Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Ustav Rimske republike  (Pročitano 4083 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Ustav Rimske republike
« poslato: 21.08.2013. 13:38 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Rimski Forum

Ustav Rimske republike predstavlja niz principa i smernica prihvaćenih u obliku presedana. Ustav uglavnom nije bio napisan i stalno se menjao. Rimski ustav je predstavljao mešavinu demokratije, aristokratije i monarhije, pa su imali tri različite grane vlasti.

Demokratski element ustava imao je formu zakonodavnih skupština, a aristokratski element je predstavljao Senat.

Monarhijski element su predstavljali magistrati, odnosno konzuli, koji su imali vremenski ograničen mandat. Glavni nosilac suvereniteta bio je narod. Narod Rima bi se okupljao na zakonodavnim skupštinama da bi se izglasali zakoni i da bi se izabrali magistrati. Izabrani magistrati bi automatski postali doživotni senatori.

Senat se bavio svakodnevnim poslovima, a senatori su predsedavali i sudovima. Izvršni magistrat bi sprovodio zakon i predsedavao je Senatom i zakonodavnim skupštinama. Razvio se složen niz međusobne kontrole i ravnoteže između tri grane vlasti, a time se minimizirala opasnost od tiranije i korupcije, a povećana je verovatnost dobre vladavine.

Ipak razdvajanje tri grane vlasti nije bilo apsolutno. Često su se koristila različita ustavna sredstva, koja nisu bila u harmoniji sa ustavom. Ustavna kriza je počela 133. pre Hrista, a izbila je iz borbe između aristokratije i običnoga naroda. Ta kriza je na kraju dovela do pada Rimske republike i njenoga pretvaranja u mnogo aristokratskiji oblik vlasti u Rimsko carstvo.


Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Ustav Rimske republike
« Odgovor #1 poslato: 21.08.2013. 13:39 »
Ustavna istorija (509-133. pre Hrista)

Nakon pada Rimske kraljevine uspostavljena je Rimska republia i Rimljani su birali dva konzula svake godine. Tokom 501. pre Hrista po prvi put je uspostavljena nova funkcija rimskoga diktatora. Tokom 494. pre Hrista usledila je Prva secesija plebejaca, kada su se plebejci odvojili na Sveto brdo i tražili su od patricija pravo da i oni izabiru svoje službenike. Secesija se okončala popuštanjem patricija, pa su plebejci od tada imali pravo da izabiru narodne tribune. Narodnim tribunima su dodani i pomoćnici zvani plebejski edili. Tokom 443. pre Hrista uspostavljena je funkcija rimskoga cenzora, koji je postao nadležan za obavljanje cenzusa. Nakon desetogodišnje borbe patricija i plebejaca 367. pre Hrista proglašeni su zakoni Licinija i Sekstija, po kojima je jedan od konzula trebao da bude plebejac. Plebejci su se opirali sprovođenju toga zakona, pa su zato kao kompromis 366. pre Hrista uspostavljena dva nova magistrata za patricije. Bili su to pretori i kurulni edili. Pretor je preuzeo sudsku vlast od konzula.

Oko 350. pre Hrista usledio je period harmoničnijih odnosa narodnih tribuna i Senata. narodni tribuni su dobijali nova zaduženja, pa su tribuni zbog toga bili zahvalni Senatu. Senatori plebejci su sve češće počeli da osiguravaju funkciju tribuna za članove svojih porodica. Oko 350. pre Hrista narodna skupština je proglasila Ovinijev zakon, po kome pravo izbora senatora prelazi sa konzula na cenzore. Osim toga po istom zakonu cenzori su bili dužni da sve novoizabrane magistrate imenuje za senatore. Na taj način porastao je broj senatora plebejaca. Stvorila se nova plebejska aristokracija, a ona se ubrzo mešanjem sa starom patricijskom aristokratijom.

Treća secesija plebejaca usledila je 287. pre Hrista, a okončala se usvajanjem Hortenzijevoga zakona, pa više nije trebao da daje saglasnost pre nego što bi zakon išao na glasanje u narodnu skupštinu. To nije bio prvi zakon koji je omogućavao da zakoni narodne skupštine važe i za patricije i plebejce. Postojao je takav zakon iz 449. pre Hrista. Značaj toga zakona je bio da su patriciji izgubili sredstvo, kojim su mogli ometati donošenje za njih nepovoljnih zakona u narodnoj skupštini. Konačno je kontrola nad državom prešla u ruke nove patricijsko-plebejske aristokratije. Hortenzijev zakon je rešio veliko političko pitanje i nakon njega nije bilo značajnih političkih promena za preko 150 godina, sve do 133. pre Hrista. Kritične zakone je još uvek donosio Senat.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Ustav Rimske republike
« Odgovor #2 poslato: 21.08.2013. 13:46 »
Senat

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Rimski Senat je bio politička institucija Rimske republike. Njegov autoritet proisticao je iz presedana, običaja i ugleda senatora. Njegova glavna uloga je bila da daje savete dvojici konzula po pitanjima spoljne politike i vođenja rata. Oni su imali veliki uticaj na dva konzula. Senat je pored toga upravljao administrativnim poslovima grada.

Na primer Senat je mogao da odobri novac iz državnoga trezora konzulu, koji bi to tražio. Senat bi sudio pojedincima u slučaju političkih zločina, poput izdaje. Senatske odluke zvale su se senatus consultum, a predstavljale su savet magistratu, ali iako su savet obično bi ih magistrati sprovodili. Ukoliko bi odluka Senata bila protivna zakonu narodne skupštine tada ne bi vredila.

Zasedanja Senata održavala bi se unutar granica grada ili veoma blizu granice, a zasedanjima bi obično predsedavao konzul. Predsedavajući konzul započeo bi zasedanje uvodnim govorom o predmetu zasedanja i onda bi dao reč ostalim senatorima. Diskutovalo se po redu senioriteta. U slučaju manje važnih pitanja glasanje se obavljalo vikom ili dizanjem ruku, a u slučaju važnih pitanja senat se delio na dva dela i glasalo bi se prelaskom u jedan ili drugi deo sale.

Pošto su se zasedanja obavljala do mraka senatori su mogli da dugim govorom dočekaju noć i tako ubiju predlog. Narodni tribun je mogao da vetom obori bilo koji predlog. Izglasani predlozi bi se zapisivali i čuvali u državnom trezoru.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Ustav Rimske republike
« Odgovor #3 poslato: 21.08.2013. 13:49 »
Zakonodavne skupštine

Rimske skuštine bile su političke institucije Rimske republike. Pored skupština na kojima se glasalo, postojale su i konvencije, na kojima bi se svi okupili za debatu ili za političku kampanju. Građani bi mogli da govore samo u slučaju zakonodavnih ili sudskih pitanja i to tek po odobrenju predsedavajućega.

Nakon konvencije okupljanje se vršilo po centurijama, tribama ili kurijama za centurijatsku, tributsku ili kurijatsku skupštinu. Okupljanje bi se vršilo za zakonodavna, izborna ili sudska pitanja. Većina glasova unutar centurije, tribe ili kurije određivala bi kako je ta jedinica glasala.

Centurijatska skupština imala je 193 (kasnije 373) centurije. Samo je centurijatska skupština mogla da bira konzula, pretora i cenzora, mogla je da proglasi rat i mogla je da proglasi cenzus. Iako je imala pravo da proglašava zakone to je retko činila.

Tributska skupština je imala 35 triba. Tribe su bile oblik teritorijalnoga povezivanja i nisu bile etničke ili rođačke grupe. Odgovarale su modernim izbornim jedinicama. Tribatskom skupštinom obično bi predsedavao konzul, a skupština je birala kvestore, kurulne edile i vojne tribune. Iako je imala pravo da proglašava zakone to je retko činila. Narodna skupština je bila podskup tribatske skupštine i imala je istu organizacionu strukturu, sa izuzrtkom da su njeni članovi bili samo plebejci.

Patriciji nisu glasali u narodnoj skupštini, a u tribatskoj skupštini su glasali patriciji i plebejci. Narodnom skuštinom predsedavao je narodni tribun, a skupština je birala narodne tribune i plebejske edile. Narodna skupština je proglašavala zakone zvane plebiscit i predsedavala je suđenjem plebejcima.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Ustav Rimske republike
« Odgovor #4 poslato: 21.08.2013. 13:54 »
Izabrani magistrati

Rimski magistrati bili su izabrani službenici Rimske republike. Diktatori su imali najveću moć, a posle diktatora bio je cenzor, pa konzul, onda pretor, kurulni edil i na kraju kvestor. Svaki magistrat mogao je da uloži veto na odluku magistrata sa istom moći ili nižom.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Gaj Grah se obraća narodu

Narodni tribuni su isto tako mogli da ulože veto. Pošto narodni tribuni nisu u tehničkom smislu reči bili magistrati oni su se oslanjali na svetost osobe prilikom opstrukcija vetom. Kada bi narodni tribun uložio veto, a ne bi ga poslušali on bi tada fizički sprečavao pojedinu akciju, a svaki otpor tribunu smatrao se najtežim krivičnim delom.

Najznačajnija moć, koju je magistrat posedovao zvala se imperijum, a posedovali su ga diktatori, konzuli i pretori. Imperijum je značio da imaju ustavnu moć da izdaju vojna ili civilna naređenja. Kada bi magistratu istekao mandat morao bi da čeka 10 godina da bi ponovo bio biran. Pošto je to pravilo određene probleme za neke magistrate nađen je način da zadrže moć i nakon isteka mandata. Postali bi prokonzuli ili propretori i tada bi zadržali ograničenu moć da izdaju naređenja na određenoj teritoriji.

Konzul je bio najviši redovni magistrat, a godišnje su se birala dva konzula. Imali su vrhovnu vlast i u vojnim i u civilnim pitanjima. Tokom godine jedan konzul bi bio nadređen drugoma i svaki mesec bi se se rotirali po stepenu nadređenosti. Pretori su bili nadležni za sudsku vlast. Predsedavali bi sudovima i komandovali bi unutar pojedine provincije. Cenzor je sprovodio cenzus i mogao je da imenuje senatore, a brinuo se i o javnom moralu. Edili bi nadzirali pijace, organizovali igre i svečanosti. Kvestori su bili nadležni za finansijska pitanja, pa su u tom domenu pomagali provincijskim guvernerima i konzulima. Narodni tribun i plebejski edil bili su predstavnici naroda. Narodni tribun je vetom sprečavao Senat u donošenju odluka i time je uspostavljao kontrolu Senata.

U slučajevima izvanrednih situacija proglašavao bi se rimski diktator sa mandatom od šest meseci. Diktator bi tada postao apsolutna vlast. Imenovao bi komandanta konjice, koji mu je bio glavni pomoćnik. Diktator bi često dao ostavku čim bi se rešila situacija, zbog koje je bio imenovan. Čim bi se okončao mandat diktatora ponovo bi se uspostavljala ustavna vlast. Poslednji diktator imenovan je 202. pre Hrista. Nakon toga u slučajevima izvanrednih situacija Senat bi posebnim dekretom proglašavao vojno stanje i davao je konzulima diktatorske ovlasti.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Ustav Rimske republike
« Odgovor #5 poslato: 21.08.2013. 14:00 »
Ustavna nestabilnost (133. pre Hrista—49. pre Hrista

Do kraja 2. veka pre Hrista značajno se pogoršala ekonomska situacija prosečnoga plebejca. Dugi vojni pohodi prisilili su građane da zapuste svoju zemlju. Kada bi se vratili iz pohoda njihove fame su bile u užasnom stanju. Zemljišna aristokratija počela je da po sniženoj ceni kupuje bankrotirane farme. Stvarali su situaciju u kojoj prosečni farmer nije mogao da ima zaradu od svoga imanja. Masa nezaposenih plebejaca počela je da preplavljuje Rim. U skupštinama počeli su da glasaju za kandidata, koji im je nudio najviše.

Tiberije Grah je 133. pre Hrista bio izabran za narodnoga tribuna. Pokušao je da izdejstvuje proglašenje agrarnoga zakona po kome bi se raspodelila zemlja bezemljašima. Drugi narodni tribun Marko Oktavije je uložio veto na taj zakon. Da bi prisilio Marka Oktavija da kapitulira Tiberije Grah je okrenuo masu protiv Oktavija, pa su ga smenili. Agrarni zakon je bio proglašen, a Tiberija Graha su ubile pristaše Senata prilikom njegovoga reizbora. Tiberijev brat Gaj Grah je 123. pre Hrista izabran za narodnoga tribuna. Nakon izglasavanja niza zakona kojima je umanjio moć Senata Gaja Graha su ubile pristaše Senata.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Lucije Kornelije Sula

Lucije Kornelije Sula je 88. pre Hrista bio izabran za konzula i poverena mu je komanda u Prvi mitridatov rat. Kada je narodni tribun Publije Sulpicije Ruf uz podršku Gaja Marija poništio Sulino zapovedništvo u ratu, tada je Sula sa vojskom krenuo na Rim i ponovo je uspostavio premoć Senata. Posle toga ponovo je sa vojskom otišao na istok. Vratio se 83. pre Hrista i ponovo je zauzeo Rim, a 82. pre Hrista proglasio se diktatorom. Taj položaj je iskoristio da bi se izglasale ustavne reforme, kojima se trebao ojačati Senat. Ostavku na položaj diktatora podneo je 80. pre Hrista, a 78. pre Hrista je umro. Sula je faktički vojskom diktirao nadmoć Senata. Kada su za konzule 70. pre Hrista bili izabrani Pompej Veliki i Marko Licinije Kras oni su brzo ukinuli Sulin ustav.

Kada se Pompej Veliki 62. pre Hrista vratio sa pohoda na istoku Senat je odbio da ratifikuje njegove predloge. Gaj Julije Cezar se vratio 61. pre Hrista iz Španije i postigao je sporazum sa Pompejem, a njima se pridružio i Kras, pa su uspostavili privatni dogovor, poznat kao Prvi trijumvirat. Po tom sporazumu trebalo je da se ratifikuju Popmejevi predlozi, Kras je trebao da bude konzul za 60. pre Hrista. Pored toga Cezar je trebao da bude konzul za 59. pre Hrista, a posle toga da dobije Galiju.

Kada je trijumvirat obnovljen Cezaru je produžena uprava nad Galijom za još 5 godina. Trijumvirat se okončao 53. pre Hrista ubistvom Krasa u bici kod Kare. Tokom 50. pre Hrista pri kraju mandata za Galiju Cezar je tražio da može da se u odsustvu kandiduje za konzula. Pošto nije bio zaštićen funkcijom konzula, a ni vojskom pretilo mu je da mu u Rimu sude. Senat je odbio Cezarov zahtev, a u januaru 49. pre Hrista izglasali su da ako Cezar ne položi oružje do jula da će biti smatran neprijateljem republike. Cezar je onda prešao Rubikon sa svojim veteranima i krenuo na Rim. Njegovo brzo napredovanje prislilo je Pompeja, Senat i konzule da pobegnu u Grčku. Cezar je na taj način ušao bez otpora u Rim.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Ustav Rimske republike
« Odgovor #6 poslato: 21.08.2013. 14:04 »
Prelaz od Republike do carstva (49. pre Hrista -27. pre Hrista)

Gaj Julije Cezar je nakon pobede nad svojim neprijateljima želeo da osigura neprikosnovenu vlast. Do 48. pre Hrista umanjio je političku moć rimskih političkih institucija, a sam se dokopao velike moći. Bio je diktator i naizmenično je bio konzul ili prokonzul. Izabran je i za narodnoga tribuna, tako da je mogao da vetom sprečava odluke Senata.

Kada je 46. pre Hrista postao cenzor to je iskoristio da bi senat napunio svojim pristašama. Broj senatora je povećao sa 600 na 900. Pri kraju života Cezar se spremao za rat sa Partskim carstvom. Pošto je njegovo odsustvo moglo ograničavati njegovu mogućnost da utiče na izbor konzula on je dao da se izglasa zakon po kome bi mogao da imenuje sve magistrate za 43. pre Hrista i sve konzule i narodne tribune za 42. pre Hrista. Na taj način magistrati su prestali da budu prestavnici naroda i postali su predstavnici diktatora.

Nakon Cezarovoga ubistva 44. pre Hrista Marko Antonije je oformio savez sa Oktavijanom Augustom. Zajedno sa Markom Emilijem Lepidom oni su oformili Drugi trijumvirat i držali su vlast poput Cezara. Faktički nije bilo razlike između jedne osobe, koja je bila diktator i tri osobe, koje su se zvali trijumviri.

U bici kod Filipa 42. pre Hrista trijumviri su pobedili Cezarove ubojice i nakon toga usledio je samo privremeni mir. Marko Antonije i Oktavijan sukobili su se u bici kod Aktijuma 31. pre Hrista. Antonije je izgubio bitku i izvršio je samoubojstvo 30. pre Hrista. Oktavijan August se vratio u Rim kao neprikosnoveni vladar. Dao je da se usvoji niz ustavnih reformi, od kojih je najvažnija bila donešena 27. pre Hrista.

Ta poslednja mera označila je pad Rimske republike i uspostavljanje Rimskoga carstva. Oktavijan August se smatra prvim rimskim carem.