Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka kod Tigranokerte - 69. pne.  (Pročitano 2120 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Bitka kod Tigranokerte - 69. pne.
« poslato: 09.06.2013. 00:48 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Bitka kod Tigranokerte


Bitka kod Tigranokerte odigrala se 6. oktobra 69. pre Hrista između rimske vojske pod zapovedništvom Lukula i jermenske vojske pod zapovedništvom Tigrana Velikoga. Rimska vojska je pobedila i zauzela je glavni grad Jermenije Tigranokertu. Bitka predstavlja deo Trećega mitridatovoga rata između Rimske republike i Mitridata VI od Ponta, čija ćerka je bila udana za Tigrana Velikoga. Kada se Mitridat sklonio kod svoga zeta rimska vojska je napala kraljevinu Jermeniju. Opsedali su Tigranokertu, ali zbog dolaska veće jermenske vojske povukli su se iza reke. Pretvarajući da se povlači rimska vojska se okrenula, prešla reku i napala desno krilo jermenske vojske. Nakon poraza katafrakta, elitnoga dela vojske, ostatak jermenske vojske se razbežao.

Tigran Veliki je stvorio veliku kraljevinu Jermeniju, koja se protezala duž čitavoga regiona. Oženio se ćerkom Mitridata VI od Ponta, čime je dobio moćnoga i pouzdanoga saveznika. Osigurao se i saveznišvima na zapadnim granicama, pa je imao odrešene ruke za neometano osvajanje teritorija Partije i Mesopotamije i delova Levanta. U Siriji je počeo da gradi novu prestolnicu Tigranokertu, koju je naselio brojnijm narodima, uključujući Arape, Grke i Jevreje. Grad je prosperirao kao značajan centar helenizma, zajedno sa teatrima, parkovima i lovištima. Međutim serijom rimskih pobeda u Mitridatovim ratovima približavao se kraj jermenske hegemonije u tom području. Između Rimljana i Jermenije nekoliko dekada trajao je period zategnutosti. Tokom Trećega mitridatovoga rata rimska vojska pod zapovedništvom Lucija Licinija Lukula postigla je značajne uspehe i naterala je Mitridata VI od Ponta da potraži utočište kod svoga zeta Tigrana Velikoga. Lukul je onda poslao svoga ambasadora Apija Klaudija Pulhera da ultimativno traži od Tigrana da preda Mitridata ili da se suoči sa ratom. Međutim Tigran je odbio rimski zahtev, pa je bio prisiljen da se priprema za rat. Iako nije imao odobrenje od Senata za rat protiv Jermenije Lukul je odmah počeo da se priprema za invaziju na Jermeniju. Krenuo je 69. pre Hrista preko Kapodokije i preko Eufrata u region Tsopka.

Opsada Tigranokerte

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Lucije Licinije Lukul


Tigran Veliki je bio iznenađen brzinom prodora rimske vojske kroz nepristupačnu Jermeniju, iako je on prvi pokrenuo svoju vojsku. Poslao je Mitrobarzana sa 2.000 do 3.000 konjanika i sa mnogo pešadije sa ciljem da uspori napredovanje rimske vojske, ali konjica mu je potučena do nogu u sukobu sa 1.600 rimskih konjanika i 1.600 pešaka pod komandom Lukulovoga legata Sekstilija. Kada je Tigran saznao za teški poraz Mitroburzana Tigranokertu je poverio Manceju, a on sam je krenuo da regrutuje vojsku na planinskom lancu Taur. Lukulovi legati Sekstilije i Murena uspeli su da razbiju dve jedinice, koje su dolazile da pomognu Tigranu, a sukobilili su se i sa Tigranovom vojskom u kanjonu Taura, odakle je Tigran pobegao ostavivši komoru. Lukul je odlučio da ne prati Tigrana, nego da iskoristi neometen prolaz do Tigranokerte, koju je onda počeo da opseda. Očekivao je da će Tigran zbog značaja grada morati da dođe da brani grad i na taj način se upusti u bitku. U to vreme leta 69. pre Hrista Tigranokerta još uvek nije bila dovršpen grad. Ipak bila je dobro utvrđena debelim zidovima visine 25 metara, tako da je omogućavala izvrsnu obranu i od produžene opsade. Rimske opsadne sprave bile su uspešno neutralisane korišćenjem nafte. Mnogi građani Tigranokerte naseljeni su nasilnim metodama, pa je bila upitna njihova lojalnost Tigranu Velikome. Tokom bitke pozdravili su Lukula.

Snage

Apijan tvrdi da je Lukul krenuo iz Rima sa samo jednom legijom. U Maloj Aziji prišle su mu još 4 legije, pa je protiv Mitridata ukupno raspolagao sa 30.000 vojnika i 1.600 konjanika. Lukul je prema Apijanu krenuo za Mitridatom u invaziju Jermenije sa samo 2 legije i 500 konjanika. Ipak malo je verovatno da je izveo invaziju na Jermeniju sa tako malom vojskom. Istoričar Adrijan Šervin-Vajt smatra da je Lukul raspolagao sa 12.000 rimskih vojnika i 4.000 konjanika i lakih pešaka iz provincije. Rimska vojska bila je ojačana i sa nekoliko hiljada Gala, Tračana i Bitinjana. Tigranova vojska bila je brojčano nadmoćnija. Prema Apijanu Tigran Veliki raspolagao je sa 250.000 pešaka i 50.000 konjanika. Elitni deo konjice činilo je 17.000 katafrakta. Mnogi istoričari sumnjaju u te podatke i smatraju da su te brojke previše napuhane. Plutarh je napisao da je Tigran smatrao da je Lukulova vojska premalena i rekao je da ako su došli kao ambasadori da ih ima previše, a ako su došli kao vojnici da ih ima premaleno. Pojedini istoričari izrazili su sumnju u istinitost Plutarhove tvrdnje. Tigran Veliki je pored toga posedovao nekoliko hiljada katafrakta, značajne elitne teške konjice.

Raspored snaga

Dve vojske suočile su se jugozapadno od Tigranokerte kraj reke Batman-Su. Tigranova vojska je bila raspoređena na istočnoj obali reke, a rimska vojska se nalazila na zapadnoj obali reke. Lukul je ostavio 6.000 vojnika pod komandom Lucija Licinija Murene da nastave sa opsadom grada. Jermenska vojska sastojala se od tri dela. Dva kralja, Tigranova vazala, komandovali su levim i desnim krilom, a Tigran Veliki zapovedao je centrom, u kome se nalazila elitna jedinica katafrakta. Ostatak vojske nalazio se ispred brda, kojega će Lukul iskoristiti u bici.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Jermenija u vreme Tigrana Velikoga

Bitka

Rimska vojska pokušala je da nagovori Lukula da odustane od bitke zbog toga što je na isti dan 6. oktobra 105. pre Hrista rimska vojska doživela katastrofalan poraz u bici kod Arausija, kada su Kimbri pobedili Kvinta Servilija Cepiona. Lukul je ignorisao zahteve vojske da se odgodi bitka i rekao je da će taj dan otada biti i srećan dan, a ne samo nesrećan kao do tada. Lukul je sa delom vojske krenuo prema mestu, gde se najlakše može preći reka, a Tigran je to pogrešno protumačio kao Lukulovo povlačenje sa bojišta. Lukul se odlučio za napad u trku, uobičajenu rimsku taktiku, kojom se minimiziralo vreme dejstva neprijateljskih strelaca i praćkaša pre početka borbe prsa o prsa. Ipak predomislio se u zadnjem momentu, kada je shvatio da jermenski katafrakti predstavljaju najveću opasnost za njegovu vojsku, pa je zbog toga naredio galskoj i tračkoj konjici da započnu napad protiv katafrakta. Pošto je katafraktima na taj način skrenuta pažnja Lukul je dve kohorte podelio na manipule i naredio da pređu reku. Katafrakti su se nalazili u podnožju brda. Lukulov cilj je bio obuhvat Tigranovih katafrakta kruženjem oko brda i napadom na njih otpozadi. Lukul je lično sa zemlje predvodio napad, a po dolasku na vrh brda povicima je ohrabrio svoju vojsku uzvikujući da je dan njihov. Kohortama je dao specijalna naređenja da napadaju jedine izložene neoklopljene delove katafrakta, a to su bile konjske noge i bedre. Lukul je napao sa brda sa svojim kohortama, a njegova naređenja pokazala su se fatalnim za oklopljene katafrakte, koji su bili iznenađeni rimskom taktikom. Katrafrakti, koji su nastojali da pobegnu izazvali su nered i kolaps vlastitih redova. Nakon toga usledio je i raspad pešačkih jedinica, u kojima je bilo mnogo onih, koji nisu Jermeni. Rasulo se raširilo po celoj Tigranovoj vojsci. Tigran Veliki je sa svojom komorom pobegao prema severu, a cela njegova vojska se rasula. Bili su ogromni gubici jermenske vojske, a procene se kreću od 10.000 do 100.000. Plutarh pominje samo 5 ubijenih i 100 ranjenih rimskih vojnika, ali tako mali brojevi ne čine se realnim. Kovan i Huk smatraju da se radi o nerealno malim gubicima rimske strane, ali smatraju da je jasno da je rimska vojska dobila bitku sa neproporcionalno manjim gubicima od protivničke strane.

Posledice

Pošto više nije bilo vojske, koja bi branila Tigranokertu stanovništvo grada i inače nelojalno Tigranu otvorilo je kapije rimskoj vojsci i Lukulu. Rimska vojska je po ulasku u grad započela sa velikom pljačkom. U gradu se nalazila Tigranova riznica sa 8.000 talanata, a nakon pljačke svakom vojniku pripalo je 800 drahmi. Bitka se okončala i velikim jermenskim teritorijalnim gubicima. Tigran je izgubio većinu teritorija južno od Taura. Iako se bitka okončala veoma velikim gubicima po Tigrana ipak bitka nije bila odlučujuća, tj rat se nije okončao. Tigran i Mitridat su se povlačili na sever i bili su sposobni da uglavnom izbegavaju rimsku vojsku. Lukulova vojska se sa druge strane pobunila 68. pre Hrista tražeći povratak kući, pa je Lukul zbog toga bio prisiljen da povuče vojsku iz Jermenije 67. pre Hrista. Mnogi istoričari su bitku kod Tigranokerte isticali po Lukulovoj pobedi protiv brojčano mnogo puta nadmoćnijega protivnika. Nikolo Makijaveli je kritikovao Tigranovo izrazito oslanjanje na konjicu i zanemarivanje pešadije.