Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Rimska vojska za vreme carstva  (Pročitano 8616 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Rimska vojska za vreme carstva
« Odgovor #15 poslato: 20.11.2012. 01:29 »
Mornarica

Za razliku od mornarice Atinskog saveza, koja je svojevremeno bila jedna od najjačih pomorskih sila, Rimska mornarica je uvažavala daleko slabiji ugled. Za to je zaslužna činjenica da Rimljani nisu bili vešti pomorci, jer nije bilo razloga da toliko obraćaju pađnju na nju jer je njima daleko veća pretnja dolazila sa kopna nego sa mora, kao i to da su u to vreme posedovali skoro celu obalu Sredozemnog mora, koje su sa dobrim razlogom zvali Mare nostrum (naše more), tako da nisu imali mnogo prekomorskih neprijatelja, osim ponekih gusara..

Svesni činjenice da su na moru inferiorniji, oni su gledali da svaku pomorsku bitku pretvore u borbu prsa u prsa. To su postigli usavršavanjem prilaznog mosta sa velikim gvozdenim šiljkom na donjoj strani, koji se okretao oko svoje ose, a bio je učvršćen na prednjem delu broda. Zbog šiljka koji ih je podsećao na kljun, taj mehanizam je dobio naziv "vrana" (corvus).

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Corvus

Pomorska taktika mornara je bila sledeća: prvo bi se trebalo približiti neprijateljskom brodu što bliže i potom na njega baciti vranu koja bi se zabila u palubu. Time bi se dobijao siguran prelaz na protivnički brod gde bi upadala rimska pomorska pešadija koja bi protiv manje obučenih mornara odnosila pobedu. Jedina mana ovog sistema je velika nestabilnost broda zbog pomerenog težišta, što se naročito primećivalo na nemirnom moru.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Pripadnik rimske mornarice

Na brodu je ponekad od oružja stajao katapult koji je izbacivao zapaljene strele i pilume, kao i druge sprave. Znali su da na njegovom prednjem kraju postave udarnog ovna pa bi ponekad razbijali neprijateljske brodove tako što bi se zabijali u njih. Takođe se dešavalo da su na palubi sagradili toranj na koji su se popeli strelci, koji su sa visine nesmetano gađali posadu protivničkog broda.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Toranj sagrađen na brodu

Jedan odred mornarice je bio stacioniran u Rimu, iako on nema izlaz na more. Njihova uloga je bila da za vreme igara u koloseumu upravljaju sistemom užadi koji su služili da se koloseum delimično pokrije u slučaju jakog sunca ili kiše.

U antičko vreme najviše je u upotrebi galija sa nekoliko redova vesala. Prvi rimski brod bio je kvinkverema. Inače, oni su brodovima davali imena tako što bi na naziv rema dodali prefiks koji je označavao broj redova vesala (tako je postojala birema, trirema, kvadrirema...), što znači da je kvinkverema imala pet redova vesala.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Trirema

Svaki brod ima kapetana, kormilara i dekurione (desetare) koji komanduju posadom. Nazivi oficira su preuzeti iz grčke. U posadi su veslači, odabrani među robovima, mornari i pomorska pešadija. Auguri su na moru, kao i na kopnu, predviđali ishod bitke.

Zanimljivo je pomenuti da je Avgust, kada je krenuo u osvajanja duž Save i Dunava osnovao rečnu Panonsku flotu, čije je sedište bilo u Taurunumu (Zemunu). U Zemunu na opekama iz ovog perioda se uočava pečat sa oznakom CLFP (Classiss Flavia Pannonica). Njen reon je bio do Đerdapa, odakle je do Crnog mora nadležnost preuzimala Mezijska flota.