Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Figurine  (Pročitano 3468 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Figurine
« poslato: 30.05.2013. 22:48 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Figurine su statuete napravljene od smese gline i humusa u razmeri 1:3 koje predstavljaju obično ženu naglašenih polnih atributa. Proces spravljanja figurina je sledeći: Nakon što se glina pročisti od primesa meša se sa humusom kako bi se dobila plastična masa, zatim se figurine ostavljaju u hladu kako bi se osušile a potom se uglačavaju oblim kamenom kako bi dobile 'plastičan' izgled, to jest da bi se sjajile.

Figurine se peku u jamama u zemlji na oblicama od drveta, pretpostavlja se 24 časa. Temperatura koju je bilo potrebno dostići u rupi kako bi se kristalna rešetka gline promenila jeste optimalno 600 stepeni celzijusovih. Figruine su takođe bile često ornamentisane. Ornamenti su obično bili urezivani još u procesu modelovanja figurine. Mnogobrojna ostvarenja figuralne plastike iz vinčanske kulture privlače pažnju i postavljaju fundamentalno pitanje- šta one znače?

Zna se da su raznovrsne neolitske izrađevine (antropomorfne i zoomorfne figurine, amuleti, žrtvenici...) služile u magijskom i religijskom kultu, kao sastavni deo obreda koji su sprovođeni u različitim životnim situacijama. Nalažene su u raznim kontekstima u naseljima, jamama, grobovima, kultnim mestima. Bile su prateći objekti prilikom vračanja, prinošenja žrtava, prizivanja i dovođene u vezu natprirodnih bića sa suštinom celokupnih dešavanja u prirodi.

''Figurine predstavljaju demone u ljudskom oblikuali nemaju smisao bogova ni njihovu snagu, nego trenutno dejstvo''. Prilikom započinjanja nekih radova, čovek je najpre određen magijom pokušavao da umilostivi višu silu da učini ono što on želi. S obzirom na vreme i uslove u kojima je nastala figuralna plastika koja je ovde predstavljena, polazna osnova za njeno tumačenje svakako mora biti povezana sa razvojem agrikulture. Samo oblikovanje ovakvih predmeta davalo je ljudskoj masti poleta da nasluti i uspostavi nove odnose prema životu, prirodi i drugim svetovima.

Svaku figurinu u okviru vinčanske kulture možemo posmatrati kao jednu organsku celinu i o njoj razmišljati kao da pred sobom imamo umetničku skulpturalnu formu. Samo oblikovanje u glini, u plastičnom materijalu, dozvoljava da se preko načina kako se oblikuje jedna forma prati određena stilska faza, pa zato čak možemo govoriti o stilu i umetnosti neolitske epohe.

U figuralnoj plastici, kao i u keramičkoj produkciji uopšte, prepoznaju se prvi znaci umetnosti koja se odlikuje kreativnošću i inventivnošću, a sa estetskog aspekta ima važnu ulogu u pružanju lepog, dopadljivog, pa čak i čulnog doživljaja. Pojavu plastičnih oblika u neolitskom stvaralaštvu, u kojima dolazi do izražaja stil epohe, moramo tretirati kao umetnost i nastojati da u njima pronađemo one elemente koje danas pronalazimo u svakom umetničkom delu. Najčešće je to predstava žene u stojećem ili sedećem stavu, sa naglašenim polnim atributima, naga ili u bogato ukrašenoj odeći.

Izbor nije slučajan jer je žena simbol plodnosti, Velika majka, glavno božanstvo koje je imalo vrlo značajno mesto u životu neolitskih radnika ali je ona prikazana kao i realno ljudsko biće sa izrazitom individualnošću. Na nekim statuetama predstavljeni su muškarci sa bradom, malo bucmasti. Drugi pokazuju i asimetrično lice što znači da su to bili prvi portreti.

Neolitski umetnici imali su unutrašnju potrebu da odlikeljudskog i nadljudskog lika prenesu u kamen, kost, glinu i drvo, stvarajući tako vrlo samosvojne i određene umetničke celine. Tu se uzajamno preklapaju ta dva koda, čovek - viša sila, pri čemu se ne razlučuje ko je je odnjih primaran a koji sekundaran. I danas u fresko slikarstvu možemo da primetimo da su pojedini umetnici, osim strogo kanonizovanih prikaza svetaca, ponekad licu dodavali poneku individualnu crtu, možda sopstvenog portreta. U neolitskoj umetnosti takođe se oseća svojevrsno udaljavanje od izvesnih ustaljenih magijsko-religijskih obrazaca.

Tematska raznolikost figurina ukazuje na ranu težnju ka uspostavljanju regionalnih stilova, pa čak i na stvaranje pravih malih umetničkih krugova. Na figurinama razaznajemo tipove umetničkih formi, sa mnogim znacima naturalizma, realističnog prikaza, stilizacije, kao i oblike pune dvosmislnosti na kojima možemo videti sažimanje muških i ženskih obeležja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Figurine
« Odgovor #1 poslato: 30.05.2013. 23:27 »
Razvojne faze figurina

Za razliku od figurina drugih kultura, figurine vinče se javljaju u mnogo većem broju i imaju tri razvojne faze. Najstarije figurine tematski i stilski zadržavaju starčevačku tradiciju cilindričnih formi sa urezanim detaljima na licu. Razlikuju se jedino po skladnim proporcijama i prirodnijim predstavljanjem pojedinih detalja. Na ljudskoj figuri, još uvek nevešto modelovanoj, teži se ka vernom prikazivanju glave i tela, tako da su sada označeni lice u vidu trougla, kratki patrljci ruku i nalepljene dojke. Ove rane vinčanske figurine deluju neskladno stoga što se upravo u umetničkom stvaralaštvu još uvek oseća jak starčevački uticaj.

Nastala na starčevačkim tradicijama zahvaljujući ekonomskom razvoju, vinčanska plastika vrlo brzo uspeva da se otrgne od tog kanona i da u prikazivanje ljudske figure uvede novi stil, koji će joj obezbediti vodeću ulogu u neolitskoj umetnosti u jugoistočnoj Evropi. Evolucija plastike odvijala se kontinuirano, pa u drugoj fazi težnja za realnošću dolazi do punog izražaja. Ovu fazu odlikuju trodimenzialno oblikovane ljudske figure i obilje detalja, sada plastično modelovanih.

Umetnicima je najteze bilo oblikovanje lica. U traganju za što vernijim prikazivanjem, nos modeluju plastično, a krupne oči postavljaju u horizontalno, prirodni položaj, tako da se celo lice izdužuje i dobija petougaoni oblik. Više nema ravnih površina, smelo se ističu nadočni luci, obrisi vilice i jagodice. Dobija se punoća oblika, koja deluje veoma živo. Dojke, kukovi i glutei imaju prirodan oblik, u celini se oblikuju ruke savijene u laktovima i sa šakama položenim na stomak ili ispruženim napred, a ponekad podignutim u vis.

Na pojedinim figurinama noge su rastavljene i postavljene u iskorak. Naglašene su muške i ženske genitalije, a ponekad su prikazane i različite frizure. Sve to daje utisak da su umetnici dobro upoznali ljudsko telo i ovladali njegovim pokretom, tako da je cela figura dobila potpunu i smelo oblikovanu formu. Veština modelovanja naročito dolazi do izražaja kod figurina koje sede ili kleče.

Istovremeno vešto prsti umetnika su božanstvo, instrument magije ili realno prikazan model odevali u različite suknje i haljine što predstavlja važan izvor podataka za rekonstrukciju nošnje neolitskih žena. Gotovo da ne postoje dve iste pregače (kecelje). Neke su nanizane na kanap oko pojasa a neke su prebačene preko suknje ili haljine. Možda su pregače označavale različit status ili pripadnost određenoj grupi ili rodu.

Zanimljivo je to dana figurinama postoje perforacije na temenu, slepoočnicama, kratkim patrljastim rukama i kukovima, koje su mogle da posluže za kačenje ili za umetanje različitih dodataka pomoću kojih je isticana izvesna individualnost, a možda i određena ritualnost. U svakom slučaju, oblikujući statuete umetnik je ostvarivao različite forme vidova ukrašavanja što možda znači da su figurine korišćene samo za jednu radnju, da asociraju vernika na određenu natprirodnu silu, pa se može reći da su za razliku od starčevačkih i ranijih vinčanskih figurina imale dublji religiozni smisao. Za razliku od ove faze vinčanske umetnosti koja se odlikovala realizmom, trodimenzionalnošću, personalnošću, punoćom i razigranošću forme, u najmlađoj etapi razvoja plastika gubi sjaj i raskoš umetničkog izraza i pribegava apstrakciji, šematizmu i linearnom prikazivanju oblika.

Figurine sada postaju pljosnate, dvodimenzionalne, a detalji su urezani, a plastičnost se dočarava pomoću različitih pikturalnih metoda. Urezivanjem, bojenjem, skraćivanjem i isticanjem pojedinih delova tela, umetnik dočarava impresiju trodimenzionalnosti. Bademaste oči su urezane, često uokvirene trepavicama, pomoću kojih umetnik pokušava da nadomesti odsustvo pune prirodne forme, dok su ostale površine prazne. Figurine su dekorisane urezanim linijama koje se slobodno, bez određenog značaju kreću po telu i formiraju raznovrsne motive. Laktovi, kolena i glutei obično su naznačeni spiralnim linijama, čime se vizuelno postiže utisak skulptoralnog prikaza ljudske figure. Ornamentalni izraz upotpunjen je bojenjem pojedinih delova tela crvenom ili crnom bojom.

Takav način ukrašavanja verovatno nije bio povezan sa upotrebom statueta u obredu i kultu, niti je predstavljao tetovažu kako misle pojedini stručnjaci. Reč je o maniru likovnog izražavanja, odnosno o posebnom stilu nastalom u umetnosti tog vremena i težnji ka apstrakciji. Daljom šematizacijom lice se skraćuje i širi po horizontali. Modeluje se jedino veoma izduzen nos, koji se sjedinjuje sa bradom i dobija oblik kljuna pa nastaje tip figurina sa ptičijem licem.

Pri oblikovanju tela ovih figurina donji deo se veoma skraćuje i ističe u prvi plan stvarajući iluziju plastičnosti oblika. Ta promena stila sigurno nije bila slučajna, ona pokazuje da se u vinčanskim zajednicama na našem prostoru sigurno nešto dešavalo. Zbog slabljenja ekonomije, nestabilnosti i opasnosti koje su donosile nove populacije u ovim oblastima došlo je do krize u organizaciji života. Ljudi su se plašili za svoj imetak shvatajući da gube predačku zemlju, povlačili se u sebe i uže okvire pokušavajući da se zaštite od okoline što se odrazilo na promenu načina mišljenja i poimanja života uopšte. Te promene nisu mogle ostati neprimećene u umetničkom stvaralaštvu i religioznom shvatanju.

Osim antropomorfne figuralne plastike u neolitu su često modelovane figure životinja. To su uglavnom figurine domaćih životinja: psi, ovce, koze, svinje, a naroćito govečeta, kao simbol snage i plodnosti, ređe riba i ptica. Od divljih vrsta najčešće je prikazivan jelen. Ponekad su modelovane i kornjače, koje mogu da se dovedu u vezu sa kultom plodnosti. Figurine životinja najpre su realistično predstavljane, a postepeno je nastalo sumarno oblikovanje pri čemu se prepoznaje samo odlika vrste. Njihova uloga nije sasvim jasna, ali se pretpostavlja da su služile u ritualima kao zaštita stada i u pospešivanju plodnosti. Prikazivanje mitskih bića prilično je retko, ali njihova pojava svakako pokazuje da su imali značajno mesto u životu neolitskog čoveka. I kod zoomorfnih figurina umetnik se trudio da oblikovanjem i ukrašavanjem dočara formu koja ima odlike skulpturalnog dela.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Posmatrajući vinčansku plastiku može se uočiti da je čovek tog vremena pomoću nje izražavao znanja dobijena u traganju za razumevanjem i pojmom večne i bezgranične stvaralačke snage koja je izvor svega u prirodi. Upravo ova raznovrsna plastika pokazuje koliko je neolitsko doba, uz svu svoju arhaističnost, izuzetno vitalan period koji je bogat duhovnim sadržajem iz koga su i proistekli ovi impresivni, maštoviti i nadahnuti oblici. Osnova neolitske umetnosti je magijsko i religijsko verovanje. Tumačenjem umetnina dolazi se do srži duhovnosti ljudi tog doba. Figuralna plastika predstavlja svedočanstvo pomoću kojeg je čovek objašnjavao neshvatljive prirodne pojave, odnos života i smrti. Vinčanci su obavljajući magijske rituale i negujući verovanja i mitove uspeli da nam kažu dosta o sebi. Ipak iako su mnogi pokušali da dokuče tajnu vinčanskih figurina, još mnogo toga ostalo je nepoznanica.