Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Живот у неолитској Винчи  (Pročitano 3322 puta)

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Живот у неолитској Винчи
« poslato: 30.04.2016. 22:37 »
Нема љубитеља археологије који није чуо за Винчу.  Мање-више сви у неким основним цртама знају да је Винча археолошко налазиште од изузетне важности. Доста људи је чуло  да је Винча колевка европске цивилизације. У тексту који следи покушаћу на што једноставнији и сликовитији начин да објасним шта се то десило у Винчи, шта су изумели Винчанци (да, тако ћемо их звати у даљем тексту), и зашто Винчанску културу можемо назвати Винчанском цивилизацијом.

Најстарији слој на левој обали Дунава код данашњег насеља Винча, налази се на 10,5 метара дубине и  датира у период Старчевачке културе, односно период  5300- 4800 године пре нове ере.  Старчевачка култура, је претеча Винчанске, а наследила је културу Лепенског Вира. За разлику од мезолитских култура Старчевачка је прва мирољубива култура. Од овог периода, па до краја Винчанске културе, целих 2000 година, нема сукоба, насеља се не ограђују, нема производње оружја-односно производе се минималне количине, неопходне за лов, који је изгубио примат. Касније појавом метала поново долази до сукоба, зашто је то тако…па морамо се вратити мало уназад.

У мезолиту када се привреда тадашњих заједница ослањала на лов, ловишта су била ограничени ресурс, односно племена су неретко морала да бране ово своје ограничено добро од уљеза. Касније појавом пољопривреде, привредни ресурс постаје неограничен- то је земља. Свако је могао да сади и обрађује, свако племе је имало довољно хране, развијају се прве организоване заједнице, развија се остала пратећа привредна активност, нове гране привреде, грнчарство(за складиштење намирница), остали видови занатске производње, и нешто касније  трговина.

Касније проналаском метала,првенствено бакра, много касније бронзе,  почиње се са производњом луксузнијих украса, накита, оружја и оруђа. Ови метални предмети вреде у трговини много више од пољопривредних производа тако да се тежиште вредности преноси на метал, а тежиште основног ресурса са поља и њива на руднике. Рудници су баш као и ловишта у мезолиту ограничени ресурс, и поново почињу сукоби за ресурсе, само сада у њему учествују веће групе људи, то је период у коме је настао рат. У овом периоду- халколита- енеолита- бакарног доба настају прва утврђена насеља, мења се начин живота. Од тада до дана данашњег, а то је скоро 5000 година, трају ратови за ресурсе.

Морао сам да одужим, како бих што сликовитије приказао процес стварања и живота Винчанске културе.

Старчевчка култура спада у такозване културе средњег неолита, односно култура коју карактерише земљорадња и сточарство, али без сталних насеља. Зашто је то тако? Људи у Старчевачкој култури су, чим би дошло до испошћавања земљишта које су обрађивали, напуштали насеља у којима су живели, тако да она нису била трајног карактера, а куће у којима су живели су биле полу укопане шаторастог типа, које су биле груписане око централне куће, што подсећа на архитектуру Лепенског Вира.

На просторе данашње Винче у VI миленијуму пре нове ере насељавају се припадници Старчевачке културе, највероватније из области данашњег Јужног Баната. Тада се јавља прва агротехнолошка револуција, која утиче на све процесе земљорадње- откривено је ђубрење њива стајским ђубривом. На овај начин трајно је продужен живот њива, формирани су вегетациони циклуси, произведено је много више хране, и што је најважније…нема више потребе за сељењем.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Распрострањеност Винчанске културе

Седелачки начин живота условљава нова правила приликом градње кућа и подизања насеља. Куће у Винчи су сада надземне конструкције, са кровом на две воде, и то су прве куће на свету које личе на данашње модерне куће, дакле у Винчи се развио модел модерне куће. Куће су површине од 40 метара квадратних до невероватних 100 квадратних метара, већина њих је имала функционалну поделу простора на више просторија-  то су прве куће са собама.

Такође у кућама су се налазиле озидане пећи, а не отворена огњишта што је најранији забележени случај у свету кућних пећи. Негде се и у свакој соби налазила пећ. Све куће у Винчи су биле оријентисане у правцу југоисток- северозапад.  Између кућа налазиле су се комуникације- првобитне улице ширине око 1,5 метара.

Приликом изградње кућа водило се рачуна о нивелацији- изравњавању подлоге, хидроизолацији. Куће су грађене од дрвета и набоја, који представља мешавину глине, леса, и плеве Овај материјал има изузетна термоизолациона својства, толико добра да се данас у земљама Западне Европе користи за изградњу кућа(метар квадратни ових плоча данас у Немачкој кошта 900 евра, потпуно су модуларне, уграђују се попут лего коцкица!).

Након грубих грађевинских радова следили су фини.Подови су облагани глином, која је после сушења, глачана помоћу речних облутака до перфекције, тако да је било изузетно лако одржавати кућу. Зидови кућа су након сушења бојени.  Култура живота и становања је била подређена комфору.

Основну привредну активност Винчанаца чинила је земљорадња, али и сточарство, риболов(условљен близином Дунава) и нешто мање лов. Од пољопривредних култура заступљене су житарице, махунарке, лан, али и неке врсте грожђа првобитне сорте из рода Витис- V. Vinifera ssp. silvestris . Лан је биљка која је коришћена за добијање уља и производњу тканина. Ово је још једно достигнуће винчанске културе- разбој за ткање, и производња тканине.  Откривен је приличан број жрвњева за млевење житарица.

Од животиња гајени су говеда, козе, овце, свиње. Животиње су коришћене осим за добијање меса, такође за производњу коже, вуне и млека, али и костију, које су биле сировина за производњу многих алатки, игала, шила, и удица.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Коштани предмети – Винча

Развој пољопривреде је довео до потребе за мерењем и означавањем времена оптималног за сетву, жетву, развој заједнице. Управо један од првих календара настао је у оквирима Винчанске културе. На локалитету Медведњак, близу Смедеревске Паланке откривен је први календар угравиран на зубу- кљови вепра, која је месечастог облика. Овај први „џепни календар“ базирао се на лунарном календару,и на себи је имао 28 уреза, од којих су подељени у 4 групе по 7, означавајући месечеве мене. Такође на овом локалитету су пронађени многи коштани предмети изузетне израде.

Од костију животиња израђиване су игле са ушицама попут данашњих, а такође су израђиване и удице са контра-куком, налик на данашње.

Велика производња доводи до стварања вишкова, који су морали да буду ускладиштени, у овом периоду настају прве посуде већих запремина за складиштење- питоси. У овом периоду долази до експанзије грнчарства. Иако још увек не постоји витло- керамика се ручно ради, Винчанци су грнчарство довели до перфекције. Керамика се израђује од локалних сировина, глине и седимената,али је технолошки поступак и орнаментисање стандардизовано. Тако, на основу аналогија у керамици, можемо да пратимо распрострањеност винчанске културе, а то је од средњег Потисја до Солуна, захватајући доњи ток Дунава, источне, централне и западне делове  Балканског полуострва. На целом овом простору користе се локалне сировине, али је као што рекох цео начин израде стандардизован.

Од орнамената доминирају меандри, геометријски мотиви, троуглови и линије, такође приметна је и свастика, што је њена прва забележена употреба у свету. Такође, на посудама се налазе убоди и урези дуж обода.  Доминира керамика црне боје, док су ређи налази мрке, окер и црвене боје. Црна керамика је добијена поступком такозваног редукционог печења, када се у завршној фази печења, у пећ за печење керамике додај материја(гориво) која потроши сав кисеоник и тако долази до хемијске реакције редукције, јер се приликом печења мењају хемијска својства глине, која је претежно састављена од алуминијума и силицијума  Al4[Si4O10](OH)8 . Посуде су након сушења, а пре самог печења, полиране речни облуцима, баш као и глинени под у кућама.У Винчи је по први пут забележена керамика која је имала да тако кажемо репрезентативни карактер, то је троножна здела која је коришћена за за послуживање, и имала је улогу данашњег послужавника.   Такође, пронађене су мале фигурице и посуде које су неспретно урађене реплике великих функционалних посуда, анализом отиска прстију на једној од њих откривено је да ју је радило дете узраста 5-9 година.  Ово је први пут забележено да су деца кроз игру учена вештинама- занатлијским вештинама, које ће им бити потребне када одрасту.

Незаобилазни се налаз просопоморфних поклопаца(поклопци са представом лица). Ови поклопци се налазе на великим посудама за складиштење, а карактеришу их пренаглашене очи и начуљене уши. Пренаглашење очи и начуљене уши симболишу будност и позорност, они желе да сачувају драгоценост која се налази под њиховом заштитом у посуди, а то је семе, семе које ће бити посејано, и од кога зависи цео род и опстанак заједнице. Не, нисам заборавио скулптуру,  доћићемо и до ње…

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Осим земљорадње и сточарства, Винчанци почињу да експлоатишу и рудна богатства. На Авали копају оксид живе црвене боје – цинабарит, од кога се добија цинобер- црвена боја,  за коју се и данас вежу магијска својства, и кроз све епохе до данас је  представља симбол који указује на виши друштвени статус.  Такође на Авали екплоатишу и друге минерале малахит и азурит, чијим су каснијим топљењем добили бакар.

Најзначајнији минерал је дефинитивно био опсидијан – вулканског стакло, кога у Европи,и уопште у свету има у малим количинама. Једно од значајнијих налазишта је на Карпатима.  Од осидијана се и данас праве најбољи хируршки скалпели.  Опсидијан је матријал од кога се праве најоштрија сечива. Опсидијан ово свосјтво дугује својој изузетној цепљивости, тако да је оштрина опсидијанских сечива молекуларног нивоа!!!

Винчаци су у уздуж пресечени штап ређали комадиће опсидијана и заливали их смолом, тако је настао бријач, а користећи веће штапове, тако су добијали прве косе и српове, јер је било неопходно обезбедити храну животињама преко зиме. Из овога се види да је опсидијан био изузетно вредна сировина.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Обрада камена у Винчи

Обрада камена је доведена до савршенства, од налаза доминирају камене секире, бушене секире и батови. Камен је глачањем доведен до савршенства, али је најзанимљивији начин на који је бушен изузетно тврди камен. Камен су бушили уз помоћ шупљег штапа трске у који је сабијан кварцни песак, око ове трске је обавијан канап, тако да трска може да ротира(слично направи за паљење ватре), ротирајући карцни песак је вршио трење и бушио изузетно тврди камен.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Винчанска амфора

Све ово је условило осим пољопривреде условило и развоје пратећих производних грана- занатства.

Вишак житарица, алатки, посуда, и осталих занатских производа је почело са околним насељима да се размењује, и тако пре 6500 година имамо трговину. Винчанци су своје производе трампили за оно што нису имали широм целог Балканског полуострва,али њихове производе налазимо широм Источног Медитерана и Егеја, такође у Винчи и њеним насељима налазимо производе ових поднебља, првенствено накит од шкољки, типичних за Егејско и Источно-медитеранско подручје.  Трговина доводи до културних интеракција, али и до ширења саме Винчанске културе.  Како се развијала трговина? За трговину морају да постоје развијене комуникације- путеви, Винча се налази на месту где су се тада сви проходни путеви укрштали, а то су Дунав, Сава, Морава, Тиса…Дунавом су били повезани са свим његовим притокама и Црним морем. Слободно можемо рећи да сви путеви воде у Винчу.

Замислимо сада Винчу, део становништва се бави пољопривредом, део занатством, а део трговином, врло је сигурно да се већина становништва није бавила пољопривредом што је основни услов да неко насеље добије статус града. На основу овога ми можемо да тврдимо да је Винча један од најстаријих градова на свету, и сигурно најстарији град на тлу Европе. Осим, што је најстарији град Европе,рекли смо да сви путеви воде у Винчу, Винча постаје средиште једне културе, а када имамо средиште, онда имамо услове да Винчанску културу прогласимо цивилизацијом, и то првом европском цивилизацијом.

Неко ће рећи недостаје писмо…Не писмо не недостаје. Ставарањем вишкова, долази до потребе бележења вишкова, а развојем трговине долази до потребе да се обележи колико је чега размењено, колико шта вреди. Управо у овом периоду, настајања вишкова и развоја трговине настају први винчански симболи. Претпоставке да су симболи писмо у почетку су научници категорички одбацивали, понекада су најгласнији били домаћи.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Таблице из Тартарије- Румунија, са винчанским симболима

Данас се са сигурношћу може рећи да је у питању прото-писмо. А симболи су још увек велика енигма за археологе и палеолингвисте. Претпоставка је да се урезане на посудама налазе ознаке власништва, кауције, белешке о трговини. Још увек се не може рећи са сигурношћу да ли се ради о сликовном или фонетском писму.

Развој трговине доводи до миграција, тако да се више дошљак не сматра непријатељем, већ пријатељем и потенцијалном „муштеријом“. У Винчи влада космополитизам. Управо из овог разлога је проистекла винчанска скулптура онаква, каквом је познајемо.

То су антропоморфне женске фигуре, пренаглашених очију, раширених руку. Женска фигура симболише плодност, плодност земље, плодност жене, рађање- то је Велика Мајка, која има сличности са „Прародитељком“ из Лепенског Вира. Пренаглашене очи указују на будност, не због рата, већ пажњу, онако како мајка бди над својим дететом, заштита заједнице. Раширене руке означавају добродошлицу, свако је добродошао ко долази у миру и жели да приступи заједници.  Управо је Велика Мајка, била у центру веровања старих Винчанаца.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Винчанска фигура

Скорашња истраживања су почетак рударства и металургије померила са Блиског Истока и  Мале Азије, на Балкан, у средиште Винчанске цивилизације. Археометалуршка истраживања су показала да је прво топљење метала на свету почело око 5.500 године пре нове ере, на локалитету Беловоде, код Великог Лаола, у близини Петровца на Млави.

Један од првих израђених предмета од метала је направљен на простору локалитета Плочник, у близини Прокупља, реч је о бакарном прстену, старом 7000 година, чију су старост потврдила археометалуршка испитивања у Лондону и Оксфорду.

Ко год буде рекао Винчанска цивилизација, неће погрешити. Јер су сви услови да се нека култура прогласи цивилизацијом испуњени. Нама остаје у аманет да све ово што су наши преци хиљадама година стварали, да истражимо и презентујемо, да прикажемо сва њихова материјална и нематеријална достигнућа, остаје нам да свима кажемо где је зачета   прва европска цивилизација.

Аутор: Милан Николић
Извори: Драгослав Срејовић- Винча и њена култура
Трајан Стојановић- Балкански светови, прва и последња Европа
Милутин Гарашанин-Праисторија на тлу Србије
Драгослав Срејовић- Култура Лепенског Вира
Разговор са кутосом локалитета, археологом Драганом Јанковићем