljubomir Kovačević, i drugi.

Prva beogradska gimnazija imala je najuvažavanije profesore u Kraljevini, čije je mišljenje uticalo na donošenje mnogih odluka u obrazovanju. Takođe, na fotografiji učenika Prve beogradske su budući stubovi društvenog života: Vladislav Ribnikar, Miloje Vasić, Nastas Petrović, Grgur Jakšić, Vojislav Kujundžić...

I na fotografijama vojnih škola, oficirskog kadra i pojedinih jedinica su važne ličnosti u istoriji Srbije. Profesor Vasić ističe fotografiju četvorice vojnika, možda 7. pešadijskog bataljona, u uniformama predviđenim za različite prilike: svakodnevna, paradna, letnja. Naoružani su puškama sa bajonetima.

Kao izuzetno vredne, profesor Vasić ocenjuje dve fotografije na kojima je kralj Milan. Snimljene su u dvorskoj bašti u Beogradu. Na prvoj je kralj Milan u pauzi igre kroket, koja je tada bila izuzetno omiljena u Evropi, u društvu četiri nepoznate dame, dvojice takođe nepoznate gospode, i ađutanta, artiljerijskog majora Ilije Ćirića.  Oni se nalaze ispred baštenskog stočića sa stolicama. Druga se zove  „U krugu zvanica”, a prikazuje srpskog kralja u velikom društvu dama i gospode ispred dvorskog zdanja u ležernoj atmosferi prolećnog teferiča. Verovatno je da su obe fotografije snimljene istog dana, zato što se na drugoj vidi nekoliko ličnosti sa prve fotografije, i zato što neki od njih drže štapove za kroket.

Bez imena

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Kakav je utisak fotografija braće De Žon bio u Parizu na Svetskoj izložbi? Ne zna se. Pitanje je da li su uopšte i stigle do Pariza. Naime, u Opštem zvaničnom katalogu pariske izložbe nema pomena o braći pa bi moglo da se zaključi da su oni došli u Srbiju samoinicijativno, mada, imajući u vidu dve slike na kojima je kralj Milan, njihov boravak je očigledno podržao dvor. Njihovih imena nema ni u izveštaju Odbora za parisku izložbu koji je okupila srpska vlada s namerom da se stara o predstavljanju Srbije na Svetskoj izložbi.

Sve to dovodi u pitanje pomenutu pretpostavku da su braća doputovala u Beograd kako bi pomogla Srbiji da se što bolje prikaže svetu. Istina, u opširnom spisku svega što je Kraljevina Srbija izložila u Parizu, pominju se „16 uramljenih fotografija Srpske državne železnice” i „dvadeset četiri velike fotografske slike koje su prikazivale fabričke zgrade i unutrašnje delove sviju radionica” ali to ne potvrđuje da su tvorci tih fotografija braća De Žon.

Rad braće de Žon je velika tema – njihove fotografije otkrivaju i kako je izgledala Evropa krajem 19. veka, i kako je živela, i šta ju je zanimalo, i kako je razmišljala. Otkriće profesora Vasića samo je načelo sve što bi trebalo znati o njima i njihovim fotografijama. Zato je moguće verovati da će biti otkrivena i istina o njihovom boravku u Beogradu 1888. godine.