Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Stari zanati  (Pročitano 15693 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1043
  • Ugled: +122/-0
Odg: Stari zanati
« Odgovor #15 poslato: 18.12.2012. 21:46 »
Kovački zanat

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kovački zanat je nekada bio jedan od najcenjenijih zanata. Bez njega je život na selu bio gotovo nezamisliv. Zanat je bio najaktivniji na prelazu iz XIX u XX vek, a nakon toga opada. Duže se održao na selu. Danas je situacija drugačija, sve je manje kovača i kovačkog posla ali postojanje pojedinih kovačkih radionica pokazuje da pomenuti zanat nije zaboravljen.

Kovački zanat razvio se još u gvozdenom dobu (oko 1.000 god.p.n.e.) kada se znanje o topljenju gvožđa proširilo Bliskim Istokom i Starom Grčkom. U Srpskoj srednjovekovnoj državi su postojala čitava sela u kojima se stanovništvo bavilo ovim zanatom, naročito ako su ona bila u blizini manastira.

Kovači su najviše izrađivali poljoprivredne alatke: plugove, raonike, drljače, motike, lopate, ašove, srpove, kose, grabulje, zatim delove za kola, sekire, opremu za ognjište, ali i amajlije, potkivanje konja i krava, potkivanje točkova kola, izradu plugova i popravljanje raznih alata.

Kovački alat podrazumeva: razne vrste čekića, moderna i kovačka klešta (kakva su se nekada u kovačnicama izrađivala), zatim nakovanj od specijalnog gvožđa, savremenu peć za razliku od nekadašnje peći od cigle, mašinu za zavarivanje, radni sto, kovački škripac i ostali radni pribor.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kako se gvožđe za vreme rada brzo hladilo, kovač je u svom poslu zahtevao pomoćnika, osim u slučaju obrade jednostavnijih predmeta. Kovački zanat danas propada, ali je na sreću malobrojnih kovača još uvek potrebno popravljanje poljoprivrednih mašina.

Zanimljivost

Priliv industrijskih proizvoda predstavljao je pretnju za sve zanate, pa i za kovački. Kovački esnaf se štitio od ovakve konkurencije. Zabeleženo je da je na esnafskom skupu 1903. godine doneta odluka da ''niko od majstora ne sme opravljati fabrikantske proizvode i da se majstor koji to čini kazni sa 10 dinara u korist esnafske sirotinje.''

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1043
  • Ugled: +122/-0
Odg: Stari zanati
« Odgovor #16 poslato: 18.12.2012. 22:04 »
Kazandžijski zanat

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ovaj zanat, u vidu izrade sudova i drugih predmeta od bakra predstavlja jedan od najstarijih zanata u Srbiji, jer postoji više od pet vekova. Reč kazan je turskog porekla.

Smatra se da je bakarno posuđe najpre izrađivano u starim civilizacijama Persije i Indije, koje su bile bogate bakarnom rudom. Ovaj zanat je u navedenim kulturama zabeležio najviše domete.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Bakarno posuđe imalo je široku upotrebu u gradskim i seoskim sredinama. Postojanost ovakvih sudova omogućavala je da se oni koriste za pripremu i zagrevanje hrane na otvorenom ognjištu.

Inače kazandžijski esnaf bio je prvo zanatsko udruženje gde su zanatlije postale i trgovci bakrom, kalajem i raznim kazandžijskim proizvodima.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Nekada su veliki kazandžijski centri kod nas bili Pirot, Niš i Prizren, a danas se još mogu naći u Beogradu, Valjevu, Novom Sadu, Leskovcu i Vranju. U kazandžijskoj radionici najvažniji su bili nakovanj, meh za duvanje vatre, drveni i metalni čekići, kazandžijska klešta, turpije, makaze i mnogi drugi alati.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Bakar je dobavljan u sirovom stanju i topljen je u pećima. Zatim je na nakovnju nekoliko radnika teškim čekićima razvlačilo bakar u table pa je nastavljan proces izrade određenog predmeta. Kao i mnogi drugi zanati na našim prostorima, nekada jako cenjeni kazandžijski zanat polako zamire razvojem industrije, polovinom prošlog veka.

U današnje vreme kazandžije se bave samo proizvodnjom kazana za pečenje rakije, kazana za topljenje masti i iskuvavanje rublja, prskalica za vinograd, kotlića i sl.

U svakom slučaju, dok je domaće rakije, biće i kazandžijskog zanata.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1043
  • Ugled: +122/-0
Odg: Stari zanati
« Odgovor #17 poslato: 19.12.2012. 00:01 »
Korparsko-pletarski zanat

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Korparstvo je jedan od najstarijih zanata, razvija se u Srbiji početkom XX veka u vidu kućne radinosti. Korparstvo predstavlja pravljenje korpi od pruća vrbe, a kao osnovna sirovina koristi se crvena vrba (S. purpurea L.) koja ima crvenu koru i vrlo gipke grančice. Raste u proplancima i vrbicima nizijskih šuma. Njene se šibe upotrebljavaju u korparstvu. Za reznice koriste se štapici vrbe koji brzo puštaju korenje i vole vlažno tlo.

Reznice - štapici vrbe su pune biljnog hormona rasta tako da se brzo ukorenjavaju i imaju brz prirast. Za ožiljavanje reznica drugih vrsta bilja često se u posudu s vodom pored te biljke stavi reznica vrbe koja pusti svoje hormone rasta u vodu i potpomaže ožiljavanje druge vrste. Za pletenje se upotrebljava nekoliko vrsta šibe različite debljine i kvaliteta. Najbolja i najkorišćenija je amerikanka (salix americana), kultivirana šiba crvene boje.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Od debljih šiba pogodne su žućkasta ružmarinka i alba. Od poznatijih vrsta tu su još i argentinka i zelena konopljenka. Bela šiba dobija se rezanjem pre sazrevanja, leti ili krajem leta. Boja šibe određuje i boju predmeta. Za sađenje šibe pogodno je nisko i vlažno tlo. Zbijenost tla uteče na kvalitet šibe, jer tvrdo tlo daje tvrdo drvo. Takva šiba je čvršća, ali se teže plete. Šibe se režu u jesen, kada otpadne lišće. Odmah se sortiraju po veličini, vežu u snopove i spremne su za kuvanje. Posle sađenja šiba se vrlo brzo primi i brzo raste, jer je to u stvari vrsta brzorastuće vrbe. Sam posao od uzgoja do gotovog proizvoda je dugotrajan. Najpre se šiba sadi pomoću sadnica.

Nakon što šiba naraste, sledi njeno košenje. U današnje vreme se to radi traktorskom kosilicom što je puno brži način od nekadašnje ručne košnje pomoću posebnog noža koji se još naziva i "koserić". Kad se šiba pokosi i dopremi s polja prvo se mora klasifikovati po visini u nekoliko kategorija i povezati u snopove. Kuvati se može bilo kad i bilo gde, najbolje na otvoreno njima se najčešce obavijaju drške ili spojevi na predmetima. Mogu služiti i za pletenje, ali osnovni kostur mora biti od pune šibe.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Da bi se predmeti od šibe zaštitili od spoljašnjih uticaja mogu se i lakirati. Šiba se seče, klasifikuje po dužini i debljini, a zatim kuvala u velikim kazanima sedam do osam sati, pri čemu se voda dolivala dva-tri puta. Nakon kuvanja šiba se gulila, pa opet klasifikovala prema nameni, a potom se guli. Za cepanje šibe koristi se cepač, koji je od drveta i šibu cepa na tri dela. Kod pletenja korpe uglavnom se sedi na niskim klupama, zato što se korpa pri pletm radi mirisa koji se stvara pri kuvanju. Najvažnije je šibe odmah staviti u hladnu vodu i kuvati na potrebnoj temperaturi oko 6-8 sati. Za kuvanje jednog kotla šibe od početka loženja vatre potrebno je oko 12 sati.

Nakon kuvanja šiba se ohladi, oguli joj se kora i osuši se. Za sušenje nisu potrebni nikakvi posebni uslovi osim da se ne izlažu suncu. Šiba je suva kada pri savijanju odmah pukne što se postiže nakon nekoliko dana sušenja. Kuvana i suva šiba spremna je za pletenje nakon namakanja oko sat vremena u hladnoj vodi što joj privremeno vraća elastičnost. Ako pletenje potraje, šibu treba češće močiti jer se brzo suši i lako puca.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Majstori - korpari najčešce pletu na različitim drvenim kalupima i za svaki proizvod postoji drugi kalup. Za pletenje se ne upotrebljava samo cela šiba. Ona se može rascepati po dužini ili podeliti na tri dela. Takve tanke trake zovu se vitre i nju drži između kolena. Prvo se plete dno korpe, pa se kreće ka gornjem delu, a na kraju dolaze rućke (ukoliko su predviđene). Završna dorada je lakiranje korpi i taj lak predstavlja zaštitu.

Danas se proizvodi od pruća najčešće mogu nabaviti na vašarima. Variraju od malih suvenira, preko nameštaja od pruća do izrade raznih korpi za praktičnu upotrebu u domaćinstvu.


Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1043
  • Ugled: +122/-0
Odg: Stari zanati
« Odgovor #18 poslato: 19.12.2012. 01:35 »
Kačarski (bačvarski, pintarski) zanat

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ovo je zаnаt koji koristi drvo kаo osnovni mаterijаl. Poznаtа je delаtnost bilа još kod Stаrih Slovenа. Nаjpre su izrаđivаne mаnje posude rаvnih bokovа, а kаsnije i velike posude oblik bokovа poput bаčvi, burаdi i kаcа. U srednjem veku kаčаrski zаnаt se rаzvio s procvаtom grаdovа i trgovine. Posle oslobođenjа od Turаkа s područjа tаdаšnje Austrougаrske u nаše krаjeve je stigаo veći broj zаnаtlijа s novim znаnjimа, аlаtimа i tehnologijаmа.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Zаnаt objedinjuje rаzličite tehnike prerаde drvetа kаo što su: cepаnje, tesаnje, sаvijаnje i slаgаnje dugа, bušenje itd. Drvo se suši i do dve godine pre upotrebe. Krojenje dugа je inаče nаjosetljiviji postupаk u ovom zаnаtskom procesu.

   Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
  Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Dug se prаvio od hrаstа, bаgremа ili kestenovog drvetа. Zа čuvаnje vinа nаjpogodnijа su hrаstovа burаd. Rаkijа se nаjbolje čuvа u dudovim ili tаkođe hrаstovim burаdimа. Zа velike posude nаjpogodniji su jаsen i bor.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Dok je Srbijа između dvа svetskа rаtа bilа među nаjvećim evropskim izvoznicimа vinа, rаkije, džemovа i pekmezа trаnsport se uprаvo obаvljаo u burаdimа. Ovаj zаnаt je nekаdа spаdаo u pečаlbаrske delаtnosti, jer su mаjstori obilаzili selа i vаroši gde su izrаđivаli svoje proizvode i vršili usluge poprаvki i sl. Zаnаt se rаzvijаo dok se rаzvijаlo vinogrаdаrstvo i vinаrstvo, odnosno dok se vino intenzivnije izvozilo iz Srbije.

Poput mnogih drugih zаnаtа i ovаj je dаnаs u izumirаnju. Potrаžnjа zа tаkvom vrstom proizvodа nа tržištu je neznаtnа, jer se uglаvnom koriste fаbrički izrаđene posude. Pа ipаk, kаčаrski proizvodi još se mogu nаći u vinskim podrumimа Srbije, а poneko još uvek koristi i velike drvene kаce zа kiseljenje kupusа.

Van mreže Zoki

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 393
  • Ugled: +61/-0
Odg: Stari zanati
« Odgovor #19 poslato: 10.11.2014. 23:55 »
Ispiranje zlata

U nаjstаrijim pisаnim dokumentimа ispirаnje zlаtа se pominje još zа vreme stаrog Rimа, аli nesumnjivo čovek se njime bаvio mnogo rаnije. U Srbiji se zlаto može nаći u potocimа koji se slivаju sа pаdinа Kopаonikа, Gočа, Jаstrebcа... а rekа Pek je zаprаvo nаšа zlаtom nаjbogаtijа rekа.    

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Zlаtne čestice se ispirаju u drvenim posudаmа – ispirаčimа. Ovаj аrhаični posаo zаhtevа puno, puno strpljenjа i pre svegа sreće! Sаm proces izgledа tаko što se drvenom posudom zаhvаti mulj i pesаk sа dnа koritа reke i lаgаnim kružnim pokretimа se ispirаju u potrаzi zа svetlucаvim zlаtnim zrncimа. Ovаkаv nаčin ispirаnjа zlаtа opstаje i dаnаs аli kаo deo porodične trаdicije.
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.

Van mreže Zoki

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 393
  • Ugled: +61/-0
Odg: Stari zanati
« Odgovor #20 poslato: 11.11.2014. 00:29 »
Asurdžija

Asurdžija je naziv za majstora koji od barske biljke rogoza (ševar) izrađuje asure.

Asurdžije su imale svoje radionice i kuće pored močvara gde im je materijal za rad (rogoz-ševar) bio nadohvat ruke. Asurdžije su proizvodile razne vrste asura u zavisnosti od potreba tržišta. Ovakve prostirke su se izrađivale u raznim veličinama, raznih debljina sa ukrasima ili bez ukrasa.

Asure se koriste kao zavese za sunce, kao prostirke u prostorijama ili kao prostirke za plažu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Izrada asure je težak posao zbog toga što prvo treba na močvarnom zemljištu iseći veliku količinu ševara. Posle sečenje treba odvojiti listove pa ih osušiti na suncu. Tek posle ovoga se pristupa konkretnoj izradi (pletenje i šivenje) prostirki.

Danas u našim krajevima ima veoma malo ljudi koji se bave proizvodnjom asura. Zbog jeftine radne snage i jeftine sirovine u novije vreme se asure masovno proizvode u Kini i izvoze u sve zemlje sveta.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Proces proizvodnje započinje sečenjem ševara koji slobodno raste u močvarnim predelima. Žetva ševara se obavlja jula ili avgusta, bere se samo zreo ševar, a zrelost se utrvđuje po žutoj boji. Ševar se nakon berbe klasira i uvezuje u snopove i takav doprema u radionicu. Snopovi se u radionici razvezuju i ševar se razređuje kako bi se dobro osušio. Bitna je cirkulacija vazduha, kako ne bi došlo do pojave buđi na stabljikama. Nakon sušenja ševar se seče na trake određenih dimenzija koje se pre pletenja potapaju u vodu i tako postaju elastične kako se ne bi lomile prilikom pletenja. Iz jedne stabljike se u proseku dobija četiri do osam traka. Šire trake se koriste za pletenje asura većih dimenzija, a uže za zembile, cegere i druge upotrebne ukrasne predmete. Pletenje se obavlja ručno, a od alata se koriste: sekač, nož, čekić, zaglavci i naravno razboj.
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.