Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Grcka vatra  (Pročitano 1409 puta)

Van mreže Max

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 670
  • Ugled: +81/-0
Grcka vatra
« poslato: 26.09.2015. 22:34 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Moguće je da je Vizantija izvojevala nekoliko ključnih pobeda i produžila svoje postojanje zahvaljujući upravo tajnom oružju, sa kojim je unosila pustoš u protivničkim flotama

Istorijat o „grčkoj vatri“ započinjemo podatkom vezanim za doba strahovite arapske ekspanzije u 7. veku. Tada je nakon serije uspešnih pohoda, namesnik Sirije, kalif Muavija 663. godine obnovio borbu protiv Vizantije.

Arapi su dakle 663. godine ponovo upali u Malu Aziju i od tada su se njihove najezde, u toku petnaest godina, svake godine ponavljale. Na momente su prodirali sve do Halkedona, a češće su zimovali na vizantijskom tlu. Ali odlučujuća borba za Carigrad, pa prema tome i za opstanak Vizantijskog carstva, nije se odigrala na kopnu, već na moru.

Pored ranije osvojenih ostrva, Kipra, Rodosa i Kosa, Arapi su zauzeli i Hios, a 670. godine jedan od Muavijinih voskovođa dočepao se poluostrva Kizika, u neposrednoj blizini vizantijske prestonice čime je stvorena čvrsta baza za napad na Carigrad. Pre nego što je došlo do velikog udara na vizantijski centar, jedna kalifina eskadra je 672. godine zauzela Smirnu dok je druga okupirala likijsku i kilikijsku obalu.
Glavna akcija otpočela je u proleće 674. godine: ogromna flota pojavila se pred carigradskim zidinama. Borbe su trajale tokom celog leta a na jesen arapska flota se povukla u Kizik. Narednog proleća ona se ponovo pojavila i opet držala vizantijsku prestonicu preko celog leta pod opsadom. Isto se ponovilo i narednih godina. Međutim, svi pokušaji Arapa da zauzmu ovu snažnu tvrđavu, najjaču tvrđavu tadašnjeg sveta, ostali su bez uspeha. Konačno, Arapi su 678. godine, pošto su u pomorskim bitkama pod carigradskim zidinama pretrpeli jake gubitke, morali da odustanu od dalje borbe i napuste vizantijske vode.

Zabeleženo je da su u ovim sukobima Vizantinci prvi put upotrebili „grčku vatru“, koja im je od tada često služila u defanzivnim i u ofanzivnim ratnim operacijama, utvrđujući superiornost Vizantije u vojnoj tehnici prema okolnom svetu.

Kakvu je ulogu u tome odigrala „grčka vatra“ i što uopšte označava taj naziv oko koga su se u srednjem veku ispredale legende?
Reč je o slavnom pronalasku arhitekte Kalinika iz Heliopolja u Siriji. „Grčka vatra“ je bila eksplozivna materija čije je pripremanje bilo poznato samo Vizantincima.

Prema istraživanju Zengelisa osnovni elemenat „grčke vatre“ činila je šalitra, tako da je Kalinikovo otkriće donekle anticipiralo pronalazak baruta. Pomoću takozvanog sifona ona se bacala prema neprijateljskim brodovima i prouzrokovala jak požar.

Misteriozna grčka vatra bila je dakle tehnološki iskorak onog doba, grčko tajno oružje, hemijska vatrena lopta.
Vizantijski istoričar Teofan zapisao je da je grčka vatra napravljena 670. godine u Konstantinopolju. Lajon Sprag de Kamp u knjizi “Drevni inženjeri” (1963) piše da je arhitekta Kalinik 673. uspeo da pobegne pred najezdom arapskih osvajača iz Heliopolja u Konstantinopolj gde je caru Konstantinu IV otkrio poboljšanu formulu za posebnu zapaljivu smešu. Ona se nije samo posipala po neprijatelju, već je mogla da se koristiti i na moru jer je u dodiru sa vodom stvarala vatru, a zatim plivala na površini zapaljenih talasa.

Formula za tečnu verziju vizantijskog tajnog oružja nikada nije otkrivena – već smo rekli da je prema Zengelisovim istraživanjima osnovni elemenat „grčke vatre“ činila šalitra. Međutim, preduzevši sve mere predostrožnosti, vizantijski imperatori su zakopali tajnu ove supstance nazvane „mokra vatra“ ili „divlja vatra“ tako duboko, da nikada nije ugledala svetlost dana.

Sastav „grčke vatre“ nije bio poznat čak ni onima koji su koristili to oružje, jer je sistem raspodele zahtevao više ljudi za rad s njom. Ono što je zanimljivo u vezi „grčke vatre“ je da je funkcionisala jedino kada su različite komponente radile zajedno, kao jedna celina.Svakom komponentom je upravljala različita osoba, pa ako bi neko bio zarobljen ne bi mogao odati „tajnu grčke vatre.“ Ali, što je bilo to tajanstveno oružje? I još važnije, odakle je došlo? Jedna priča kaže da su „grčku vatru“ Konstantinu dali anđeli.

Pričalo se da je gorelo tako divlje i uz veliku temperaturu da se i za vreme najvećih kiša vatra ne bi ugasila, a kada bi se bacilo u more, nakon što bi potonulo, još uvek bi gorelo na dnu okeana.

U jednoj bici je Vizantince napalo 1800 persijskih brodova, a samo 15 ih je uspelo pobeći. Sve ostale je uništila takozvana „grčka vatra.“ A princ Igor koji je napao Bizant 941. učinio je to sa flotom od 1000 brodova. Samo njih 10 se vratilo kući. Ali možda i još više zapanjujuće od neverovatne snage „grčke vatre“ je činjenica da je danas naučnici nisu u stanju napraviti, čak i nakon 1600 godina.Izgleda da je sa padom Konstantinopolja 1453. trajno nestala i tajna „grčke vatre“. Danas možemo samo da nagađamo o sadržaju te smese.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Max

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 670
  • Ugled: +81/-0
Odg: Grcka vatra
« Odgovor #1 poslato: 26.09.2015. 22:36 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete