Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Potez srpskog generala o kome i danas uče vojnici širom sveta  (Pročitano 1256 puta)

Van mreže Zoki

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 401
  • Ugled: +61/-0
Posle meseci konstantnih napada daleko jačih Austrougara, srpska armija se našla na korak od kraha. Svetski mediji su javljali o propasti Srbije i malo ko je verovao da samo jedna armija poluraspadnute vojske i jedan čovek išta mogu promeniti. A onda je na čelo prve armije došao general Živojin Mišić


Agonija je trajala dva meseca ... u blatu, po mrazu, snegu i kiši ... stalno na oprezu, stalno u rovu i pod neprijateljskom paljbom ... bez sna i odmora ... Kolubara 1914. godine.

Posle meseci konstantnih napada daleko jačih Austrougara, srpska vojska se našla na korak od kraha – bez hrane, odeće i obuće, sa malo municije i, što je najgore, slabog morala. Svetski mediji javljali su o propasti Srbije, a neprijatelji su očekivali da je rat faktički već dobijen. Malo ko je verovao da samo jedna armija poluraspadnute vojske i jedan čovek išta mogu promeniti.

A onda je na čelo prve armije došao general Živojin Mišić.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Srpska vojska bila je stalno u povlačenju. Vojnici su bili umorni i loše opremljeni. U oktobru 1914. skoro je potpuno nestalo municije. Pomoć je zatražena od saveznika. A onda se desilo nezamislivo – artiljerijska municija je konačno stigla iz Francuske, ali nije odgovarala srpskim topovima!

Bez obzira na praktično bezizlaznu situaciju, municija biva železnicom transportovana do Niša u kom je izvršavano demontiranje. Nakon demontiranja municija je odmah železnicom upućivana u Kragujevačku topolivnicu u kojoj je izvršavano skraćivanje čaure i osposobljavanje municije, koja je odmah zatim prugom upućivana na ratište.

Ipak, o austrougari su imali svojih problema.

Blatnjavi putevi zapadne Srbije, gde se nalazio tzv. Balkanski front, nisu bili nepoznanica Mišiću koji je rođen na Suvoboru. Upravo oni su se pokazali kao mnogo bolji saveznici od Francuza.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Živojin Mišić je tada došao na ideju koja je dugo smatrana potezom očajnika. Povukao je vojsku sa Kolubare, omogućio joj da se odmori, pregrupiše i sačeka pristizanje 'pogrešne' municije.

Vojni redovi su popunjeni poslednjim što je Srbija imala – đacima, studentima iz Beograda i univerziteta širom Evrope koji su se vratili kako bi pomogli domovini. Oni su, na brzinu obučeni, mladi i neoskusni, upućeni na front dobivši titule kaplara.

U trenutku kada su evropske telegrafske agencije očekivale vesti o slomu srpske vojske i kada je V austrougarska armija priređivala svečanu paradu u Beogradu, otpočela je velika protivofanziva celokupne srpske vojske.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Udar je bio nezaustavljiv. Iznenađenog neprijatelja srpska vojska je gonila na sve strane.

Uspesima I armije 05. 12. probijen je front 16. korpusa austrougarske vojske i iako su ostale armije i dalje bile na svojim početnim položajima, otpočelo je gonjenje neprijatelja.

Oskar Poćorek, glavnokomandujući general Austrougarske armije uviđa potpuni poraz 16. korpusa i narađuje povlačenje vojske.

15. decembra srpska vojska oslobodila je Beograd. Ovim je okončana borba na Balkanskom frontu u jesen 1914. godine.

Gubici su bili veliki, ali takva je bila je pobeda. Ukupno je izbačeno iz stroja 266.212 vojnika, podoficira i 7.592 oficira. Mišićeva strategija i danas se proučava na svetskim vojnim akademijama.

Neprijatelji su shvatili da sa Srbijom neće biti lako. Saveznici su videli da se na Balkan još uvek može računati kao na mesto gde će se rešiti sudbina 'Velikog rata'.

Ipak, najgore godine tek su dolazile ...

Autor: Aleksandra Bogdanović
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.