Beogradska operacija ili Beogradska ofanziva predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Operacija je trajala od 12. do 20. oktobra 1944. godine i predstavljala je deo opsežnog operativnog plana Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i NOVJ, nadovezujući se bez zastoja na operacije u istočnoj Srbiji i nastavljajući se gonjenjem neprijatelja kroz Srem.

Oktobra 1944. godine, za svega nekoliko dana pravih uličnih borbi, u kojima je svaka zgrada bila kao jedan mali front, vojnici NOVJ i Crvene armije uspeli su da iz Beograda proteraju okupatora.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Prestonica Srbije u Drugom svetskom ratu bila je okupirana ukupno 1287 dana. Oslobođena je 20. oktobra 1944. godine zajedničkom akcijom ukrajinskih vojnika Crvene armije i boraca NOVJ, koju su vodili general-pukovnik Vladimir Ivanovič Ždanov, koji je nekada imao ulicu u Beogradu,  i general-pukovnik Peko Dapčević.

Nakon što je Kraljevina Jugoslavija (ipak) odbila da bude deo Trojnog pakta, što je narod pokazao na demonstracijama održanim 27. marta 1941. godine, nemački vođa Adolf Hitler odlučuje da napadne Kraljevinu. Sirene za uzbunu i ratni avioni bude Beograđane 6. aprila i za svega nekoliko sati prestonica je okupirana.

Tokom bombardovanja oštećena je zgrada Uprave fondova, prvi beogradski oblakoder, most kralja Petra II, a od Sajmišta je napravljen logor.

Nešto više od tri godine kasnije, nakon zajedničkih dejstava NOVJ i Crvene armije, 14. oktobra 1944. godine na obodu Beograda koncentrišu se oslobodilačke snage: II korpus NOVJ sa zapada i jugozapada, desno od njega, sa juga, Prvi proleterski korpus, sa istoka 5. i 21. divizija NOVJ. Ove jedinice na licu mesta formiraju kombinovane napadne sastave sa delovima oklopnih i mehanizovanih jedinica Crvene armije.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Rusi na prilazima Beogradu 1944. godine

U toku prepodneva 14. oktobra Prva proleterska divizija, ojačana sovjetskim tenkovima, osvaja Banjički vis i nastavlja napredovanje u pravcu Autokomande i Slavije.

- Tek pred ponoć izbismo na domak Autokomande. Od jake eksplozije tu, na cesti, planuše dva sovjetska tenka, gore kao da su od luča. Grupa Nemaca sačekala ih pancerfaustima, a zatim pokušala da pobegne u noć. Zapaljeni su treći i četvrti tenk (dva prva je grupa propustila da prođu). Ova grupa, trojica Nemaca, naletela je na vod Vida Jovićevića, koji ih je već bio prošao. Uhvaćeni su svi trojica. Od eksplozije, pored tenka mi je poginuo jedan borac, jedan od onih Kosmajaca koji su nam se na Zlatiboru priključili. Ovde, na izlazu iz Jajinaca, setih se borbe koju smo 1944. vodili na Imljanima. Pet boraca je poginulo dok smo izvukli ranjenika, koji je posle dva sata umro. A sada posmatram tenkove-buktinje u kojima posade zapomažu i mole za pomoć. Niko im se ne primiče. Ostali tenkovi obilaze buktinje i produžavaju naprijed. Posade su izgorele s tenkovima – piše komandir Treće čete Prvog bataljona Prve proleterske brigade – Prvi crnogorski bataljon Prve proleterske NOV brigade Savo Puzić.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Oslobodioci na Slaviji 1944

Ulične borbe ne jenjavaju, a veći deo grada slobodan je 14. i 15. oktobra. Neprijatelj se drži samo u severozapadnom delu, na
liniji: Železnička stanica “Dunav” — Botanička bašta — Narodna skupština — Terazije — blok zgrada ministarstava — Glavna železnička stanica, kao i na Čukarici, ali su ove nemačke jedinice odsečene od svojih snaga u gradu.

Tokom 17. i 18. oktobra, prodirući u pravcu Kalemegdana, Osma brigada Prve proleterske divizije, zajedno sa jedinicama Crvene armije, dolazi do zgrade “Albanija”, a Prva proleterska brigada osvaja zgradu Narodnog pozorišta i Ratnički dom. Grupa boraca Prve proleterske upada, iz Ulice braće Jugovića, u zgradu Narodnog pozorišta, pod vatrom se prebacuje kroz pozorišnu salu i ručnim bombama uništava grupe Nemaca u prednjem delu zgrade i na spratu.

Borbe  se vode iz ulice u ulicu, od kuće do kuće, i unutar zgrada.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ulične borbe, 1944. godina

Do kraja dana 18. oktobra, posle žestokih petodnevnih uličnih borbi, neprijatelj je u gradu pritisnut ka Savi. Osobito krvave borbe vode su se za jako utvrđenu zgradu Ministarstva saobraćaja, Glavnu železničku stanicu, hotel “Moskva”, Gradsku opštinu i Radionicu vojne odeće. Do kraja dana 19. oktobra neprijatelj u svojim rukama drži samo Kalemegdan, zgradu “Albanija”, Terazije, uži rejon Savskog mosta i Čukaricu. Međutim, Nemci napuštaju i ova poslednja uporišta, užurbano prebacujući svoje trupe na levu obalu Save.

U noći između 19 i 20. oktobra borci NOVJ-a zauzimaju zgradu “Albanija”, najvišu u Beogradu. Dok se još razmenjuju granate i rafali borac Mladen Petrović rizikuje život, penje se zgradu i razvija jugoslovensku trobojku sa crvenom petokrakom. Prestonica je slobodna!

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Slavlje za oslobodioce, 1944. godina

U zoru 20. oktobra preostale nemačke snage iz Beograda užurbano se povlače preko Savskog mosta na levu obalu, ometani od sovjetske avijacije i artiljerije. Okupatorski inženjeri spremaju se da, po povlačenju svojih jedinica, sruše most. Međutim, u blizini mosta, u Karađorđevoj ulici živi penzionisani učitelj Miladin Zarić. S obzirom na to da iz Balkanskih ratova ima minersko iskustvo, odlučuje da izađe na most i preseče put okupatorima pre nego napuste Beograd.

Dvadesetog oktobra, nakon šestodnevnih teških borbi, Beograd je konačno slobodan. Skloni da zaboravljaju, mnogi Beograđani i ne znaju imena vojskovođa zaslužnih za oslobađanje od okupatorskih stega.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Generali Ždanov i Dapčević 1944. godina