29. маја, лета Господњег 1453 .

Код Галипоља се током марта 1453 г. сакупљала османска флота а копнена војска у Тракији у намери да нападну Цариград. За тај поход султану је Мађар Урбан направио џиновски топ, кога су вукли 60 пари волова . Султан Мехмед II је знао - да је немогућа удружена интервенција европских земаља због међусобних свађа. Русија је била далеко али и невољна да помогне због издаје Православља проглашењем Фирентинске уније . Молдавију је потресао династички сукоб . Влашка је , као и србски деспот Ђурађ Бранковић , била османски вазал. Ђорђе Кастриот (назван Скендербег) је имао побуну у Албанији . Бугарска је већ деценијама била у мраку ропства. Ипак , цар није изгубио наду у помоћ Запада али , када су му јавили да од венецијанске флоте нема ни трага – заплакао је.

У поноћ , пуног месеца, 24. маја , месец се помрачио и пуна три часа Цариград је био у тами. Због пророчанства да ће Град пасти када месец нестане, Константин XI је наредио да се кроз Град пронесе икона Богородице Одигитрије , која је била паладиум царства. Изненада у току Литије икона је испала из свога постоља , а Цариград је захватило јако невреме са пљуском и градом - те је Литија морала да се прекине . Следећег јутра Град се пробудио у густој магли , а увече када је магла нестала , мистериозна светлост пењала се куполом Свете Софије ка крсту на њеном врху.

Освануо је уторак 29. мај 1453 г. на празник Св. Теодосија. После убитачне топовске ватре и погибије цара Константина XI - османске заставе су се залепршале на кулама Влахерне. Касно поподне Мехмед II , који ће се од тада звати Фатих ( Освајач ), ушао је у град Константина Великог.
Одсечена глава цара Константина Драгаша Плеолога побијена је на колац на стубу Августеон - како би објавили победу Ислама над Византијским царством.

Историчари су 29 . мај 1453 г. означили као прекретницу историје. Падом Цариграда изгубљено је : “ око Васељене “ , “ Око Хришћанске вере “ , “Нови Јерусалим”, .... град над градовима , понос и најлепши украс - Православно царство , царство које је најдуже трајалу у историји света.

Орао царства , кога је Константин Велики донео на обале Босфора , одлетео је у Православну Русију јер у записима из 1492 г. Москву називају “Нови Рим “. Монах Филотеј написао је московском кнезу Василију III : “ Знај , најпобожнији царе , да су све царевине Православног Хришћанства заједно у твојој царевини : ти си једини цар Хришћанин у целом свету ....

Два Рима су пала, трећи стоји у Русији , а четвртог неће бити “.
Православну , византијску духовност, чуваће и носити кроз векове Васељенска патријаршија , Света Гора и Метеори.

сочињеније : Хаџи Милан Арсеновић