Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Kako su Huni osvojili Niš  (Pročitano 2655 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Kako su Huni osvojili Niš
« poslato: 28.10.2012. 18:41 »

Vizantijski istoričar Prisk detaljno svedoči kako su Huni 441. godine osvojili Niš. U napadu na grad korišćena je tada najmodernija "tehnika" a najubojitiji su bili "ovnovi". Očajnička odbrana stanovništva, pa ipak "Hunski carevi sa hiljadama svojih vojnika provališe u Ilirik i opustošiše Naisus". Sedam godina nakon pada Niša Prisk je opisao razvaline grada u kome je boravio kao član poslanstva cara Teodosija II. Posle Atiline smrti, 453. godine, raspada se hunska država, a Niš pljačkaju razna varvarska plemena. Tek Justinijan I (527-565) obnavlja i od varvara zaštićuje Naisus.

U svojoj dugoj istoriji Niš je doživeo mnogobrojna osvajanja i razaranja. Ali, malo je sačuvanih izvora koji podrobno o tome govore. Najčešće se navodi godina osvajanja i naziv vladara, ili pak, naroda od koga potiče ta agresija.

Najkompletniji očuvani opis osvajanja Niiš je napad Huna 441. predvođenih Atilom. Zabeležio ga je vizantijski istoričar Prisk, savremenik događaja opisavši način osvajanja utvrđenog grada i ratne sprave kojima je zauzeće ostvareno. Prisk je poreklom Grk i živeo je između 415-472. g. Bavio se filozofijom i retorikom. U doba cara Teodosija II (408-450) bio je putujući diplomata od 448-453. i učestvovao u akcijama oko zaključivanja mira sa Hunima. Napisao je Istoriju Vizantije V veka od koje je manji deo sačuvan. Njegov fragment teksta o osvajanju Niša 441. godine otkriven je tek 1868. godine kada ga je objavio nemački istoričar Resler.

Prodor Huna ka Nišu 441. godine bio je uslovljen neuspešnim pregovorima Huna sa carem Teodosijem II oko izručenja jednog episkopa za koga su Huni tvrdili da je oskrnavio grob njihovog vođe. Huni su osvojili Beograd i druge gradove i došli do Niša. O osvajanju Niša Prisk je zabeležio:

"OVAN" RUŠI BEDEME

"Skiti (Huni) opsedali su Nši 441. G. Ovaj ilirski Grad leži na reci Nišavi. Kažu da mu je osnivač Konstantin koji je i na mestu Vizantiona sagradio Grad, nazvavši Ga svojim imenom. Želeći da Ga kao mnogoljudan, a inane i utvrđen Grad, zauzmu, varvari počnu napadati svim sredstvima. Pošto se branioci grada nisu usuđivali da izađu u otvorenu borbu, premostiše (Huni) reku na južnoj strani, kojom i prošiče kraj grada, da bije vojska lako mogla preći. Privukoše i sprave gradskom bedemu, i to najpre grede na točkovima da bi osigurali njihovo (tj. sprava) dovlačenje. Vojnici koji su stajali na njima gađali su strelama posadu koja se branila sa krunšita bedema, dok su na krajevima greda stajali ljudi i nogama Gurali točkove i po potrebi ih upravljali da bi se kroz otvore, napravljene na pokrivaču, cilj mogao tačno nanišaniti. I da bi borba za ljude na Gredi bila bezopasna, pokrivali su ih pleterima, stavljajući odozgo sirove i obične kože, kao zaštitu od različitih pogodaka kao i vatronosnih predmeta koji bi se na njih mogli hvatati. Kad su na taj način okolo grada podigli MNOGO sprava, dovukoše takozvane ovnove da bi branioci zidina pred mnogostrukim napadima popustili i uzmakli. A i ova sprava (ovan) jako je velika. Greda od međusobno pričvršćenih drvenih komada, obešena na opuštenim lancima, zaštićena kožama i pokrivačima, na način kako je rečeno, radi bezbednosti onih koji njome rukuju. Nju su, naime, sa zadnjeg kraja silom vukli momci pomoću kratkih uzica u pravcu suprotnom od predmeta koji prima udar i onda su je puštali, tako da se od žestine udara ruišo čitav pogođeni deo zida. Dok se vršilo privlačenje sprava tvrđavi, branioci zidina su bacali ogromno, za tu svrhu već pripremljeno, kamenje, nešto su im, istina, ljudstva pobili, ali mnoštvu sprava nisu mogli odoleti. Šta više, oni (Huni) dovukoše i lestvice tako da je grad, nešto zbog ovnovima provaljenog zida a nešto zbog toga što su branioci zidina bili savladani od mnoštva sprava, bio osvojen, pošto su varvari unutra propušteni kroz udarom ovna razvaljeni deo zida, a pored toga i preko lestvica, koje su bili privukli tamo gde zid još nije bio pao."

Priskov opis osvajanja niškog utvrđenja je sa toliko detalja i to ne samo o sukobima oko bedema, već i o njegovoj snazi i mnogoljudnosti. Ovaj dobro obavešteni istoričar tvrdi da je Niš posedovao veoma brojno stanovništvo i bio dobro utvrđen grad sa jakim bedemima. Ne pominje most na Nišavi, već navodi da su Huni "premostili reku na južnoj strani", što ukazuje da je tvrđava bila okrenuta ka reci. Međutim, nije bila na samoj obali već povučena severoistočnije na, kako tvrde putopisci, uzvišenijem delu desne obale Nišave. Uostalom i arheološka istraživanja su pokazala da je antička i srednjevekovna tvrđava bila mnogo više udaljena od Nišave u odnosu na kasniju tursku tvrđavu.
Jedan kasniji izvor Marcelin Komes u svojoj Hronici iz VI veka pisanoj u vreme vizantijskog cara Justinijana I (527-565), o hunskom osvajanju Niša je zapisao:
"Hunski carevi sa hiljadama svojih vojnika provališe u Iliriku opustošiše Naisus, Singidunum i mnoge druge Gradove i utvrđenja Iliriku."

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Kako su Huni osvojili Niš
« Odgovor #1 poslato: 03.12.2012. 23:58 »

Najkompletniji očuvani opis osvajanja Niišje napad Huna 441. predvođenih Atilom.

Očajnička odbrana stanovništva, pa ipak "Hunski carevi sa hiljadama svojih vojnika provališe u Ilirik i opustošiše Naisus". Sedam godina nakon pada Niša Prisk je opisao razvaline grada u kome je boravio kao član poslanstva cara Teodosija II. Posle Atiline smrti, 453. godine, raspada se hunska država, a Niš pljačkaju razna varvarska plemena. Tek Justinijan I (527-565) obnavlja i od varvara zaštićuje Naisus.

Jedan kasniji izvor Marcelin Komes u svojoj Hronici iz VI veka pisanoj u vreme vizantijskog cara Justinijana I (527-565), o hunskom osvajanju Niša je zapisao:
"Hunski carevi sa hiljadama svojih vojnika provališe u Iliriku opustošiše Naisus, Singidunum i mnoge druge Gradove i utvrđenja Iliriku."

Izvini, ja ne razumem ove rečenice i molim da mi pojasni ova tumačenja:

Niš je osvojen 441. godine od strane Atile, to je ok. Posle sedam godina hunska vlast od Atiline smrti se raspada, dolaze još druga varvarska plemena.  Koja su to plemena?

''Ilirsko utvrđenje'' - na koji grad se to misli?

Molim vas kako pišete o Naissusu i Nišu, velika je razlika između antičkog i rimskog Naissusa jer to nije bio srpski grad jer je smešten u prošlo vreme, a Niš je srpski grad smešten u sadašnje vreme.
« Poslednja izmena: 06.01.2013. 01:20 admin »

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Kako su Huni osvojili Niš
« Odgovor #2 poslato: 31.03.2013. 22:05 »
Ovo je rimska vojna baza. Evo šta je ostalo od Huna. Na istom mestu, posle 1400 - 1600 godina,  podižu turska džamija i tvrđava, a zatim ceo grad i postao poznat po njima. Idealno mesto, zar ne?


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete







« Poslednja izmena: 31.03.2013. 22:11 Carica Teodora »

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Kako su Huni osvojili Niš
« Odgovor #3 poslato: 31.03.2013. 22:09 »

I mnogo toga leži pod zemljom u Tvrđavi i van nje.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete