Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka kod Kare - 53. pne.  (Pročitano 2867 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Bitka kod Kare - 53. pne.
« poslato: 09.06.2013. 01:09 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Bitka kod Kare predstavlja veliku bitku 53. pre Hrista između Rimske republike i Partskoga carstva. U bici je pobedila parćanska vojska pod komandom Surene. Rimskom vojskom komandovao je Marko Licinije Kras, član prvoga trijumvirata i jedan od najbogatijih Rimljana. Kras je bez službenoga odobrenja Senata krenuo u prvu rimsku bitku protiv Partskoga carstva očekujući veliku slavu i bogatstvo. Odbio je ponudu jermenskoga kralja Artavazda II da krene u invaziju preko Jermenije. Umesto toga Kras je sa vojskom krenuo kroz pustinje Mesopotamije. Brojčano nadmoćna rimska vojska od 40.000 vojnika sukobila se sa parćanskom vojskom kraj Kare ( Haran u današnjoj Turskoj). Parćanska konjica pod komandom Surene izmanevrisala je rimsku tešku pešadiju. Većina rimske vojske je pobijena ili zarobljena. Kras je ubijen nakon neuspelih pregovora. Krasovom pogibijom okončao se Prvi trijumvirat i onda je usledio građanski rat između Cezara i Pompeja.

Politička pozadina u Rimu

Tokom 60. pre Hrista uspostavljen je Prvi trijuvirat između Pompeja, Cezara i Marka Licinija Krasa. Trijumvirat je učvršćen 56. pre Hrista, kada su se trijumviri ponovo sastali. Tada je dogovoreno da se obezbedi podrška za odluku, kojom bi se Cezaru produžila komanda u Galiji za još pet godina. S druge strane dogovoreno je da se osigura da Pompej i Kras zajednički dobiju položaj konzula.

Trijumviri su dogovorili međusobnu političku, vojnu i finansijsku podršku. Dogovoreno je da Pompej upravlja Hispanijom, a Kras Sirijom, s time što se podrazumevalo da je Krasov cilj da napadne Parćansko carstvo. Izuzetno bogati Marko Licinije Kras je imao oko šezdeset godina u vreme kada se upustio u pohod protiv Parćana.

Antički izvori, a posebno Plutarh ističu pohlepu, kao kao jedan od glavnih Krasovih motiva za rat sa Parćanima. S druge strane istoričar Erih Grin veruje da je glavni Krasov motiv bio da obogati državnu blagajnu, smatrajući da je Kras bio dovoljno bogat da mu nije trebalo dodatnoga novca. Drugi moderni istoričari smatraju da je želeo da ojača svoj vojni ugled, pošto je vojno bio inferiorniji od druga dva trijumvira Pompeja i Cezara.

Krasov najveći uspeh bilo je uspešno gušenje Spartakove pobune. Plutarh pominje kako je Cezar pružio Krasu moralnu podršku njegovom planu invazije na Partiju. Drugi značajan faktor za Krasovu odluku bilo je očekivanje da se radi o lakom poduhvatu, pošto su ranije rimske legije lako pobeđivale brojčano nadmoćne vojske drugih istočnih sila, poput Ponta i Jermenije. Kras je zbog toga očekivao da se radi o lakom pohodu.

Ciceron pominje još jedan značajan faktor, a to je ambicija talentovanoga Markovoga sina Publija Licinija Krasa, koji je uspešno ratovao u Galiji pod Cezarovom komandom. Po povratku iz Galije Publije Kras je počeo da gradi vlastitu političku karijeru. Neki Rimljani kritikovali su rat protiv Partije. Ciceron ga je nazivao ratom bez opravdanja, pošto Partija nije predstavljala pretnju Rimu i u to vreme imala je zaključen sporazum sa Rimom. Protiv pohoda pobunio se i narodni tribun Atej Kapiton, pa je čak pre pohoda prokleo Krasa. Ne obazirući se na proteste Marko Licinije Kras je novembra 55. pre Hrista napustio Rim, a tokom zime 54–53 pre Hrista pridružio mu se Publije Kras sa hiljadu keltskih konjanika.

Priprema rata

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Marko Licinije Kras

Marko Licinije Kras je krajem 55. pre Hrista stigao u Siriju i odmah je počeo da regrutuje vojsku koristeći svoje ogromno bogatstvo. Okupio je 7 legija, tj oko 35.000 vojnika. Pored toga raspolagao je sa 4.000 lakih pešaka i 4.000 konjanika, uključujući i 1.000 konjanika, koje je Publije Kras doveo iz Galije. Uživao je i podršku helenskih naselja u Siriji i jermenskoga kralja Artavazda II, koji mu je poslao 6.000 konjanika. Artavazd II ga je savetovao da na Partiju krene preko Jermenije i da tako izbegne pustinje, a za taj pravac ponudio mu je pojačanje od 16.000 konjanika i 30.000 pešaka. Na tome pravcu parćanska nadmoćnija konjica ne bi došla do izražaja kao u ravnici. Međutim Kras je odbio Artavazdovu ponudu i odlučio se za direktan put preko Mesopotamije. Parćanski kralj Orod II podelio je svoju vojsku, pa je sa većinom vojske krenuo u kaznenu ekspediciju na Jermeniju. Drugi deo vojske 9.000 konjanika strelaca i 1.000 katafrakta poslao je pod zapoovedništvom Surene da izviđaju, usporavaju, ometaju i napadaju rimsku vojsku. Orod II nije očekivao da bi Surenina vojska mogla da pobedi četiri puta brojniju rimsku vojsku. On je samo očekivao da će ih ometati tokom puta.

Kroz Mezopotamiju

Marko Licinije Kras krenuo je kroz Mezopotamiju sa 7 legija sa oko 35.000 vojnika i sa 4.000 lakih pešaka i 4.000 konjanika. Pošto su se izviđači vraćali sa vestima o napuštenoj zemlji Gaj Kasije Longin je zbog mogućih problema sa snabdevanjem savetovao Krasa da se ili smeste u neki grad i sačekaju informacije o neprijatelju ili da odu do Seleukije. Kras nije prihvatio taj savet. Kod njega je došao jedan arapski vođa Arijamn, koji je ranije pomagao Pompeju, pa je zbog toga uživao Krasovo poverenje. Međutim Arijamn je bio u parćanskoj službi i odvukao je Krasa što dalje od reke i planina na područje gde bi se mogla lako opkoliti rimska vojska. Požurivao je Krasa tvrdeći da je parćanska vojska slaba i da im snage još uvek nisu koncentrisane. Arijamn je rimsku vojsku navukao u pustinjski predeo, gde su trpili žeđ. Krasu su stigli i kuriri od Artavazda koji mu je javljao o velikoj parćanskoj vojsci u Jermeniji i tražio je pomoć, ali Kras je ignorisao poruku i nastavio je istim putem.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Odg: Bitka kod Kare - 53. pne.
« Odgovor #1 poslato: 09.06.2013. 01:20 »
Bitka

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Verovatno kip Surene u
Nacionalnom muzeju Irana


Kada je Marko Licinije Kras kraj grada Kare naišao na parćansku Sureninu vojsku on se uspaničio. Najpre je po Kasijevoj preporuci vojsku razvukao u dugu liniju male dubine sa ciljem da spreči opkoljavanje. Onda se predomislio i vojsku je rasporedio u šuplji kvadrat. Svuda je podjednako rasporedio konjicu.

Formacija kvadrata štitila je najbolje sa svih strana, ali takva formacija je imala slabu mobilnost. U formaciji kvadrata došli su do jedne rečice zvane Balis i dok je većina oficira tražila da se tu odmore i da ujutro krenu u bitku Krasov sin Publije je svojim nestrpljenjem nagovorio oca da odmah krenu u bitku.

Surena je odustao od prvobitne namere da rimsku vojsku napadne najpre katafraktima, jer je procenio da ne bi uspeli da probiju rimsku liniju. Opkolio je rimski kvadrat sa svih strana konjanicima strelcima. Kras je napred poslao lakonaoružanu pešadiju da otera konjanike strelce, ali povukli su se pod kišom strela. Nakon toga Parćani su sa svih strana zasipali rimske legionare, koji su se nalazili u kvadratu. Parćanski moćni lukovi odapinjali su strele velike probojne moći ranjavajući i ubijajući rimsku vojsku u formaciji. Gotovo svaka strela pogađala je cilj, jer se rimska vojska nalazila u gustoj formaciji. Parćanski kompozitni luk je bio toliko moćan da su strele probijale oklop, a delomično i štit. Legionari su bili dobro zaštićeni dugim štitom, ali on nije pokrivao celo telo. Rimski vojnici su zbog toga većinom bili ranjavani po izloženim ekstremitetima.

Rimljani su više puta pokušavali da napadnu parćansku vojsku, ali čim bi napredovali konjanici strelci bi se lako povukli izbegavajući borbu prsa o prsa i ponovo bi sa bezbedne distance ispaljivali strele na rimsku vojsku. Legionari su onda formirali formaciju kornjače, koja je potpuno štitila od napada strela. Međutim pošto je formacija kornjače imala ograničenu sposobnost borbe to je Surena iskoristio i napao je sa katafraktima izazivajući paniku i velike gubitke u rimskim redovima. Kada su Rimljani odustali od te formacije katafrakti su se povukli i ponovo su ih napadali parćanski konjanici strelci.

Kras se nakon toga ponadao da će Parćani da ostanu bez strela. Međutim Parćanima su stizale hiljade kamila natovarenih strelama. Kras je onda poslao svoga sina Publija Licinija Krasa sa 1.300 konjanika, 500 strelaca i 2.000 lakih pešaka da rasteraju konjanike strelce. Parćanski strelci su se povukli, a Publije Licinije Kras je krenuo za njima. Kad se tokom potere rimska konjica dovoljno razdvojila od pešadije onda se parćanska konjica okrenula, a priključila im se i teška konjica-katafrakti. Opkolili su Publija Krasa i njegovu vojsku i pobili su ih strelama. Marko Licinije Kras nije bio svestan sinove sudbine, ali shvatao je da je u opasnosti, pa je naredio rimskoj vojsci da krene napred. Parćani su na koplju istakli glavu Publija Krasa. Parćanski konjanici strelci su opkolili sa svih strana rimsku vojsku i počeli su ponovo da ispaljuju strele sa svih strana. Katafrakti su serijom napada iazazivali nered i metež u rimskoj formaciji i sabijali su dugim kopljima rimsku vojsku na sve uži prostor. Parćanski napad trajao je sve do mraka. Hiljade rimskih vojnika bilo je ranjeno.

Povlačenje do Kare i pokušaj bekstva

Tokom noći preostala rimska vojska, uključujući i Krasa, ostavila je ranjene i povlačila se preko ravnice do Kare. Partska vojska ih nije sledila, ali ujutro su pobili 4.000 onih koji nisu pobegli, a onda su zarobili mnoge koji su zalutali po ravnici. Tokom sledećega dana Surena je Rimljanima u Kari poslao izaslanika ponudivši pregovore, nudeći sloboda prolazak do Sirije, a zauzvrat je tražio da rimska vojska napusti Mesopotamiju. Međutim radilo se o obmani. Prema Plutarhu kada se Surena sa vojskom pojavio kod Kare tražio je da mu se Marko Licinije Kras i Gaj Kasije Longin predaju u okovima. Kras je sledeće noći pokušao da pobegne iz Kare, ali do jutra se našao na nepovoljnom terenu i ponovo je Surena ponudio pregovore sa ciljem da ga zarobi. Krasova vojska se pobunila, pa je bio prisiljen da ode na sastanak na kome je ubijen. Prema nekima Krasu je saliveno rastopljeno zlato u grkljan, da bi se narugali njegovoj velikoj pohlepi. Većina Rimljana koji su pokušali da pobegnu iz Kare bila je ubijena ili zarobljena. Procenjuje se da je poginulo 20.000 rimskih vojnika i da je 10.000 zarobljeno.

Posle bitke

Rim je bio ponižen tim porazom, a poniženje je bilo tim veće kada se saznalo da su Parćani zarobili nekoliko legionarskih orlova, tj. vojnih oznaka rimske legije. Parćani su našli jednoga rimskoga vojnika, koji je ličio na Krasa, pa su ga sprovodili kroz celu Partiju obučenoga u ženske haljine. Parćanski kralj Orod II je sa glavninom vojske zauzeo Jermeniju. Međutim Surenina velika pobeda izazvala je kod Oroda zavist, pa je dao da ga ubiju. Nakon Surenine smrti Orod II je poveo vojsku na Siriju, ali pohod se nije okončao uspehom. Bitka kod Kare bila je jedna od najvećih bitaka između Rimljana i Parćana. Rimska vojska je nakon Drugoga punskoga rata izgledala nepobediva i nezaustavljiva. Rimska republika je pobeđivala i pokoravala svaku zemlju, sa kojom su se sukobili. Bitkom kod Kare okončao se vekovni marš rimske vojske na istok. Rimska vojska se i kasnije borila protiv Partije, ali nikada neće moći da ih pokore sve do Trajanove uspešne invazije Partije, ali nakon Trajanove smrti odustalo se od tih teritorija. Gaj Kasije Longin je sproveo 10.000 preživelih vojnika do Sirije, kojom je dve godine upravljao kao prokvestor. Obranio je Siriju od napada Oroda II.

Posledice

Zarobljavanje legionarskih orlova smatralo se strašnim moralnim porazom i lošim znamenjem za Rimljane. Cezar je neposredno pred atentat planirao rat protiv Partije. Parćani su se bojali osvete, jer bi sa Cezarovim snagama bio i jedini preživeli Krasov sin. Marko Antonije je pokušao da se osveti za poraz kod Kare, ali rimska vojska je ponovo bila poražena. Zlatni orlovi su vraćeni tek zahvaljujući dugim diplomatskim pregovorima, a njihovo vraćanje se smatralo velikim trijumfom. Izgleda da je bitka kod Kare doprinela padu Rimske republike i uspostavljanju monarhije. Sulinim prvim pohodom na Rim 88. pre Hrista započeo je proces propadanja republikanskoga oblika vlasti. Krasova smrt i gubitak njegovih legija destabilizirao je ravnotežu snaga u Rimu. Krasova smrt okončala je Prvi trijumvirat, a zajedno sa smrću Julije, Pompejeve žene i Cezarove ćerke, to je samo otežalo odnose Cezara i Pompeja. Usledio je građanski rat, u kome je Cezar pobedio, a republika se pretvorila u Cezarovu autokratsku diktaturu. Prema Pliniju 10.000 zarobljenih Rimljana Parćani su poslali u Margijanu, da štite istočne granice Partskoga carstva. Kasnije su Kinezi zauzeli to područje, tako da je to predstavljalo osnov za nekoliko pretpostavki da su bili najamnici u Kini.