Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
Misterije / Ko je podigao Veliki zid dug 160 kilometara u današnjoj Abhaziji?
« Poslednja poruka Zoki poslato 16.10.2017. 20:49 »
Na samom kraju evropskog kontinenta, u najmlađoj državi na svetu, Abhaziji, nalazi se jedan od najvećih zidova. U pitanju je Veliki abhazijski zid. O njemu se ne zna ni ko ga je podigao, ni kada, ni zbog čega... Uopšte, malo ljudi i zna da postoji.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U svetu postoje tri velika zida. Najveći je u Kini, dug 21.000 kilometara, drugi je Gorganski u Iranu, sa 200 kilometara, dok je treći Veliki abhazijski zid sa 160 kilometara. Naučnici su odavno otkrili ko je izgradio velike zidove u Kini i Iranu, dok je zid u Abhaziji još uvek misterija.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Abhazijski zid, koji se još naziva i Kelasurski, polukružnog je oblika, prostirao se (pošto su danas ostale samo ruševine) od delte reke Kelasur, preko planinskih klisura, do delte reke Ingur. Zid nije bio u potpunosti povezan. Prekidao se na mestima gde je priroda sama napravila nepremostive prepreke. Zid je imao oko 2.000 kula, visine šest metara, dok je sam zid bio visok četiri metra, a širok između 0,5 i 1,5 metara.

Zid je kroz svoju istoriju dograđivan i menjan više puta, menjali su se narodi koji su ga koristili za odbranu svojih teritorija. Do danas su najbolje sačuvane istočne zidine, sa oko 200 kula, od kojih je polovina u dobrom stanju, na 60 kilometara.

Postoji nekoliko pretpostavki o nastanku Velikog abhazijskog zida: antička, vizantijska, persijska. Prema prvoj - zid su podigli stari Grci, odnosno grčki kolonisti radi odbrane od severnih naroda, prema vizantijskoj - zid je izgradio vizantijski car Justinijan (527-565) za vreme rata protiv Persijanaca za prevlast nad Kavkazom, dok su prema trećoj Persijanci bili ti koji su izgradili ovo utvrđenje u VI veku.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Međutim, postoji još jedna teorija koja je izazvala pravi rat između abhazijskih i gruzijskih naučnika. Pošto su odnosi između Abhazije i Gruzije veoma zategnuti već skoro 10 godina, nakon rata 2008. godine i proglašenja nezavisnosti Suhuma od Tbilisija, u toku je prava borba i za kulturno nasleđe regiona. Tako Abhazi tvrde da su njihovi preci podigli zid, dok Gruzijci insistiraju da su ga napravili oni radi odbrane od invazije sa zapada i severa u XVII veku.

Istina, u XVII veku je zaista vođen rat između gruzijske kneževine Megrelije, na čijem čelu se nalazio knez Levan II Didijani (1640-1657), i abhazijskog kneževstva. Prema toj priči, zid je podignut 40-ih i 50-ih godina XVII veka, za odbranu od napada bivših vazala - vladara Abhazije.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Međutim, sve ove varijante priče o nastanku zida su slabo potkrepljene istorijskim izvorima. Svaka verzija ima svoje "za" i "protiv", ali se svi naučnici slažu u jednom - zid je slabo proučen. Najverovatnije je zid izgradilo Persijsko carstvo u VI veku uz pomoć lokalnih plemena, predaka Abhazaca. Levan Didijani je hiljadu godina kasnije za vreme abhazijsko-gruzijskog rata odlučio da iskoristi stare zidine za odbranu i obnovio zid.

Veliki abhazijski zid budi interesovanje naučnika već dva veka. Još je francuski putnik Fransoa Duboa de Monpere u XIX veku pisao o njemu, dok je arheolog Aleksandar Miler počeo sa prvim iskopavanjima početkom XX veka. Međutim, nikad nije organizovana nijedna ozbiljna istraživačka ekspedicija radi proučavanja ovog možda i najznačajnijeg kulturnog spomenika u tom delu sveta. Sve su to bili pojedinačni slučajevi koji nisu doneli neke spektakularne rezultate.

Veliki abhazijski zid se trenutno nalazi u veoma lošem stanju. Reka iz godine u godinu polako nosi kamenje. Izgleda da će zbog ljudske nebrige priroda zbrisati ono što je gigantskim naporima čovek stvorio pre više od jednog milenijuma. Ovo utvrđenje nije štitilo samo jedan grad ili naselje već celu državu. Divimo se Kinezima i njihovom svetskom čudu, ali, treba priznati, to je ogroman narod i od njega se tako nešto moglo i očekivati. A koji je narod stvorio ovo čudo na obodu Evrope, možda nikad nećemo saznati.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Karta Velikog abhazijskog zida iz XVIII veka

(Sputnik)
2
Zanimljiva arheološka otkrića / Rimski amfiteatar otkriven u Jerusalimu
« Poslednja poruka Zoki poslato 16.10.2017. 20:29 »
 Izraelski arheolozi pronašli su rimski amfiteatar u starom delu Jerusalima, javio je AP dodajući da je to prva takva građevina nađena u delu gradu oko Zapadnog zida.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U Jerusalimu je otkriven mali, nezavršeni amfiteatar sa krovom, a izraelski arheolozi kažu da je reč o prvom otkriću Rimskog carstva na teritoriji grada.

Amfiteatar potiče još iz drugog ili trećeg veka, odnosno vremena kada su Rimljani srušili i ponovo izgradili Jerusalim kao rimsku koloniju.

Kamena građevina sa 200 mesta za sedenje nalazila se ispod prolaza koji je vodio ka uzdignutom šetalištu na mestu gde je bio drevni jevrejski hram koji je razoren oko 70. godine naše ere.

Amfiteatar je otkriven tokom iskopavanja ispod tunela oko Zapadnog zida. Ta mreža tunela se proteže ispod područja oko jedne od svetinja koje je izgradio jevrejski kralj Irod u prvom veku pre Hrista.

Za razliku od otvorenih rimskih gledališta, ovaj amfiteatar je najverovatnije bio namenjen za muzičke manifestacije ili sastanke gradskog veća.

(nationalgeographic.rs)
3
Fosili / Odg: Da li znate sta je ovo?
« Poslednja poruka Zoki poslato 15.10.2017. 00:01 »
neki fosil jeste, sad pitanje je koji je
4
Fosili / Odg: Da li znate sta je ovo?
« Poslednja poruka nikola257 poslato 14.10.2017. 20:42 »
5
Ponuda / Odg: garrett 2500 gti
« Poslednja poruka djuka70 poslato 13.10.2017. 01:06 »
Cena?
6
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete




Egipatski arheolozi pronašli su u blizini Kaira gornji deo kraljevskog obeliska, za koji se smatra da je star više od 4.000 godine, saopšteno je iz Ministarstva za antikvitete u Egiptu.

U saopštenju se navodi da je otkopani deo obeliska napravljen od ružičastog granita i da je visok oko dva i po metra, a veruje se da je obelisk bio barem duplo viši.

Arheolozi tvrde da je obelisk, koji je pronađen u području drevnog egipatskog groblja Sakara, pripadao majci kralja Papija Drugog Neferkarea, petog kralja Šeste dinastije, koji je postavljen na presto kada je imao samo šest godina.

Na jednoj strani obeliska nalazi se egipatski kartuš sa hijeroglifskim natpisima, prenosi AP.

Rad na iskopavanju je u toku kako bi se pronašli preostali delovi obeliska.

(Srna)
7
Misterije / Odg: U Rusiji pronađeni drevni geoglifi
« Poslednja poruka Zoki poslato 12.10.2017. 21:27 »
8
Misterije / U Rusiji pronađeni drevni geoglifi
« Poslednja poruka Zoki poslato 12.10.2017. 21:24 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Satelitske fotografije najstarijeg geoglifa u Sverdlovskoj oblasti pronašao je uralski istraživač Valentin Degtjarev.

"Najinteresantnije je da taj spomenik epohe neolita ranije nije bio pronađen. On se nalazi 60 kilometara jugoistočno od prelaza Djatlova", napisao je istraživač na svom blogu.

Po njegovim rečima, dužina artefakta je oko 10 kilometara, širine oko 5 kilometara.

"Svi snimci, a tamo ih je desetine, isklesani su u zemlju, u sred tajge. Nikakvog odnosa prema geologiji nema veze. Drevni umetnici su oslikali nešto što se sada može razmatrati dvojako. Oni liče na kometu ili meteor. Ima ih nekoliko desetina. Velika ptica, dve planine među kojima i nešto što liče na vrata. Možda nekud vode. Ništa ne tvrdim, jer nikad nećemo saznati  šta je bilo zabeleženo na tim slikama, koje su naslikali drevni narodi“, rekao je Degtjarev.

To pokazuje da je prelaz Djatlov bio sveto mesto za mansi, koji su živeli na tom mestu.

(Sputnjik)
9
Naučnici otkrili ostatke piramide koja je izgrađena 1.000 godina pre piramida u Egiptu, a pronađena je u Karagandi, udaljenoj regiji Kazahstana.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ranije nepoznata piramida u egipatskom stilu otkrivena je u udaljenoj regiji Kazahstana, oko 6.276 kilometara severoistočno od Kaira. Struktura je trenutno u ruševinama, ali se smatra da je u pitanju dvojnik poznate Džozerove piramide u Egiptu, koja je sagrađena 1.000 godina ranije. Arheolozi su je otkrili pre najmanje jedne godine, ali su do sada ovo otkriće držali u tajnosti, a ovih dana će istražiti neotvorene odaje kompleksa piramide, piše Daily Mail.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Đozerova piramida u Egiptu

„Sagrađena je pre više od 3.000 godina u Saryarki za lokalnog faraona, lidera lokalnog moćnog plemena i datira iz kasnog bronzanog doba“, kaže arheolog Viktor Novozhenov.

Slike ove piramide otkrivaju ono što Novozhenov naziva senzacionalnim otkrićem, a koje pokazuju već iskopane artefakte na nalazištu i raspored temelja piramide.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ovo neverovatno otkriće je predvodio tim naučnika sa Instituta za arheologiju Saryarkinsky u Karagandi pod vođstvom Igora Kukuškina.

„Oblik ove neverovatne konstrukcije nas je podsetio na poznatu Džozerovu piramidu u Egiptu“, kaže Novozhenov.

U sovjetsko vreme, Karaganda je bio nadimak za nedođiju i destinaciju političke izgnanike iz mnogih delova bivšeg SSSR-a. Ipak, ovo otkriće pokazuje da je u pitanju mesto bogate kulture.

Fotografije arheološkog nalazišta pojavila se danas ističući mauzolej koji je nazvan piramida Begazinskaja, izgrađena pre između 3.000 i 3.500 godina.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Arheolog Viktor Varfolomev je rekao da je mauzolej pronađen u distriktu Šet u regiji Karaganda, u centralnom Kazahstanu, na desnoj obali reke Talda. Celo nalazište sadrži više od 27 konstrukcija koje datiraju iz različitih epoha, a najveća zgrada ima pet nivoa kamenja. Odaja ima sedam metara u prečniku.

Piramide postoje i na drugim mestima poput Meksika i Kine, ali ovo bi mogla da bude prva u Kazahstanu.



(nationalgeographic.rs)
10
Zanimljivosti / Utvrđenje iz bakarnog doba u Desiću
« Poslednja poruka Zoki poslato 12.10.2017. 20:54 »
Na području Pocerine mnogo je arheoloških nalazišta ali su istraživanja rađena samo na nekoliko lokaliteta. Ove jeseni, arheolozi šabačkog Narodnog muzeja pronašli su u Desiću objekat koji potiče iz bakarnog doba.

Lokalitet Šančina dobro je sakriven u cerskoj šumi. Oko 500 m od puta, preko rečice Vrbovice, parloškog potoka i uskih staza, do njega stižu samo najuporniji. Prvu sondu, 1967. godine, otvorio je Milivoje Vasiljević. Pola veka kasnije, arheolozi su se ponovo vratili na bedem, okružen dubokim šancem.

"Ustanovili smo da objekat potiče iz bakarnog doba, to je vreme između 4000. i 3500. godine pre n. e.", objašnjava arheolog Momir Cerović. "Objekat je značajno utvrđen i očigledno je za tu praistorijsku zajednicu bio od posebnog značaja."

Ispod zemlje i vekova, arheolozi su otkrili sloj drvene arhitekture. Iako je objekat nastao pre 6.000 godina, i dalje su vidljivi ostaci takozvanog zidnog lepa, stubova, pruća i prepleta povezanih blatom i plevom, tragovi požara i otisci prstiju na keramici.

"Praznimo jamu na dubini od 5,6 metara", kaže Milenko Živanović. "Pronašli smo dosta keramike i zidnog lepa, i idemo dalje, kopamo do kraja."

Na Šančinama u Desiću otvorene su tri arheološke sonde. U svakoj od njih, pronađeni su ostaci praistorijske arhitekture. Znanjem i iskustvom, lopatama, ašovima, metlicama, pincetama, arheolozi pokušavaju da otkriju tajnu objekta koji je izgrađen kamenim i koštanim alatom.

"Ima pretpostavki da to mogu biti i neke najprimitivnije praistorijske opservatorije", navodi Cerović. "Ljudi su u to vreme, u praistoriji, mnogo više zavisili od prirode, i prosto su morali da žive u mnogo većem saglasju sa prirodom nego što mi danas živimo."

Za istraživanja u Desiću, Ministarstvo kulture i informisanja izdvojilo je 700.000 dinara. Arheolozi se nadaju da će finansijsku pomoć, dobiti i od grada Šapca, da bi, zbog važnosti lokaliteta, ove jeseni, završili iskopavanje.

(RTS)
Stranice: [1] 2 3 ... 10