Популарна пјесма "Ђурђевдан" је настала у возу смрти у концентрациони логор Јасеновац 1942. године.

На Ђурђевдан, 6. маја, 1942. године, 3.000 Срба било је затворено у сарајевским усташким казаматима. Пробуђени батинама и усташким позивима на „ђурђевдански уранак и бесплатан превоз на тефериџ у Јасеновац", Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву, гдје су их чекали сточни вагони који ће их одвести у логор смрти. Након што је воз кренуо, из грла једног младића, члана Културно-уметничког друштва "Слога", заорила се чувена пркосна пјесма, коју су затим испратили и други затвореници. Усташки одговор на пјесму је стигао у виду затварања прозора, тако да у вагонима готово да није било ни ваздуха, па су многи умрли и прије него што су стигли на одредиште.

Пјесма коју је касније обрадио Горан Бреговић је пјесма туге, бола и очаја сарајевских Срба, од којих се на путу у Јасеновац ријетко ко вратио.