Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Плочник –почетак металургије  (Pročitano 3163 puta)

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Недалеко од Прокупља, у близини реке Топлице лоцирано је археолошко налазиште Плочник. Kao већина археолошких налазишта у Србији откривено је сасвим случајно, и то приликом трасирања железничке пруге Ниш- Приштина, 1926 године. За разлику од времена у коме живимо ово налазиште у тада послератној Краљевини СХС није конзервирано “да сачека боља времена”, није преко њега трасирана пруга, већ су наредне године, отпочела истраживања која је предводио Миодраг Грбић.

Ово истраживање, познато као I кампања подразумевало је  заштитна археолошка ископавања-сонда површине 500 m². Ова кампања је трајала од 1927. године до 1929, и том приликом је пронађен изузетно вредан покретни археолошки материјал, пронађени су остаци пећи које су служиле за печење керамике али и топљење бакарне руде, у самим пећима су пронађени остаци бакарне згуре. Најзначајније откриће је остава бакарних предмета. Пронађено је доста керамичког материјала и камених алатки, а такође и приличан број бакарних предмета.Резултати истраживања сместили су локалитет у неолит, тачније одређујући је као млађу фазу Винчанске културе.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Бакарна секира, фото: Народни музеј

Наредна кампања истраживања, II кампања трајала је од 1960. године до 1978. године. Првенствено циљ је био да се дефинише и ближе одреди локалитет. У овој кампањи је пронађен значајни број предмета од бакра, међу којима су бакарне крстасте секире, бакарне игле, шила и доста бакарних лимова за које се претпоставља да су имали декоративну функцију.

III фаза отпочела је 1996. године. са циљем дефинисања налазишта, како временског, тако и просторног дефинисања, односно одређивања тачне површине насеља. Ову кампању предводили су Јулка Кузмановић-Цветковић, кустос музеја “Топлице” и Душан Шљивар из Народног музеја.  Резултати су били запањујући. До ове кампање претпостављало се да је  настанак  насеља Плочник око 3500. године п.н.е, истраживања су померила настанак насеља још 1500 година у прошлост, па се настанак процењује на 5300-5200. г. п.н.е, што старост насеља повећава на више од 7.300 година.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Сонда, Фото: Народни Музеј

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Бакарно длето

Површина овог неолитског мегалополиса износила је невероватних 120 хектара! Такође, је установљено да се насеље постепено ширило од центра ка спољашњости. Ово су заиста епохална открића, али још увек нису она која остављају без даха…

У периоду од 2012. – 2014 године међународни тим археолога из Србије, В.Британије, Италије и Немачке спроводио је истраживање на Плочнику у оквиру пројекта “Развој металургије у Евроазији”. Идејни творац овог истраживања је др Миљана  Радивојевић у сарадњи са УКЛ унивезитетом из Лондона. Приликом истраживања се дошло до резултата који остављау без даха, пронађен је прстен старости 7.000 година, који је уједно и најстарији метални предмет људске израде на свету. Ово фактички Плочник одређује  као почетак металургије, први који су у свету почели да топе метал и од њега израђују предмете употребне, односно производне  и декоративне намене били су наши преци.  Веома је важно напоменути да се до скоро сматрало да је почетак металургије бакра настао у Малој Азији, али су анализе пронађеног материјала, а нарочито прстена показале да се бакар у Плочнику топио 500 година раније него у Малој Азији. Слободно се може рећи да ће ова открића условити штампање нових уџебника историје, јер се у случају Плочника не ради о преради самородног бакра већ о поступку добијања бакра из руде

У близини топионичарских пећи пронађено је доста бакарних руда Азурита и Малахита. Азурит Cu3(CO3)(OH2)  и  Малахит Cu2CO3(OH)2,су хидрантни минерали, карбонати бакра, такође су и полудраго камење које се у природи јављаја заједно  чија је  температура топљења 700 степени. Осим азурита и малахита пронађена је и куприт- бакарна руда црвене боје, што наводи на помисао да су наши преци експериментисали са разним обојеним минералима који би им запали за око.  Сама просторија која је служила за добијање и обраду метала је површине 25 m²

До скоро је била недоумица како су становници постигли скоцентрисану температуру  од 700 степени неопходну за топљење руде.Ову недоумицу решили су налази керамичких „дуваљки“ које су стављане на врх шупљег дрвеног штапа и кроз који се са бебедне даљине упумпавао ваздух у пећ за топљење, и тако обезбеђивао кисеоник који је непрекидно „хранио“ ватру. Према налазима се може закључити да је више особа у исто време удувавало ваздух, а каснији експерименти су показали да је морала постојати особа која је помоћу сигнала(најчешће ударање у бубањ или слично) одређивала тачни временски интервал удувавања ваздуха, како се ватра не би угушила.

У околини Топлице, Косанице и Бањске реке идентификована су налазишта малахита и азурита.

Такође у оквиру пројекта истраживања археометалургије винчанске културе откривен је и најстарији рудник бакра у Европи, Беливоде који се налази у близини Петровца на  Млави.

Један врло важан налаз који иако мали помаже нам да Винчанску цивилизацију(а Плочник сматрамо њеним интегралним делом) назовемо баш тако-цивилизацијом. У питању је бакарни ингот-полуфабрикат бакра, односно комад бакра који је изливен у одређени облик ради даље трговине…Трговине? Још једна потврда да се становништво није бавило само пољопривредом већ и занатством, јувелирством,  и трговином. Трговина је цветала између насеља која се подижу по унапред оређеним правилима(први облици урбанизације). Уз ово имамо и винчанско протописмо, тако да апсолутно можемо говорити о цивилизацији.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Пронађена керамика је врло фина, налик на пронађену на налазишту Винча-Бело брдо , са којом дели заједничке карактеристике:облик, намена, начин израде који подразумева танке зидове, фину фактуру и текстуру, црну боју(добијену редукционим печењем), и ручни начин израде (без употребе грнчарског витла).Ове карактеристике грнчарије са Плочника и састав земље која је локалног карактера потврђују раније тврдње о посудама које су рађене у локалним грнчарским радњама, а тип им је био исти- Винчански тип керамике, су још један од бројних доказа културне повезаности неолитских становника Балкана у једну културну целину коју без грешке можемо назвати Винчанском цивилизацијом.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Реконструисане неолитске куће

Иначе на археолошком налазишту Плочник до сада су спроведени врло занимљиви огледи. Најпре је урађена реконструкција дела насеља, и то од материјала локалног порекла, од којих су заиста биле саграђене куће у неолиту, од дрвета, глиновите земље и сламе. Пошто је насеље нестало у великом пожару, а самим тим целокупна дрвена грађа страдала, остали су отисци гредица и прућа који су помогли археолозима у реконструкцији.

Други експеримент, једини те врсте до сада изведен, је топљење руде бакра на  начин а на који су то радили неолитски становници Плочника, помоћу већ поменутог поступка удувавања ваздуха у тачним временским интервалима.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Топљење руде као у неолиту

Трећи експеримент се односио на производњу хлеба, од сетве до жетве, аутентичним алатима којима су се служили наши преци у неолиту. Земља је преорана дрвеним ралима, пшеница је ручно сејана , жетва је обављена срповима од кости и обсидијана, затим вејана на ветру од плеве, млевена на каменим жрвњевима, и напокон хлеб је печен у пећима реконструисаних кућа.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Од зрна жита до хлеба

 Признање о величини и значају археолошког налазишта Плочник, а самим тим и Винчанске цивилизације, као прве европске цивилизације сваким новим налазом постаје неоспориво, сваки нови налаз уводи нас у шаролик и занимљив свет наше далеке прошлости.

Аутор: Милан Николић

Фотографије и извори: Народни Музеј,Политика,Вечерње новости,Топличке вести