Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bitka kod Gitija - 195 p.n.e.  (Pročitano 1667 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Bitka kod Gitija - 195 p.n.e.
« poslato: 12.09.2013. 22:32 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Bitka kod Gitija odigrala se 195. pre Hrista između Sparte sa jedne strane i koalicije Rima, Rodosa, Ahajskoga saveza i Pergama sa druge strane. Gitij je predstavljao najznačajniju spartansku luku i bazu, pa su zbog toga saveznici odlučili da je zauzmu pre nego što napreduju prema unutrašnjosti Lakonije. Rimskoj i ahajskoj vojsci pridružila se rođanska i pergamska flota. Spartanci su se odupirali, a onda je Deksagorida, jedan od dvojice komandanata, odlučio da preda grad rimskom legatu. Kada je drugi komandant Gorgopa saznao za moguću predaju ubio je Deksagoridu. Nakon toga Spartanci su se mnogo žilavije odupirali.

Kada je stigao Tit Kvinkcije Flaminin sa 4.000 vojnika Spartanci su odlučili da predaju grad pod uslovom da neometano napuste grad. Nakon te bitke tiranin Sparte Nabid bio je prisiljen da napusti okolnu teritoriju i da se povuče u Spartu, koja je kasnije kapitulirala.

Nakon makedonskoga poraza u Drugom makedonskom ratu 197. pre Hrista Sparta je zadržala kontrolu nad Argosom. Ahajski savez bio je razočaran, jer je njihov član Argos bio pod okupacijom Sparte. Oni su nagovorili Rimljane da ponovo razmotre svoju odluku da Sparti ostave teritorijalne dobitke. Rimljani su se složili sa Ahajcima da Sparta treba da vrati okupirane teritorije. Nisu želeli da u Grčkoj ostave ojačalu i reorganizovanu Spartu, koja bi im mogla stvarati nevolje kada napuste Grčku.

Rimljani su počeli su da kontrolišu dešavanja u Grčkoj. Odustali su od okupacije Grčke, pa su garnizone uspostavili u nekoliko gradova na pet godina. Tiranin Sparte Nabid ugrožavao je mir u Grčkoj i stvarao je probleme Ahajskom savezu.

Objava rata

Tit Kvinkcije Flaminin je 195. pre Hrista sazvao skupštinu grčkih država u Korintu da bi se odlučilo da li da se objavi rat Nabidu. Tit Kvinkcije Flaminin je najpre poslao izaslanika u Spartu zahtevajući da Nabid preda Argos Ahajskom savezu ili se u suprotnom suoči sa ratom sa Rimom i njegovim grčkim saveznicima. Nabid je odbio da se povinuje Flamininovom ultimatumu, pa je 40.000 rimskih vojnika i njihovih grčkih saveznika krenulo na Peloponez. Na Peloponezu rimskoj vojsci se pridružilo 10.000 vojnika i 1.000 konjanika Ahajskoga saveza pod zapovedništvom Aristena. Pokušali su najpre da zauzmu Argos, a onda su promenili plan i odlučili su da napadnu Spartu i Lakoniju.

Napad na Lakoniju

Krenuli su sa vojskom do Tegeje i Karije u Arkadiji, gde su čekali da im stigne vojska od saveznika. Stiglo je 1.500 Makedonaca i 400 tesalskih konjanika. Nabid je okupio 10.000 vojnika iz Sparte, a pored toga unajmio je 3.000 najamnika. Njegovi krićanski saveznici poslali su pored već postojećih 1.000 vojnika još dodatnih 1.000 biranih vojnika. Rimljani su krenuli prema samoj Sparti, ali pošto Nabid sa svojom vojskom nije izlazio iz grada rimska vojska je krenula prema podnožju planine Menelaj. Nabidovi najamnici su tada napali začelje rimske vojske. Rimska i saveznička vojska nastavile su pohod do Amikle, a nakon toga pustošili su teritoriju oko Amikle. Nastavili su sa pustošenjem doline u podnožju planine Tajget sve do mora.

Bitka

Luciju Kvinkciju Flamininu se predalo nekoliko gradova na obali. Nakon toga saveznici su napali najveći grad u tom području i najvažniju spartansku luku Gitij. Dok je kopnena vojska opsedala grad stigle su tri flote: rimska, pergamska i rođanska. Rimskom flotom od 40 brodova komandovao je Lucije Kvinkcije Flaminin. Rodos je poslao 18 brodova nadajući se da će poraz Nabida označiti kraj gusarskih napada na njihove brodove. Kralj Pergama Eumen II došao je do Kiklada sa 40 brodova.

Mornari triju flota napravili su opsadne sprave samo za nekoliko dana. Grad je bio dobro utvrđen i sa kopna i sa mora. Iako su opsadne sprave uspešno rušile tornjeve i bedeme spartanski garnizon je uspešno branio grad. Komandanti spartanskoga garnizona u Gitiju bili su Deksagorida i Gorgopa. Deksagorida je stupio u kontakt sa Rimljanima planirajući da preda grad, ali Gorgopa ga je pogubio čim je saznao za izdaju. Gorgopa je uspešno nastavio sa otporom, sve dok nije stigao Tit Kvinkcije Flaminin sa 4.000 novih vojnika. Kada su Rimljani obnovili napad Gorgopa je bio prisiljen da preda grad. Po uslovima predaje spartanska vojska mogla je da se vrati u Spartu.

Pregovori o miru

Za vreme opsade Gitija Pitagora se pridružio Nabidu sa 3.000 vojnika iz Argosa. Nakon predaje Gitija Nabid je Titu Kvinkciju Flamininu poslao izaslanike sa ciljem da se pregovara o mirovnom sporazumu.[15] Flamininu je ponudio da se povuče iz Argosa i da mu preda rimske dezertere i zarobljenike.[16] Flaminin je tražio nešto strože uslove, uključujući slobodu gradova na obali i predaju flote. Nabid nije pristao, pa se rat nastavio. Sparta je u početku uspešno odolevala, ali kada je situacija postala bezizlazna Nabid je pristao na predaju. Nakon toga Nabid je morao da napusti Argos i obalne gradove Lakonije. Rimljani nisu naterali Nabida da napusti spartanski tron. Rimljanima je ipak odgovarala Sparta kao balans protiv rastuće moći Ahajskoga saveza. Nabid je kasnije 192. pre Hrista ponovo pokušao da osvoji Gitij, ali morao je da se povuče. Nabida su ubili Etolci, koji su došli da mu pomognu.