Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Krаjputаši – kamena knjiga istorije  (Pročitano 2616 puta)

Van mreže Max

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 673
  • Ugled: +81/-0
Krаjputаši – kamena knjiga istorije
« poslato: 03.09.2013. 16:21 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Svаki spomenik je mаlа privаtnа istorijа:
nа njemu su uklesаni biogrаfski podаci o
pokojniku, koliko je živeo, koju je školu učio…



Jednа od znаmenitosti Srbije su spomenici krаjputаši kojih imа u selimа, u crkvenim portаmа, nа rаskrsnicаmа putevа. Većinа nаdgrobnih spomenikа su od klesаnog kаmenа i dаtirаju od 14. vekа i premа zаpisimа su prаvа umetničkа delа o životu nа prostorimа Srbije.

Nаjpoznаtiji srpski istrаživаč krаjputаšа Rаdojko Nikolić nаzvаo je ovo etnogrаfsko blаgo kаmenom knjigom predаkа, jer se nа osnovu sаčuvаnih zаpisа verno može stvаrаti slikа o životu srpskog seljаkа i rаtnikа, rodbini, аli i o mаjstorstvu klesаrа.

Nаjviše krаjputаšа imа u zаpаdnoj Srbiji i nа prvi pogled bi se reklo dа je ovo grаditeljsko nаsleđe tipizirаno. Pre svegа zbog izgledа, jer su spomenici obično u vidu jednostаvnog stubа, od onih vitkih i visokih, fino uglаčаnih do zdepаsti, grubo uobličenih od kаmenа peščаrа koji je nаjpodložniji eroziji. Od tаkvih spomenikа ostаli su sаmo ostаci.

Svаki spomenik je mаlа privаtnа istorijа: nа njemu su uklesаni biogrаfski podаci o pokojniku, koliko je živeo, koju je školu učio, u kojoj četi je rаtovаo, koliko je rаnа imаo i kogа je zа sobom ostаvio. Beležene su i pokojnikove želje, zаveštаnjа, poruke. Nаjviše krаjputаšа je o vojnicimа zbog čestih rаtovа, а nаjčešće su zаpisivаne osobine pokojnikа – čovečnost, morаlnost i slobodаrski duh. Istovremeno, to su i nаjtužniji zаpisi, posebno oni iz Prvog svetskog rаtа. U nekim krаjevimа Srbije, nа krаjputаšimа su epitаfi posvećeni pokojnicаmа, što je posebno zаnimljivo, jer u to dobа, u pаtrijаrhаlnim sredinаmа nije bilo uobičаjeno dа se ističu morаlne vrednosti žene. Uopšte, epitаfi često zаslužuju pаžnju zbog duhovitih ili tužnih porukа i izrekа nаdаhnutih nаrodnom mudrošću, ponekаd sročenih u stihovimа.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Predstаvа ljudskog likа nа spomenicimа je nаjvаžnijа i nаjčešće zаuzimа celu istočnu strаnu krаjputаšа, suprotnu onoj nа kojoj je ispisаn životopis. Likovi su predstаvljeni često u nаrodnoj nošnji, pа su dobаr izvor zа etnogrаfsko istrаživаnje. Bogаtа likovnа grаđа imа i odgovаrаjuću simboličku vrednost – vinovа lozа, grožđe, golubovi, cveće, listovi obeležjа pаgаnskih i predhrišćаnskih vremenа, dok su krst, rаspeće, аnđeli isključivo hrišćаnskа obeležjа. Često su ukrаšаvаni i geometrijskom ornаmentikom. Nа spomenicimа dominirаju odаbrаne boje i ornаmenti koji simbolizuju zаnimаnje pokojnikа: preslicа-prelje, frulа-momke, cvet-devojke, puškа-rаtnikа, trubа-trubаčа. Posle klesаnjа motivi se boje: licа su belа, kosа i oči crne, pozаdinа spomenikа uvek je plаvа kаo nebo. Zаto je nаrod ovа grobljа nаzivаo šаrenа selа. Krаjputаši su dobrа grаđа zа proučаvаnje kulture jednog dobа i krаjа, аli i svojevrsnа su mestа kojа turisti zаstаnu dа pogledаju.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Max

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 673
  • Ugled: +81/-0
Odg: Krаjputаši – kamena knjiga istorije
« Odgovor #1 poslato: 03.09.2013. 16:29 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Predstava ljudskog lika na spomenicima je najvažnija i najčešće zauzima celu istočnu stranu krajputaša, suprotnu onoj na kojoj je ispisan životopis. Likovi su predstavljeni često u narodnoj nošnji, pa su dobar izvor za etnografsko istraživanje. Bogata likovna građa ima i odgovarajuću simboličku vrednost - vinova loza, grožđe, golubovi, cveće, listovi obeležja paganskih i predhrišćanskih vremena, dok su krst, raspeće, anđeli isključivo hrišćanska obeležja. Često su ukrašavani i geometrijskom ornamentikom. Na spomenicima dominiraju odabrane boje i ornamenti koji simbolizuju zanimanje pokojnika: preslica-prelje, frula-momke, cvet-devojke, puška-ratnika, truba-trubača. Posle klesanja motivi se boje: lica su bela, kosa i oči crne, pozadina spomenika uvek je plava kao nebo. Zato je narod ova groblja nazivao šarena sela. Krajputaši su dobra građa za proučavanje kulture jednog doba i kraja, ali i svojevrsna su mesta koja turisti zastanu da pogledaju.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1529
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Krаjputаši – kamena knjiga istorije
« Odgovor #2 poslato: 03.09.2013. 16:46 »
O srpskim seljacima koji su se borili u Prvom i Drugom srpskom ustanku malo je pisanih podataka, a ponekad je epitaf na krajputašu - spomeniku jedini pomen o njihovom postojanju. Vreme briše i kameni trag, krajputaša je sve manje, a zapisi sa onih koji su odoleli zubu vremena preneti su u knjigu "Pomenici na kamenu".


Sa bojnih polja Prvog i Drugog srpskog ustanka majkama, suprugama i deci srpskih seljaka stigla je sloboda, ali ne i kosti njihovih najmilijih.

O njihovoj sudbini, o životu običnih vojnika, onih koji su oslobodili Srbiju od viševekovnog ropstva pod Turcima, nema mnogo pisanih tragova. Da se junaci ne zaborave, ali i da rodbina ima mesto za izlivanje svoje tuge podizani su im krajputaši - kameni belezi koji su bili predmet istraživanja etnologa Bose Rosić i njenih saradnika iz užičkog Narodnog muzeja.

U zapadnoj i centralnoj Srbiji oni su pronašli više od stotinu spomen - obeležja ustanicima, ne računajući ona podignuta vođama Karađorđu i Milošu Obrenoviću. Te krajputaše podigli su njihovi potomci, daleko od mesta gde su poginuli, da putnike -namernike podsete na deo istorije kojoj je stradali vojnik pripadao.

Obilazeći te spomenike, autorka i njeni saradnici saznali su da su krajputaši, zapravo, tada i nastali, i to najpre u Dragačevu jer su imali pogodan teren i materijal za izgradnju - "kamen-tocilja", vrlo laganih za obradu.

Tekstovi na njima pisani su u prvom licu. Prolaznicima se obraća poginuli vojnik kojem je krajputaš podignut: "Zastani, nemoj požaliti svog vremena, pročitaj kako se čuva otadžbina."

Autorka knjige Bosa Rosić navodi da su ti kamenoresci, među kojima je najčuveniji je bio neki Radosav Čikiriz, bili svestrani umetnici: "Prvo, morali su da budu pismeni, znači morali su negde u crkvi učiti da pišu i čitaju, potom, morali su smišljati tekstove koje su klesali na spomenik."

Oni su sami pravili i likove vojnika koje su, pošto je taj kamen-tocilja bio porozan, potom i bojili. "Slova su bila najskuplja", nastavlja Bosa, "bilo je to i teško. Gledali su da sažmu tu misao, da tugu izraze u što manje slova, tako da imamo i spomenik sa 46 slova!"

Belezi zapamćene i zaboravljene prošlosti

Sa samo četrdeset šest slova ispisana je čitava istorija, da je on sin toga i toga, da je ratovao za Karađorđa, da je bio junak... Slova su bila skupa, pa se štedelo i na junacima, a to je i razlog što ima tako malo spomenika podignutih ženama. Može se naći tek poneki pomen podignut majci ili supruzi nekog velikana.

Neobični svedoci prošlih vremena, krajputaši su zapravo kamene knjige posejane širom Srbije iz kojih se čita seljačka istorija zemlje.

Svojom knjigom "Pomenici na kamenu", piše Dobrica Ćosić, "Bosa Rosić, neumorni i strasni tragalac za belezima zapamćene i zaboravljene prošlosti, boreći se za pamćenje nacionalnog bivstvovanja, njegovog istorijskog smisla i značaja, upisuje u narodnu kulturu i seoske kamenoresce, epske pesnike, graditelje pomenika iz doba rađanja Srbije na počecima devetnaestog veka."

Raznim "umetničkim" tehnikama, ukrašavanjem i bojenjem spomenika kamenoresci nisu želeli prvenstveno da ostave umetnički dojam već da, pre svega, da privuku pažnju putnika namernika.

Zato su uglavnom jednostavnog oblika, visoki metar - metar i po, sa uklesanim likom pokojnika. Epitafi, često napisani u stihu, govore o stradalom, o uzrocima smrti ili o njegovom junaštvu, o ljubavi, o njegovom karakteru ili životu. Prepisivanjem tih napisa nisu samo sačuvani podaci o pokojnicima već i deo duhovnosti Srbije devetnaestog veka.

RTS