Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka kod Ilerde - 49 god. p.n.e  (Pročitano 1612 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Bitka kod Ilerde - 49 god. p.n.e
« poslato: 21.12.2013. 15:39 »
Bitka kod Ilerde odigrala se u Hispaniji (Španiji) leta 49. pre nove ere između Cezarove vojske i republikanske vojske pod komandom Lucija Afranija i Marka Petreja. Bitka se odvijala u okviru Cezarovoga građanskoga rata, a okončala se predajom republikanske vojske, što je omogućilo Cezaru da uspostavi kontrolu nad Hispanijom.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pompejevom republikanskom vojskom u Hispaniji (Španiji) komandovala su trojica vojskovođa: Lucije Afranije, Marko Petrej i Marko Terencije Varon. U Hispaniji se nalazilo sedam legija republikanske vojske. Od toga dve su bile pod zapovedništvom Marka Terencija Varona u Daljnjoj Hispaniji i tokom rata protiv Cezarove vojske nisu uzele značajnijega učešća. Većinu rata sa Cezarovom vojskom na sebe je prenelo pet legija pod zapovedništvom Lucija Afranija i Marka Petreja. Pored pet rimskih legija raspolagali su sa 8 legija španske pešadije i 5.000 konjanika.

Lucije Afranije i Marko Petrej su koncentrisali svoje snage kraj Ilerde (današnja Lerida ili Ljeida na zapadu Katalonije). Cezar je bio zauzet osvajanjem Masilije ( Marselja), koji je bio pod kontrolom Pompejeve vojske. Svom legatu Gaju Fabiju naredio je da u Narbonskoj Galiji uzme tri legije i sa njima osigura prelaze preko Pirineja. Kada je zauzeo prelaze krenuo je prema Afranijevoj vojsci i naredio je da mu se pridruže još tri legije. Nakon prelaska reke Sikori (danas Segre, pritoka Ebra) Gaj Fabije je izgradio dva mosta i prešao na drugu obalu, na kojoj je bila i neprijateljska vojska. Ubrzo je snabdevanje postalo problem, jer su se dve vojske sedmicama nalazile na istom području. Nakon topljenja snega na Pirinejima nabujala reka je odnela jedan most, pa se dio Fabijeve vojske našao odsečen i situaciju je iskoristila vojska Lucija Afranija i napala odsečeni deo vojske.

Cezar je stigao dva dana nakon okršaja, preuzeo je zapovedništvo i dao je da se obnovi srušeni most. Ostavio je šest kohorti kao zaštitu za most i logor, a sa ostalom vojskom je krenuo pred Ilerdu, gde je neprijatelja izazvao u boj. Lucije Afranije je izveo svoju vojsku, ali do sukoba nije dolazilo, a Cezarov treći bojni red je do noći uspostavio logor na jednom brdu. Afranije je prekasno primetio da Cezar uspostavlja logor na pola milje od njihovoga logora. Lucije Afranije i Marko Petrej nisu napadali logor, ali pokušavali su da ometu posao oko njegovoga utvrđivanja. Nakon završetka logora Cezar je zauzimao jak položaj, a Pompejeva vojska je bila lagano razdvojena.

Afranijeva i Petrejeva vojska nalazile su se na brdu, koje je bilo oko 300 koraka udaljeno od grada, gde im je bio garnizon i snabdevanje. Između je bila ravnica sa jednim brežuljkom. Cezar je poslao tri legije sa ciljem da zauzme taj brežuljak, ali Afranijeva vojska je to uočila, pa je na vreme sprečila Cezarov napad. U Cezarovoj vojsci izbila je panika, pa je Cezar onda poslao 9. legiju, ali i oni su se našli u zamci pod zidinama Ilerde, odakle su se izvukli uz gubitke tek nakon pet sati teške borbe.

Dva dana nakon bitke za brežuljak izbila je velika poplava, u kojoj su stradala oba mosta preko reke Sikori. Cezar je brzo nakon toga ostao bez snabdevanja, jer su zalihe pre toga bile dosta male. Ovisio je o snabdevanju iz Galije, ali rušenjem mostova do njega nije moglo da dođe snabdevanje. Nisu uspevali zbog visokoga vodostaja i zbog Afranijevoga ometanja da poprave mostove. Oni koji bi popravljali mostove bili su ometani kišom strela. S druge strane vojska Lucija Afranija i Marka Petreja imala je svega u izobilju. Kontrolisali su i jedan kameni most, pa su mogli da prelaze na drugu stranu reke i da napadaju Cezarove konvoje koji bi se približavali reci. Zbog velike oskudice Cezarova vojska je slabila, a Lucije Afranije i Marko Petrej su pisali u Rim o svojim uspesima, pa su se pojavile i glasine kao da je Cezar poražen u Hispaniji.

Cezar je međutim naredio da se grade lađe, koje su odneli na 22 milje od logora. Tu je prebacio deo vojske sa kojom je zauzeo i utvrdio brežuljak sa druge strane reke. Cezar je tek nakon deset dana uspeo da konačno stvori jedno uporište sa druge strane reke. Prebacivši legiju izgradio je za dva dana most, pa je ponovo počelo da mu pristiže snabdevanje. Zarobio je i mnogo stoke. Pobedu Decima Junija Bruta Albina u pomorskoj bici kod Masilije Cezarove pristaše su prenaglašavali, pa su se Cezaru počeli priključivati Hispanici. Lokalna hispanska plemana počela su da se odmeću od Afranija i da sklapaju savez sa Cezarom.

Cezar je dao da se iskopaju jarkovi uz pomoć kojih je skrenuo tok Sikora. Lucije Afranije i Marko Petrej su nakon skretanja reke strahovali da bi mogli da budu potpuno odsečeni od snabdevanja, pošto je Cezarova konjica bila jača i mogla je da prelazi delove reke, koje je donekle skrenula. Odlučili su da napuste Ilerdu i odu u Keltiberiju južno od Ebra, gde su se nadali da će u Pompeju sklonom području regrutovati novu vojsku. Sakupili su u Oktogesu na 30 milja od Ilerde mnoštvo lađa sa celoga Ibera. Tu su gradili pontonski most od lađa. Afranije je najpre poslao dve legije preko Sikora i nasuprot Ilerde je napravio utvrđen logor. Afranije je još uvek kontrolisao kameni most, a Cezar je kontrolisao 20 milja udaljen most. Cezar je uspeo da kopanjem kanala snizi nivo reke, tako da je konjica mogla da pređe preko, ali voda je još uvek bila do ramena pešadiji.

Čim je Afranije napustio logor u Ilerdi Cezar je za njim poslao konjicu, koja je mogla da pređe reku na jednom preklazu. Pešadija je morala da ostane na drugoj strani reke, ali molili su Cezara da i oni pređu, iako im je voda bila do ramena. Deo slabijih vojnika je ostao u logoru, a ostalih pet legija prešlo je reku. Nekoliko dana dve vojske su manevrirale po brdovitom terenu severno od Ebra. Cezarova vojska se kretala neometana prtljagom i raspolagala je konjicom. Lucije Afranije je pokušavao da se domogne reke Ebro, a Cezar ga je sprečavao u tome, a potpuno ga je omeo kada je zauzeo prelaze preko brda prema Ebru.

Cezarova vojska je tražila bitku, ali Cezar je tada verovao da će se Afranijeva vojska bez snabdevanja ionako predati. Nekoliko dana Petrej i Afranije su počeli sa izgradnjom nasipa od logora do vode, a Cezarova vojska je to sprečavala. Dve vojske su počele da se bratime, a pojedini Afranijevi oficiri su bili spremni na kapitulaciju. Čak je i Lucije Afranije bio ravnodušan. Jedino je Marko Petrej bio odlučan da se ne predaju, pa je naterao oficire, Afranija i vojsku da se zakunu na lojalnost. Nakon toga odlučili su da se vrate u Ilerdu. Ponovo su tokom puta bili stalno uznemiravani, pogotovo od konjice, pa su opet bili saterani u još gori položaj, na područje gde uopšte nije bilo vode. Cezar je i dalje izbegavao bitku. Kada su ostali bez hrane, vode, pa čak i bez stočne hrane Lucije Afranije je morao da traži mir. Cezar je od njih tražio da raspuste vojsku, a njima je dozvolio da napuste Hispaniju.

Lucije Afranije i Marko Petrej su se nakon toga pridružili Pompeju u Makedoniji. U Hispaniji je još ostala jedna Pompejeva vojska, pod komandom Marka Terencija Varona. Varon je najpre pokušao da se suprostavi, ali na vesti o porazu Pompejevske vojske kod Ilerde vojska ga je napuštala, tako da nije ni pružio otpor, nego se predao Cezaru bez borbe. Cezar je za novoga namesnika Daljnje Hispanije imenovao Kvinta Kasija Longina.