Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka kod Orhomena - 86 p.n.e  (Pročitano 1849 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Bitka kod Orhomena - 86 p.n.e
« poslato: 19.10.2013. 14:12 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Bitka kod Orhomena je bitka Prvoga mitridatovoga rata između rimske vojske pod komandom Lucija Kornelija Sule i pontske vojske pod komandom Arhelaja. Bitka se odigrala u Beotiji kraj Orhomena 86. pre Hrista. Rimska vojska je pobedila pontsku vojsku, a Arhelaj je kasnije pobegao na rimsku stranu.

Situacija u Grčkoj

Nakon pobede nad pontskom vojskom u bici kod Heroneje 86. pre Hrista Lucije Kornelije Sula krenuo je prema Tesaliji da se sretne sa novim konzulom Lucijem Valerijem Flakom, koji je pored rata sa Mitridatom sa druge strane imao naređenje od Cinine vlade da u slučaju nekooperativnosti preuzme vojsku pod Sulinim zapovedništvom. Nakon poraza kod Heroneje pontski vojskovođa Arhelaj sklonio se u Halkidi samo sa 10.000 vojnika. Mitridat VI od Ponta je bio teško pogođen porazom kod Heroneje, ali na brzinu je okupio novu vojsku. U Grčku je poslao 80.000 dobro obučenih vojnika pod komandom Dorilaja. Stigli su u Halkidu na Eubeji, pa su odmah zauzeli Beotiju. Sula je zbog prispeća nove vojske morao da se vraća iz Tesalije, ne sačekavši Lucija Valerija Flaka.

Arhelaj odabire Orohomensku ravnicu

Dorilaj je bio spreman da Sulu navuče u bitku ne obazirući se na Arhelajeve proteste. Dorilaj je smatrao da je za poraz kod Heroneje kriva izdaja. Međutim nakon manjega okršaja i poraza Dorilaj je promenio mišljenje, pa je onda smatrao da je bolja taktika da se neprijatelj iznuri zbog nedostatka novca. Međutim Arhelaj je kraj Orhomena bio ohrabren terenom, koji je njihovoj vojsci davao mogućnost da razviju konjicu, u kojoj su imali bitnu prednost. Bila je to najveća ravnica u Beotiji i protezala se od Orohomena do močvara reke Melas.

Prvi deo bitke

Dve vojske su se ulogorile jedna kraj druge u Orhomenskoj ravnici. Dok je Arhelaj mirovao Sula je naredio da se kopaju 3 metra široki rovovi na obe strane sa ciljem da na taj način što je moguće više odseče neprijatelja od terena pogodnoga za konjicu i da ih natera u močvare. Široki rovovi sprečavali su i napredovanje pontske nadmoćnije konjice. Međutim čim je potska konjica napala stradalo je mnogo onih koji su učestvovali u kopanju rovova, a i rimska zaštitnica počela je da beži pred pontskom konjicom. Sula je onda sišao sa konja, zgrabio barjak i probijao se kroz vojsku, koja je bežala. Vojsci je uzvikivao da njega čeka slavna smrt, a kada budu pitali gde su izdali svoga komandanta da onda ne zaborave da kažu da je to bilo kod Orohomena. Te Suline reči i opasni položaj u kome se nalazio posramili su vojsku, koja je dotada bežala. Usledio je preokret, dve kohorte sa desnoga krila došle su da mu pomognu, a onda i ostala vojska, pa su pontsku vojsku naterali u beg. Pontska vojska je onda ponovo napala u dobrom bojnom poretku. Arhelajev posinak Diogen junački se borio i pao na desnom krilu. Zbog žestokoga pritiska rimske vojske i zbog rovova njegovi strelci nisu imali dovoljno prostora da izvuku strele. U toj bici poginulo je 15.000 pontskih vojnika, od čega 10.000 konjanika. Nakon poraza povukli su se u logor.

Poraz pontske vojske

Tokom sledećega dana Sula je nastavio sa kopanjem rovova kraj neprijateljskih fortifikacija. Kada je izašla pontska vojska uspeo je da ih tako potuče da je nastala velika panika, tako da je zauzeo neprijateljski logor i okončao bitku kod Orohomena. Ulaskom u logor otpočeo je veliki pokolj. Pontska vojska nije imala kuda da beži, pošto su svuda bile močvare, u kojima su mnogi okončali život. Arhelaj se sakrivao u močvarama, u kojima je našao čamac, sa kojim se kasnije dokopao Halkide. U bici kod Orohomena je bilo toliko mrtvih da se i u Plutarhovo vreme, gotovo 200 godina kasnije u močvarama nalazilo mnogo lukova, šlemova, mačeva i oklopa.

Posledice

Nakon bitke Sula je krenuo u kažnjenički pohod po Beotiji. Pobeda je omogućila Suli da ponovo preuzme kontrolu nad Grčkom. Dok je Sula učestvovao u Prvom mitridatovom ratu u Rimu su Lucije Kornelije Cina i Gnej Papirije Karbon proganjali istaknute Suline prijatelje i pristaše, koji su onda pobegli kod Sule u Grčku. Sula je zbog toga bio spreman da što ranije okonča Prvi mitridatov rat, da bi mogao da se obračuna sa svojim neprijateljima u Rimu. Mitridat je sa svoje strane bio prisiljen da zbog velikoga poraza prihvati Dardanski mirovni sporazum, koji mu je Sula ponudio. Međutim rat protiv Mitridata je još neko vreme vodio Gaj Flavije Fimbrija. Fimbrija se ubio kada je njegova vojska prešla na stranu Sule i tek tada se Sula mogao pripremiti za povratak u Rim.